КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Боља страна наше природе

ЗБИРКУ Игора Маројевића "Све за лепоту", објављену недавно у "Дерети", чине коначне и знатно измењене верзије прича раније објављених у збиркама "Трагачи" (2001), "Медитерани" (2006. и 2008. године) и "Београђанке" 2014.

Фото: Приватна архива

Прича "Знаци из Трагача" у новој књизи добила је коначно уобличење и нов наслов - "Прстен", па се може читати као посве нова, као и у великој мери модификована прича "Ловина". У оквиру ове књиге у циклусу "Београђанке" премијерно је објављена раније написана, а сада и коначно сазрела прича "Карневал".

Последњи циклус "Смрти познатих" чине четири најновије приче Игора Маројевића, од којих смо у прилици да прве две читамо премијерно.

Оно што је, уколико у довољној мери познајемо прозу овог писца, очигледно, а што експлиците истиче и сам аутор, јесте да се он занима за јунаке екстреме и за у различитим приликама манифестовану двојност сваког човека.

Које су прилике у којима се наведене карактеристике показују?

Док читамо и ову његову књигу увиђамо да се показују када јединка због различитих животних околности мења место живљења. Она ослушкује ритам тог места, увиђа одређене законитости, настоји да се у мери у којој је то могуће прилагоди, чак и сроди, али, у конкретним ситуацијама, често и граничним, културолошка разлика, али и психолошка која је у вези са другим/другачијим идентитетом, ипак се подвлачи и кроз искуства јунака показује да је, у ствари, непремостива. Те чињенице, које стичемо или носимо читајући прозу Игора Маројевића особито су нам занимљиве јер заправо релативизују модерне, прилично неутемељене, теорије или пак тврдње, о модерном грађанину, оном који постоји, такорећи сам од себе, не као припадник одређене културе, њених особености, носећих идентитетских стубова, културног обрасца и кључних тачака историје које су се, управо због екстремних околности, уписале у културни код једног народа. То постаје сасвим јасно на примерима јунака прича Игора Маројевића који искорачују из своје примарне средине и културе, а који јој се потом и враћају.

Екстреми и двојност човека показују се и као последице ванредних, такође екстремних, и нецивилизованих, људских чињења, а подстичу их позитивне тековине савремене цивилизације које се, по правилу, преобраћају у негативне, због крхког човековог менталног склопа.

Фото Промо

Ванредно нецивилизовано људско чињење у једној од прича је НАТО бомбардовање којим је главна јунакиња трауматизована у тој мери да одлучује да више никада не закорачи у спољни свет, а позитивна тековина цивилизације која се претвара у сопствену супротност јесте интернет, односно сајбер свет који таквој особи ипак омогућава одржавање и креирање веза са другима. Тај свет на први поглед је штити, а заправо је дехуманизује. Осим што је у причи "Унутра" писац све наведено довео до екстрема, у највећој мери подстакао нас је на размишљања о злу и његовој онтолошкој природи, као и о наличју човека који, ипак, казали бисмо након читања целокупне прозе Игора Маројевића, пре јесте биће природе него културе. Књиге овог писца у том смислу, осим тумачима књижевности, особито би могле бити занимљиве антрополозима, социолозима и психолозима.

Екстремност и двојност огледају се у још једном сегменту људске природе којим се Игор Маројевић бави у континуитету. Реч је о сексуалности, свим њеним видовима, варијацијама и комбинацијама. Осим што је у том смислу већ разоткрио многе човекове слојеве, овај писац у својим причама нам показује на који начин савремени свет, механизми по којима функционише и закони профита, као и насушна потреба да се преживи, човекову сексуалност трансформишу у производ за различите потрошаче, за различита тржишта, и како се и сексуалност, баш због тога, претвара у сопствену супротност.

Но, проза Игора Маројевића оставља могућност да се човек врати себи, бољој страни своје природе. Као читалац, ту увиђамо пут ка могућој лепоти, без силикона, порнографије, деконструкције друштва и породице.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Језик као благо

14. 12. 2021. у 15:44

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Уточиште од заразе

07. 12. 2021. у 14:33

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Духовна равнотежа

09. 11. 2021. у 14:19

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Значај Ристовића

02. 11. 2021. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације