МОЋНЕ ПРИЧЕ О СУДБИНАМА ИЗБЕГЛИЦА: Мало познат танзанијски писац Абдулразак Гурна добитник овогодишње Нобелове награде за књижевност
КАДА су ми саопштили да сам овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност, моја прва реакција је била да је то нека шала.
Јер, обично се у јавности барем помињу нека имена финалиста, а ја сам се таман спремао да пратим пренос и чујем ко је нови лауреат - казао је Абдулразак Гурна (73), танзанијски писац, добитник Нобелове награде за књижевност за 2021. годину.
Новинар Адам Смит, са Нобеловог сајта затекао га је јуче док је слушао објаву свог имена као најновијег лауреата и пренос уживо са конференције у Стокхолму. На питање како га је секретар Шведске академије Матс Малм убедио да није у питању шала, већ највећа почаст за једног писца, Гурна је искрено одговорио:
- Није ме скроз убедио, зато и слушам директан пренос!
Док је давао свој први интервју као нобеловац, у позадини се чула константна звоњава телефона. Сви су хтели да поразговарају са лауреатом који је ово престижно признање добио "за бескомпромисан и саосећајан продор у ефекте колонијализма и у судбину избеглице у расцепу између култура и континената".
Мало познат српској, али, вероватно, и светској публици, овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна рођен је 1948. године на острву Занзибар у Индијском океану, где је и одрастао. У Енглеску је као избеглица стигао крајем шездесетих, где и данас живи, а до недавне пензије радио је као професор енглеске и постколонијалне књижевности на Универзитету у Кенту. Аутор је десет романа и низа кратких прича, а пише на енглеском језику.
Андерс Олсон, председавајући Нобеловог комитета, рекао је да су се романи танзанијског писца - од његовог дебија Memory of Departure, о неуспелом пучу, до његовог последњег, Afterlives - "удаљили од стереотипних описа и отворили наш поглед према културно разноликој Источној Африци, непознатој многима у другим деловима света".
Гурна је два пута био номинован за престижну награду "Букер", а његов роман "Рај" је 1994. ушао на ужу листу овог признања. Његови романи често се баве миграцијским искуствима (углавном у Великој Британији), расељевањем, памћењем и културним идентитетом. У својим делима неретко користи дијалоге на свахили језику, а један од најважнијих мотива у његовим романима и причама је море.
За њега је, каже, писање потреба и уживање, мада је, додаје, најсрећнији кад заврши дело.
- Не бих могао да радим ово деценијама да мрзим писање. Уживам у стварању нечег новог, уобличавању, али и у изражавању мишљења о нечему, "убеђивању". Пишем о стварима које познајем и које су ми важне - објашњава Гурна, који је јуче постао први танзанијски нобеловац, али и први Африканац после 35 година који је освојио највеће књижевно признање.
Живот овог афричко-британског писца јуче се још једном драстично променио. Откако је објављено да је баш он нови нобеловац, телефони у његовом дому су се усијали. Обасут је честиткама и, наравно, захтевима за интервјуе. Мада, како каже, "још није потпуно схватио шта се догодило", Абдулразак Гурна је, очигледно, спреман да прича о стварима које су му важне.
ЕНГЛЕСКИ АЗИЛАНТ
ГУРНА је поручио да се нада да ће његова награда довести до тога да се расправља о темама као што су мигрантска криза и колонијализам, које је и сам искусио, када је 1968. побегао у Британију.
- Ове ствари се дешавају свакодневно. Широм света људи пате и умиру и морамо се суочити с тим на најбољи могући начин. Ја сам дошао у Енглеску када речи као што је азилант нису биле толико уобичајене. Сада много више људи бежи од тероризма у својим државама. У свету је данас много више насиља него шездесетих година, па је и већи притисак на земље које важе за сигурне, оне неминовно привлаче више људи - сматра Гурна.
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (1)