КАО ДА СЕ ВРТИМО У КРУГУ ОД КАДА ЗНАМ ЗА СЕБЕ: Радован Вујовић о "Времену зла" и "Коренима", Добрици Ћосићу и лекцијама које понављамо

ВЕЋ деценију и по, од прве главне улоге у дугометражном филму "Шејтанов ратник", Радован Вујовић храбро излази на мегдан себи, али и публици, изненађујући је раскошним талентом.

Фото В. Данилов

Телевизијски аудиторијум га је боље упознао 2012. Популарност му је донела серија "Војна академија", у којој је тумачио кадета, а касније поручника Радисава Рисовића Риса. Иако слови за глумца који није прихватао све улоге које су му се нудиле, оживео је бројне стварне и фиктивне ликове из прохујалих времена. Од кошаркаша Црвене звезде Срђана Калембера, војника Животе из Првог светског рата, преко Вукашина Катића с краја 19. века до кнеза Павла Карађорђевића, политичара Мише Димитријевића и Владимира Бебе Поповића. У драми "Време зла", снимљеној по мотивима истоименог романа Добрице Ћосића, Вујовића смо гледали у улози Вукашиновог сина, Ивана Катића.

- Тумачење ових ликова било је прилика да о нашој историји научим мало више од онога што смо учили у школи. Искрено, из школе се историје површно сећам, а када човек научи нешто зато што га занима, боље схвати ситуацију и историјски контекст. Зато мислим да су корисне серије као што су "Време зла", "Корени" или "Краљ Петар Први". Све серије које се баве нашим националним темама и догађајима из наше историје заиста могу и треба да буду лекција за будућност ако људи умеју да их одгледају и прочитају на прави начин - каже за "ТВ новости" Радован Вујовић.

Није вам први пут да се сусрећете са Добрицом Ћосићем, јер сте играли и у "Коренима" и у "Времену зла".

- Било ми је заиста велико задовољство, јер је Ћосић добар писац. По мом мишљењу то је добра, квалитетна, садржајна литература, која читаоцу пружа много задовољства, тема за размишљање и нове увиде и сазнања. За глумца је увек добро када се бави квалитетном литературом, када је текст дубок, слојевит, комплексан, животан, када има "меса", када има ликова које човек може да анализира и промишља о њима.

Фото А. Летић

О чему сте размишљали када сте се ухватили у коштац са Иваном Катићем?

- Највећи изазов је био да пронађем тај лик, који је у роману карактеристичан, који је екстреман у ставовима, размишљањима и енергији. Какав би био човек који је као добровољац полуслеп отишао у Први светски рат, био заробљен, провео две године у логору, мучен на најсуровији начин, понижаван, до крајњих граница живота доведен? Вратио се у своју државу после краја Првог светског рата, покушао некако да стане на ноге, прикључио се комунистима у нади да ће они створити нови свет, да ће нестати свет у коме је он настрадао и видео све страхоте рата, и да ће се формирати неки нови, бољи и равноправнији за све људе. Брзо је увидео да и комунистичка идеологија има многе слабе тачке и мане, и да се извитоперила и корумпирала захваљујући људима. Онда су га и комунисти одбацили. И они су га хапсили, тукли, мучили. У једном тренутку Иван каже "Мени је било јасно зашто су ме тукли Аустроугари, који су нам били противници у рату, али зашто ме туку Срби? Зашто ме толико мрзе?". У тој патњи, у сагледавању суровости света у ком живи, он се изгубио, затворио у себе, отуђио од свих, одустао од света и живота, остао заробљен у својој соби пуној књига. Било ми је занимљиво да пронађем енергију таквог човека, а да не будем ходајућа катастрофа, јер он и даље устаје сваког јутра из кревета, једе, прича и живи.

Фото А. Летић

Јесте ли успели да пронађете тај његов разлог за живот?

- Његов разлог за живот је, чини ми се, немогућност да заврши са животом. Он каже "Ја немам ни срце, ни мозак, ни кости за овај свет", али је и даље у том свету. Доживео је неуспех као син, супруг, отац, у професији, у идеалима, као комуниста. Није успео ништа што је покушао, и остао је да се мучи са тим сазнањем. Иван на крају "Времена зла" не успева да оконча муку, да се пред Немцима убије, него се његова патња наставља.

Има ли ичег позитивног у тако мизерном животу?

- Мислим да има. Позитиван је начин на који он сагледава свет, људе и време, које је заиста било време зла и у коме човек није добро прошао са које год стране се задесио, јер није било срећних околности у том периоду. Позитивна су начела по којима је живео, храброст да се у том времену не приклони ни једној страни него да буде свој у схватањима и да због тога сноси последице и поднесе жртве. То је оно што је у њему квалитетно, позитивно, јако и храбро. Али човек не може да се одвоји од свих људи, да раскине са целим светом и да тако живи. Једноставно мора да пристане на неку лаж, а Иван то није урадио и због тога је остао скрајнут.

И у "Коренима" и у "Времену зла" исти глумачки двојац, Жарко Лаушевић и ви, играте улоге оца и сина. Да ли се тиме осликава Ћосићева идеја да се у породици сукоби наслеђују, поготово сукоб оца и сина?

- Аћимов и Вукашинов однос у некој мери се пресликао на Вукашинов и Иванов однос. Као што је Аћим према Вукашину био мушки тврд у васпитању и начелима, и шкрт у показивању емоција и љубави, такав је и Вукашин према Ивану. Према ћерки Милени је био увек топао и благонаклон, а према Ивану уздржан. Увек је то била мала борба за доминацију, сукобљавање идеја и начела, и гордо васпитање. Иван се пита зашто га Вукашин није никада загрлио, зашто му никада није на тај начин показао љубав, никада није био њиме задовољан. Увек је то било строго, мушко васпитање, у коме се од сина захтева да испуни очекивања.

Фото А. Летић

Да ли су Катићи могли да превазиђу то фатално наслеђе?

- И у "Времену зла" и у "Коренима" најјачи утисак ми је била та српска трагедија, у којој идеологија и политика деле породице, где се губе односи оца и сина, брата и сестре зарад некаквих идеја које су усађене у главе од стране ко зна каквих сила које манипулишу нашим народом и овом земљом већ вековима. Ми то не успевамо да сагледамо на прави начин, па и даље дозвољавамо да нам то раде, да нас деле и свађају.

Мислите ли да се уметност враћа прошлости да би нам указала да нас и даље мучи оно што нас је мучило?

- То би дефинитивно требало да буде лекција и поука. Када са стогодишњом перспективом видимо да су размишљања иста, да су поступци исти, да су обрасци понашања између људи исти, то је шокантно и поражавајуће. Све што је статично нестаје, умире и губи се. Да би људи и њихови односи опстали, верујем да морају да се мењају, да се адаптирају новим условима средине, па тако морају да се мењају и држава, народ и његов менталитет. Мени се чини да смо "дигли ручну" и да не мрдамо у својим схватањима, у том уском сагледавању живота, света, људи око себе, сународника, пријатеља, породице. И јако ми је жао, јер као да се вртимо у кругу од кад знам за себе.

* * * * * * * * * *

ЖЕЛИМ ДА СЕ ИГРАМ

КАКО на вас утиче то што се бавите послом који доноси радост и препознатљивост?

- Ако неко жели популарност, може да је стекне бавећи се било чиме. Ако се неко чува популарности, и то је у некој мери изводљиво. Мени није циљ да будем познат, већ да будем добар глумац, који ће увек имати прилике да ради свој посао, да од њега може пристојно да живи, и да што дуже у њему истраје. Једна од најлепших животних слика ми је представа са Властом Велисављевићем, који има 93 године, а и даље је весео и радостан, јер долази да се игра. То желим, а не да ме неко препознаје на улици, да на "фејсбуку" или "инстаграму" имам не знам ни ја шта.

- СЦЕНАРИО за филм и серију је веома добар, фантастичан, тако да се ни једног тренутка нисам двоумио да прихватим улогу кнеза Михаила Обреновића - каже за "ТВ новости" Драган Мићановић. - У питању је врхунски политички трилер, који приказује последњих неколико дана кнеза Михаила и успешно сједињује историјске чињенице и причу која прати измишљене ликове. Ту је и борба између песника и државника, те око љубавнице и будуће веренице Катарине, која је потресала тадашњу Србију. Време које приказују серија и филм може се посматрати и из данашње перспективе, а то најбоље говори реченица коју у разговору са конзулом једне државе изговара кнез Михаило, да је "све ово један велики успех за земљу која живи на оваквој ветрометини".

Фото А. Летић

ЖАРКО ЈЕ ЛЕГЕНДА НАШЕГ ГЛУМИШТА

КАКО је било глумити са Жарком Лаушевићем у "Коренима", а како у "Времену зла"?

- Жарко је заиста жива легенда нашег глумишта. Када сам први пут имао прилику да радим с њим, на "Коренима", већ на првој проби на мене је оставио јак утисак. Видео сам стару школу глуме, која се мени допада. Кроз рад са њим доста сам научио. Задовољство је поново имати таквог колегу преко пута, такву литературу и сцене. То је уживање за сваког глумца. За мене сигурно.

 

Препоручујемо

Култура

0 0

РАДОВАН ВУЈОВИЋ О СЕРИЈИ "ПОРОДИЦА": Људи препознају када им се сервира један квалитетан садржај

02. 04. 2021. у 18:57

Злочин

0 3

САСЛУШАН БИВШИ МИЛЕНИН ДЕЧКО: Радован Вујовић испричао све што зна у тужилаштву

29. 01. 2021. у 20:40

Познати

0 8

РАДОВАН ВУЈОВИЋ ПОДРЖАО БИВШУ ДЕВОЈКУ МИЛЕНУ: Она је неустрашива, знам на шта је све способна - ово је шокантно и потресно и болно!

18. 01. 2021. у 21:32

Култура

0 3

КАТИЋА ИМА И У ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ: Андреј Шепетковски о серији "Време зла" у Горњем Рачнику

08. 12. 2020. у 09:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације