РЕВОЛУЦИЈА СЛИКЕ У СЛИЦИ: Дела европских и домаћих аутора у два београдска изложбена простора - Галерији САНУ и Кући легата
СВОЈЕ виђење узбудљивих дешавања на уметничкој сцени Европе, али и наших простора, у другој половини 20. века, у два београдска изложбена простора - Галерији САНУ и Кући легата, од вечерас ће представити Данијел и Гунар Кваран.
Евелин Аксел, "Љубав, брзо", Фото приватна архива
Француско-исландском кустоском пару, који је домаћа ликовна публика упознала као уметничке директоре 57. Октоборскаог салона, за ову прилику придружила се наша историчарка уметности Дина Дебељак Павић, кустос Куће легата. Заједнички потписују поставку названу "Слика слици - европско фигуративно сликарство шездесетих и седамдесетих".
Конципирајући изложбу аутори су кренули од става да су седма и осма деценија прошлог века донеле фундаменталне промене у домену сликарске уметности:
- У Европи се постепено појављивао велики број млађих уметника који су окренули леђа и апстракцији и традиционалном фигуративном сликарству. Они су почели да развијају фигуративне радове и радове засноване на предметима који су углавном имали утемељење у цитирању, као и у њиховој личној егзистенцији - користећи постојеће слике из часописа, већ медијски посредоване или своје сопствене фотографије, које би одражавале ово ново друштво које карактеришу конзумеризам, друштвени сукоби, колонијални сукоби и Хладни рат - пишу Данијел и Гунар Кваран, у свом програмском тексту објављеном у каталогу.
Поставка "Слика слици" представиће тако радове 21 представника европске фигурације шездесетих и седамдесетих година: Ричарда Хамилтона (1922-2009), Жака Монорија (1924-2018), Ероа, Мимо Ротела (1918-2006), Едварда Ароја, Алана Жакеа (1939-2008), Герхарда Рихтера, Андреја Јемеца, Вере Фишер (1925-2009), Кики Когелник (1935-1997), Берка, Евелин Аксел (1935-1972), Петера Класена, Петера Стампфлија, Р.Б. Китаја (1932-2007), Валерија Адамија. Са домаће сцене заступљени су радови Душана Оташевића, Миће Поповића (1924-1996), Александра Цветковића, Божидара Дамјановског и Владимира Величковића (1935-2019).
- Изложба има за циљ да проучи и повеже локалну и европску уметничку сцену и представи београдској публици најзначајније представнике европске фигуративне сцене шездесетих и седамдесетих година - истакао је Филип Брусић Рено, директор Куће легата, најављујући јуче поставку која ће трајати до 16. децембра.
Миодраг Мића Поповић, "Откривање Бројгела", Фото приватна архива
Поред тога што историјски тумачи уметничке праксе тог доба, попут поп арта и фигурације, које су користиле фотографије икона поп музике, филма, политике и монтажом, копирањем и другим техникама проблематизовале широк спектар питања, од реалности до оригиналности, ова изложба је, према речима једног од аутора, Гунар Кваран, и врло актуелна:
- Она отвара питања која постављамо и ми данас.
Према његовим речима, уметници у Европи, али и Југославији, су, шездесетих и седамдесетих, напустили традиционалан приступ уметности, фокусирајући се на слике кроз које се посредује стварност:
- Важне ствари су се дешавале у различтим деловима Европе, које су били револуционарне у посматрању самог појма уметности. Револуција се темељила углавном на присвајању цитата и слика уз евентуално укључивање фотографија које су направили сами уметници - истакао је Кваран.
Мимо Ротела, "Мерилин", Фото приватна архива
Изложбу ће у Галерији САНУ, вечерас у 19 часова отворити министарка културе Маја Гојковић.
Фотографија као полазиште
- УМЕТНИЦИ су фотографију користили као полазиште у свом раду, директно је преносећи на платно у техници акрила или у техници ситоштампе, а потом је серијски умножавајући - истиче, између осталог, у каталогу Дина Дебељак Павић.
- Фотографијом се, такође, проблематизује питање рода, сексуалности и презентације жене у уметности, масовним медијима и култури. Примарну улогу при свему томе имају сирови материјали, преузети из уметничке и фотографије масовних медија, реклама, часописа, новина, филма, телевизије, или пак из канона историје уметности.
Владимир Величковић, "Животиње у покрету пас", Фото приватна архива
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"Јелена 'Зана' ми је бака, олош је и зла жена"
"ОНА је жена која је јако злобна, цео живот јури каријеру и цела фамилија је пљује. Она је као млада прекинула трудноћу, јурила је каријеру и фрајере, остала је трудна и прекинула је."
17. 11. 2024. у 18:18
СРБИН МУ ПРОМЕНИО ЖИВОТ! Новак Ђоковић је изговорио само седам речи и Ник Кирјос од тада више није исти човек
Аустралијски тенисер Ник Кирјос саопштио је да ће се на турниру у Бризбејну поново вратити на терен после дугалчке паузе коју је имао због проблема са повредама. А тог повратка не би било - да Новак Ђоковић није учинио једну наизглед обичну ствар.
17. 11. 2024. у 17:55
Ко је ОПАСНА Биба Шекуларац која је била у вези и са Легијом и са Шиптаром - после раскида са Улемеком, освојила Спасојевића
АЛЕКСАНДРА Биба Шекуларац својевремено је била једна од најфаталнијих Београђанки, а када је имала само 19 година доводила се у везу са земунским кланом и њиховим вођама - Милорадом Луковићем Легијом и Душаном Спасојевићем Шиптаром.
17. 11. 2024. у 20:02
"ОВО НИЈЕ НОРМАЛНО": Синер пред велико финале Торина
Италијански тенисер Јаник Синер пласирао се у финале завршног турнира у Торину победом над Каспером Рудом од 2:0 по сетовима 6:1, 6:2.
17. 11. 2024. у 08:00
КАКВЕ РЕЧИ АЛКРАЗА О ЂОКОВИЋУ: Шпанца упитали за Новака, а он све изненадио одговором (ВИДЕО)
Шпански тенисер Карлос Алкарас је завршио учешће на завршном Мастерсу у Торину већ после групне фазе. До краја 2024. године чека га још једно такмичење - завршни турнир Дејвис купа у Малаги.
17. 11. 2024. у 09:25
КРАЈ КАРИЈЕРЕ - ИСТОГ ЧАСА! Чим се окончало финале Завршног мастерса Синер - Фриц, рекао је "збогом" тенису!
Истог тренутка када је дошло до краја финалног меча Завршног мастерса, једна велика тениска каријера је окончана.
17. 11. 2024. у 19:48
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Најновије из рубрике
ДАН МАНАКОВЕ КУЋЕ: Обележавање 56 година рада огранка Етнографског музеја
ПОВОДОМ 56 година рада Манакове куће, Етнографски музеј ће одржати прославу у понедељак 18. новембра у 13 часова, на којој ће говорити директор Марко Крстић и Маја Марјановић начелница овог депаданса и чувар збирке Христифора Црниловића.
18. 11. 2024. у 06:45
ЗАЈЕДНИЧКА СЕЋАЊА ИЗ МАУТХАУЗЕНА: Потресна изложба у новосадском КЦ "Свилара"
У УТОРАК, 19. новембра ( 17.00) у Културној станици "Свилара" у Новом Саду биће отворена изложба „Маутхаузен - заједничка сећања", коју организују Сефардско-израелски центар у Мадриду и Амбасада Шпаније у Београду, у знак сећања на Јевреје и шпанске републиканце који су завршили у овом концентрационом логору.
17. 11. 2024. у 19:11
ТРАДИЦИЈА ЈЕ ТЕМЕЉ КОЈИ ПОВЕЗУЈЕ РУСЕ И СРБЕ: Интервју - Михаил Јефимович Швидкој, представник председника Русије за културну сарадњу
ПРЕД сваку Нову годину и Божић, пожелимо да нам следеће лето буде боље од претходног, што често испадне варљиво.
17. 11. 2024. у 16:02
ПРЕМИНУЛА ПОЗНАТА ГЛУМИЦА: На филму је дебитовала 1960. године
РУСКА глумица Светлана Светличнаја умрла је у 85. години, пишу РИА Новости.
16. 11. 2024. у 18:50
''СТАРА СРБИЈА ЈЕ ДРЖАВА КРАЉА МИЛУТИНА'' Писац и историчар Вучковић за ''Новости'': Истина је једино мерило и снага
"МЕНТАЛИТЕТ људи и њихово родољубље, трпљење, као и спремност да увек животе ставе на олтар слободе, одликују Стару Србију, довољно је само погледати историју Заплања (крај између Суве планине и Јужне Мораве), видећете да нема породице која није у сваком ослободилачком рату дала оно највредније што је имала - животе", рекао је Владимир Вучковић
16. 11. 2024. у 12:28
Коментари (0)