ЋОПИЋЕВ СВЕТ У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ: Чувања српске културе и идентитета
ПРАГ собе-легата књижевника Бранка Ћопића у згради Српске академије наука и уметности дели простор садашњости од интимног микросвета омиљеног писца генерација читалаца и атмосфере у којој су стварана његова дела.
У њему посвећеној соби све изгледа као да је велики писац тек стигао из једне од својих редовних шетњи Ташмајданом или са књижевне вечери у Француској 7, које је редовно посећивао.
Црни шешир одложен је на чивилук до врата, штап у ћошку. Нешто даље на комоди, танка кожна ташна од које се Бранко деценијама није одвајао. Пишчева радна соба, скромна и ненаметљива, какав је био и њен станар, "тапацирана" је полицама са књигама, сведена и без сувишних украса. Централни део просторије легата Бранка Ћопића - само једног од књижевника, уметника и научника о чијој заоставштини брине САНУ - заузима гарнитура фотеља од црвеног мебла у којој је писац проводио највише времена.
Занимљиво је да је баш у једној од ових наслоњача највише пута и фотографисан, па је тако намештај из његове радне собе постао саставни део великог броја Ћопићевих фотографија које се и данас објављују у штампи и литератури.
За масивним, али такође скромним радним столом, влада иста једноставност - писаћа машина "олимпија" (каква се продавала у свакој бољој радњи широм послератне Југославије), дрвена кутија за оловке са препознатљивим жигом Творнице оловака Загреб - ТОЗ-а, од употребе углачано црно наливперо.
Једини украс стола на коме су исписана најважнија дела сваког југословенског одрастања је изрезбарена дрвена кутија за писаћи прибор и ситнице. Ћопић је писао у обичним школским свескама, дрвеном ХБ-2 оловком, како је говорио "нит тврдом, нити меком" коју је зарезивао искључиво ножем - једним истим готово пола века. Скице песама, приповедака и есеја касније је прекуцавао на машини, а све рукописе је наручиоцима носио у једној истој ташни.
Тешко да би се другачије могао и замислити амбијент у коме је стварао непосредни, гласни и срдачни, велики Бранко Ћопић. Непоновљиви тумач сентимента одрастања, непогрешиви портретиста људи Босанске Крајине, радознало дете у телу одраслог човека, у осами своје радне собе преносио је на хартију носталгичне слике свог детињства под Грмечом, присећајући се топлине личности - својих књижевних праузора:
- Мој дјед Раде био је необичан човјек. Његов зачарани свијет, сав саткан од бајки и маштарења, мјесечине и прозрачне свиле михољског лета, био је својеврсни свијет октобра у рану јесен, о Михољдану, када су нам у кућу долазили драги гости, кад је све било пуно прича и обиља, кад је и мачка сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан. Ти дједови октобарски дани представљају основну ризницу свих мојих правих литерарних мотива.
Одатле сам кренуо и почео да стварам свијет по лику и подобију овог честитог, душевног и на свој начин праведног човека. Који је тврдио да је вук зелен и да пријатељ не може нестати, ни умријети све док је код њега пријатељев џепни сат. Који куца као срце - сећао се Ћопић својих првих додира са светом маште и фантазије.
Аутентичан намештај, књиге и предмети, као својеврсни споменик великом писцу, по његовој смрти пренети су у САНУ из стана у Улици краља Милана, некадашњој Маршала Тита, где је деценијама живео. САНУ је сакупљајући заоставштину својих чланова, међу којима је и Ћопић, постала чувар не само њиховог знања и дела, него и делића времена у коме су стварали.
У аналима националне куће уметности и науке записано је да је Бранко, писац готово па легендарних романа "Орлови рано лете", "Пролом", "Глуви барут", "Башта сљезове боје" и других у чланство ове куће примљен 1965. године, најпре као дописни члан у тадашњем Одељењу литературе и језика. Међу академике, као редован члан, изабран је три године касније, а у САНУ је био активан све до трагичног краја 1984. године. Уместо приступне беседе прочитао је своју приповетку "Дане Дрмогаћа", и у свечану салу палате у Кнез Михаиловој улици на тренутак пренео дух бескрајних јесењих прича, какве су се уз казане за печење ракије, причале у подгрмечким селима његовог детињства.
Најважнији део легата Бранка Ћопића је његова лична библиотека. У њој је око 3.000 књига, које је писац сакупљао током целог свог живота. У њој је и више комплета његових сабраних дела која су у високим тиражима објављивали најпознатији југословенски издавачи.
На полицама Ћопићеве библиотеке доминирају домаћи писци, махом савременици - Андрић, Давичо, Лалић, Крлежа, Селимовић... Од класика највише је руских писаца - Толстој, Достојевски, Горки, Чехов, Гогољ, Бабељ... Ћопић је волео и читао и Балзака, Диму, Игоа, Шекспира, а посебно, како је сам говорио, прву књигу коју је у животу прочитао - Сервантесовог "Дон Кихота".
Ту су и десетине књига из чувеног "Плавог кола" Српске књижевне задруге, Клаићева "Повијест Хрвата", "Просветине" енциклопедије и историјске монографије. Ћопић је посебну емоцију неговао према свом великом пријатељу босанском писцу Зију Диздаревићу, убијеном у Јасеновцу, а успомену на њега чувао је и преко његових књига које је чувао у својој библиотеци.
Диздаревићу у спомен исписао је и можда најемотивније редове свог стваралаштва - у предговору роману "Башта сљезове боје", који је насловио само са - "Писмо Зији".
НАЈДРАЖА ПРИЗНАЊА СТИГЛА ОД ДЕЦЕ
ЗБИРКА одликовања Српске академије наука и уметности чува и сва признања Бранка Ћопића. Осим ратних и државних одликовања у овом фонду је и низ захвалница, споменица и књижевних награда које је књижевник добијао на свечаностима широм Југославије. Од ратних и државних признања ту су Партизанска споменица, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства, Орден Републике... У истој збирци су и Октобарска награда Града Београда, награда Авноја и Седмојулска награда. Ипак, писцу су најдраже биле колајне фолклорних фестивала и оних за децу. Из овог фундуса које чува САНУ су награде "Невен", "Курир Јовица", повеља "Кекец", плакета "Змајевих дечјих игара", захвалнице Савеза пионира, библиотека, културних центара...
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?
ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.
30. 09. 2024. у 14:56
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока
НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.
25. 09. 2024. у 22:01
СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике
СРБИН који живи са супругом и дететом на селу написао је на друштвеним мрежама да месечно троши између 2.000 и 2.500 евра. Објаву је поставио јер је, како каже, приметио да многи троше мање од њега, и то у граду, и занимало га је да ли у нечему претерује.
04. 10. 2024. у 18:13
Коментари (0)