ХАМЛЕТ НА СЦЕНИ И У МАЈИЦИ: Маскер и власуљар Марко Дукић о раду у позоришту (ФОТО)

ГЛУМАЦ може да изађе на сцену и мало подеран, без дугмета, чак и у костиму из друге представе, али маска и шминка морају да буду без грешке - каже, после готово четири деценије искуства, Марко Дукић, сценски маскер и власуљар у Народном позоришту.

"ЖЕНИДБА" Зоран Ћосић, Борис Пинговић и Михаило Лађевац, Фото Приватна архива

Његов "ручни рад" је у функцији лика и одсликава карактер, утичући да се оперски певач, балетски играч или глумац осећају сигурније и потпуније у својој улози. Борис Годунов, Мефисто, Тиресија не би, извесно, били толико убедљиви да театри немају овакве мајсторе свог заната.

- Наш посао обухвата и шминку у свим областима, од оне дневне, корективне до позоришних маски с брадом, перикама, додацима, умецима, па и специјалним ефектима. Ампир, рококо, бидермајер, ренесанса, захтевају посебне стилске фризуре - открива Дукић.

"Риголето" Драгутин Матић, Фото Приватна архива

Како каже наш саговорник, раније је било много више класичног репертоара, самим тим и другачијег ангажмана. Тако, није могла да се замисли оперска представа без власуљарских додатака код мушкараца или су се њихове, дуже косе увијале за свако извођење. Сада се пак често приступа модерним режијама, радња се помера у савремено доба, а певачи су углавном кратко подшишани...

- Нема више ни довољно пара предвиђених буџетом да правимо перике, па се сналазимо.

Вадимо из фундуса, а тамо готово да их и нема... Многе су старе педесетак година. Можда се због недостатка новца данас и раде савремене поставке које не захтевају историјски костим и све друго што припада епохи, па рецимо, Хамлет може да изађе на сцену и у мајици.

Дукић са Босиљчићем, Фото Приватна архива

У националном театру деценијама је радило 14 зналаца ове професије, док је сада њихов број готово преполовљен. Сви они прошли су кроз немачку школу: први послератни мајстор маске био је Курт Клаусницер, иначе ратни заробљеник. Школован мајстор (са претходним искуством у немачком театру) остао је до краја каријере у Београду и Народном позоришту.

"Слепи миш" Драгана Вујачић, Фото Приватна архива

- Добар маскер мора да познаје историју, уметничку епоху, да располаже квалитетним материјалом и има осећај за лепо и меру. И, наравно, доброг учитеља. Наша школа за сценску маску уско је стручно занимање, обучавамо се искључиво за овај посао. Све што се види на сцени сами правимо, мада се у последње време (опет због недостатка новца) у тетарима појављују и кинеске, најлонске перике - јада се Дукић.

Његова прва самостална поставка маске била је Гогољева "Женидба", врло захтевна представа. У премијерној верзији само Бориса Пинговића припремао је за сцену 45 минута!

- Његов лик, односно карактер, требало је да подсећа на коња, лик Зорана Ћосића на певца, Бандовића на медведа, а Михаила Лађевца на зеца. Била је то "чиста" шминка: сенчењем се све постизало, без додатних носева, ушију и браде.

Много је анегдота и несвакидашњих догодовштина у "коферу" овог мајстора. С љубављу и поштовањем сећа се великог перфекционисте Предрага Ејдуса:

- Од премијере до последњег извођења захтевао је комплетну шминку, у сваком детаљу. У "Кир Јањи" примећивао је кад му само једна једина бора недостаје на лицу! Тражио је да и она буде нашминкана.

На питање у ком ансамблу су најкомплекснији задаци, Дукић одговара:

"КО ТО ТАМО ПЕВА" Алекса Јелић, Фото Приватна архива

"ПЕПЕЉУГА" Страхиња Ђокић, Фото Приватна архива

- Опера најчешће захтева маске, јер су такви ликови. Драма, углавном, тежи ка нечем реалном и ту нема претеривања. Балету је, пак потребна одређена прецизност - у њему је све "чисто" и сведено. Иначе, има веома напорних представа: у опери "Орфеј" свих педесет извођача прође кроз шминкерницу, а у "Коштани" (истог жанра) уђе више од сто људи, макар да залепи брк. Морам и да кажем да сви ми, маскери, посебно волимо оперу "Слепи миш" јер је за њу идеје (као костимограф) понудила Оља Ивањицки, дајући нама потпуно одрешене руке и могућност да пустимо машти на вољу.

- Раду на представи увек претходе разговори са редитељем, костимографом и уметницима о карактеру улоге и изгледу. Понекад извођач мора да се преврће по позорници, лежи, прелази из лика у лик. Мајстор маске је последња "одбрана" пред излазак на сцену.

Уметници се у шминкерници и концентришу, "уводе" у представу. Кад се погледају у огледало морају да препознају карактер. Ако нису задовољни оним што виде у одразу, изаћи ће на сцену нервозни и несигурни. И још нешто: маска мора да се види како у првом реду, тако и на галерији.

"СИРАНО" Мики Манојловић, Фото Приватна архива

"ФАУСТ" Предраг Ејдус, Фото Приватна архива

Лепомирово принудно "бријање"

ПРИСЕЋА се наш саговорник и оних најтежих времена, када су се због санкција и немаштине тешко сналазили:

- Мастикс (лепак) за бркове, браду и обрве био је стар и лошег квалитета. Зато се дешавало и да "попусти" на позорници. Радили смо у то време Чехова и у једном чину Лепомир Ивковић, улазећи на сцену, осети да ће му пасти брада и бркови. Брзо се снашао и уз салутирање, изговорио: "Управо сам стигао, дозволите да се обријем!" Тако је оправдао одлазак са сцене и скидање додатака...

Дукић напомиње да је највећи проблем то што њихов посао нема статус уметности:

- Сврставају нас у сектор технике, а то везе са техником нема. Нема нас ни међу занатлијама. Заправо, нема нас нигде...

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације