ПОГЛЕД ИСКОСА - Квантни скок у архитектури

Дејан Ђорић

14. 12. 2021. у 16:48

Премда се писац ових редова не бави проблематиком архитектуре, одазвао се љубазном позиву саиздавача "Информатике" да представи књигу "Архитектура.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Квантни скок у архитектури

Фото Архива

Истраживање на просторним границама. Космос" (Београд, 2021) из два разлога.

"Информатика" је издавач све занимљивијих књига а публикација "Космос" на 168 страна, на српском и енглеском, не спада у класичну архитектонску тематику. Реч је о експерименталној, "папирној архитектури", пројектима који вероватно неће никада бити изведени, али иновативношћу, барем са овим издањем, сврставају Архитектонски факултет у напредније установе високог образовања. У књизи су представљени радови 17 архитеката, студената и дипломаца, који су учествовали у студијама "Lunar Mission 2070:

Архитектура у селестијалном контексту" и "Архитектура: истраживање на просторним границама - Космос". Као ретко која наша новија књига, можда више од поезије и сликарства, она подразумева домаштавање, мисаони дијалог и даљу надградњу. Тај квантни скок у српској архитектури, освајање звезда или, како би бољшевици рекли "Победа над сунцем", омогућиле су утопијске, научно-фантастичне визије младих стваралаца које, међутим, имају тежину реалне изведивости на основу стручне елаборације сваког пројекта. Тиме се отвара потпуно нови хоризонт за архитектуру, између уметности и науке, био је потребан велики ментални обрт да се она одвоји од Земље и крене путем звезда. То су пре ње учиниле књижевност и филм, а сада је са оваквим студијама она несагледиво испред класичних медија сликарства и скулптуре, са којима чини тројство чисто ликовне уметности. Уметнички пројекти посвећени космосу шаљу целокупну авангарду уметност XX и XXI века у ропотарницу историје, као вида девијације од великих токова реалности и фантастике будућности, које приказују овакви стваралачки изазови. Под менторством проф. др Драгане Васиљевић-Томић млади архитекти отворили су врата уметничких, математичких и поп-артистичких светова киборг, насеобина на Месецу, Марсу и далеким планетама, као и све присутнији проблем свемирског ђубрета. У сиротињском соцреалистичком Београду педесетих година прошлог века, без самопослуга и масовне потрошње, био га је усамљено у свету свестан Леонид Шејка, генијални сликар, визионар и теоретичар, по образовању архитекта. Најавио је Ђубриште као реалност и метафору савремене цивилизације, уметност као археологију културног отпада и интерпланетарно ђубриште. Архитектура космоса је идејно превазилажења дводимензионалног медија, скок из ђубришта у неке нове димензије постојања. Да ли су овакве визије реалне или илузорне показаће време, које за човека све брже истиче, па и сама могућност насељавања универзума. По многим показатељима капиталисти и научници су неповратно уништили нашу планету, носталгија звезданог пута је наличје такве стварности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић

ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.

07. 06. 2025. у 11:30

Коментари (0)

ВАНРЕДНО САОПШТЕЊЕ ФСС: Због Пиксија и онога што је рекао у Албанији хитно реаговали из српске куће фудбала