КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Духовна равнотежа
ТЕТРАЛОГИЈА "Писма без адресе" чији је издавач "Службени гласник", започета је 2012. године. Настала је на основу текстова које је Милован Данојлић објављивао у магазину "Печат".
Уколико кренемо од садржаја прве књиге, закључно са четвртом, поред тога што већ знамо да је реч о лирским хроникама проистеклим из ауторових искустава - најпре оних из детињства и завичаја, за њега изузетно значајног, потом велеградских, из младости, па све до оних стечених у великом свету и истој таквој литератури, могли бисмо тај пут, због свега што он садржи и што се на њему може сазнати и научити, као и због приповедачког гласа и изузетног стила, да окарактеришемо као пут Малог принца који се враћа на своју планету, имајући стално у мислима ружу, два мала жива вулкана и онај један угашен.
Тај пут, започет од детињства, осврт бившег дечака, у четвртој књизи буди нам асоцијације на самог Егзиперија, нарочито због ауторовог односа према месту са ког је пут започео, због његове незаменљивости упркос свим другим лепим местима света - на којима је живео, кроз која је прошао или која је посетио. То нарочито потврђује приповедачев осећај да раскош и благодет нису повезани с материјалним благостањем, а који се развио из доживљаја завичаја у којем се никада није осећао ни сиромашно ни несрећно.
Асоцијације на Егзиперија потврђују и Данојлићеви записи о језику. Један од њих заснива се на епизоди у којој се он, као ауто-стопер, затиче у камиону са млађим шофером Италијаном. Ниједан од њих не зна језик оног другог, а ипак су разговарали хиљаду километара. На растанку, шофер је извадио фотографију из недара и показао је сапутнику.
Била је то слика његове породице - жене и три сина - који су један другоме до увета.
Дакле, човек заиста само срцем добро види и за то виђење и разумевање није потребно чак ни знање саговорниковог језика што, свакако, јесте једно од чуда које нам је подарено, као што нам је подарен и матерњи језик који је, како Данојлић сматра, "скуп живих ћелија сакривен у самој основи наше духовности", а којим се, ето, свакаква друга чуда могу исказати.
Поједини Данојлићеви записи буде нам асоцијације и на Андрића. Један од њих - "Живот са књигама" - природно нас подсећа на јунака Андрићеве приповетке "Писмо из 1920. године" који је, први пут посматрајући праву библиотеку у кући свог имућног старијег школског друга, знао да гледа у своју судбину, као и на дечака, јунака Андрићеве приповетке "Књига", који задивљено гледајући у излог књижаре, неизмерно жели да једнога дана те књиге буду његове, баш као што је и Данојлић посматрајући као дечак излог књижаре маштао да књигама испуни двоколицу.
На наведеним местима Данојлићеви записи излазе из оквира лирске хронике. То увиђамо, али и осећамо, и када он приповеда о опипавању била књиге, истовремено и о њеној сакралности, као и о читању које заправо у човекову душу допрема кисеоник, као и о томе да по читању неког изузетног дела он помилује корице књиге или их пољуби.
Таквим књигама, знамо, човек се враћа, као и завичају, јер оне "учвршћују духовну равнотежу". Иако се, осим наведеног разлога та потреба често и не може рационално објаснити, можда је довољно казати да се ти повраци заснивају на лепоти и љубави. Управо из тих разлога читаоци се враћају књигама Милована Данојлића.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)