ЧУВАР ЖИТИЈА И СТАРИХ АКАТА: Архив Академије наука пуних 180 година сакупља грађу драгоцену за српску историју

БРИГА о памћењу нашег народа и његове највише научне и уметничке куће један је од најважнијих задатака Српске академије наука и уметности.

Фото Б. Субашић

Овај значајан посао поверен је Архиву САНУ, који деценијама брине о националној заоставштини и брине да она буде доступна истраживачима и корисницима.

Основни задатак Архива, на чијем је челу академик Василије Крестић је систематско прикупљање грађе о српском народу у свим областима и подручјима где Срби живе, као и преузимање, смештај, чување, сређивање и обрада овог драгоценог материјала.

Ова по много чему јединствена установа САНУ основана је 1841. године, практично истовремено са рађањем Друштва српске словесности. Очеви-оснивачи Академије пред себе су ставили циљ - прикупљање извора и грађе за српску историју. Ову праксу наставило је Српско учено друштво, које је сакупљени материјал наследило и наставило рад на прикупљању докумената.

Архив располаже фондовима Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, али и два угашена института Академије - Института за изучавање књижевности и Института за изучавање села.

Академик Василије Крестић у депоу Архива, Фото Танјуг

У оквиру Архива је и Кабинет за дубровачке студије који чини грађа - писма, документи, новински исечци, фотографије, микрофилмови и литература о дубровачким студијама средњег века до данашњих дана насталих радом академика Мирослава Пантића.

Посебну вредност поседују збирке докумената, као посебне целине, свака са својим сигнатурама. To су, обично назване, Стара збирка, Историјска збирка, Етнографска збирка и Оријентална збирка.

Архив Академије место је где се чува чувена Дечанска хрисовуља из 14. века, рукописи Иве Андрића, Јована Цвијића, Милутина Миланковића, преписка Вука Караџића, као и већи број оријенталних књига и медаља академика.

Судбина ће учинити да после бомбардовања Народне библиотеке у априлу 1941. Архив САНУ постане установа са најдрагоценијом збирком старих рукописа из периода од 13. до 19. века, међу којима је и Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, Данилов зборник са житијима краљева и археипископа који је манастир Хиландар даровао краљу Александру. Ту је и Карађорђев протокол из Првог српског устанка са кратком садржином писама које је Карађорђе слао кнезовима, али и чувено писмо Томе Вучића Перишића којим одбија предлог да постане члан Српског ученог друштва.

Архив чува и рукописе породице Обреновић, заоставштину Вука Караџића, Николе Пашића, Бранка Ћопића, Милутина Миланковића, Иве Андрића, Виктора Новака, Александра Белића...

Непроцењиви документи

У САСТАВ Архива 2002. године прешла је грађа Историјског института који чине исписи архивске грађе из домаћих и страних архива и заоставштине Јована Ристића, Матије Бана, Владимира Љотића, Константина Николајевића, Паје Михајловића, Јанка Шафарика, Светозара Попадића, преписке Милана Ђ. Милићевића, Чедомиља Мијатовића, као и целина "Први светски рат" где су у највећем делу новински исечци о Србији у страној штампи.

Препоручујемо

Друштво

2 1

ДИСКРИМИНАЦИЈА ИЛИ КОИНЦИДЕНЦИЈА: И академије наука у региону имају мали број жена

09. 11. 2021. у 16:20

Друштво

0 0

РАЗОЧАРАНИ ШТО НИСУ ПРИМЉЕНЕ ЖЕНЕ: Извршни одбор САНУ незаводољан исходом избора

09. 11. 2021. у 09:11

Друштво

0 3

АКАДЕМИКА МАЊЕ, А СВЕ СУ СТАРИЈИ: На изборима у САНУ одељења друштвених и медицинских наука нису добила појачање

06. 11. 2021. у 11:00

Друштво

0 0

КОСТИЋ ОПЕТ НУДИ ОСТАВКУ? Председник САНУ наводно незадовољан резултатима избора

05. 11. 2021. у 10:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације