ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликарство као тиховање
У ЈЕДНОМ документарном филму из седамдесетих година српски концептуалисти и критичари изјавили су да стварају уметност лишену сваке фигурације, али и религије, митологије и езотерије.
Фото Приватна архива
То самоукинуће свих уметничких сокова, самог ероса у стварању, сакралности ликовног чина, води ка делима налик на шифоњере, кофере и радијаторе, лишених било какве духовности. У том смислу нема разлике између Зузане Халупове и Раше Тодосијевића, обоје стварају без ичег духовног. Сликар Драгослав Живковић (Књажевац, 1955) отишао је у другу крајност, толико исцељујућу и зачуђујућу у ово време духовних инвалида. Његова уља, пастели, акварели и цртежи натопљени су спиритуалношћу, коју је као највреднију могућност не само у уметности порекла и Милица Стевановић у својој теоријској књизи. Дела сликара из Књажевца на другој су страни од њених "буџевина", псеудослика и разноразних авангардистичких иживљавања. Треба приметити да ликовни свет Живковића као надмоћни традиционализам и конзервативизам више, отмене врсте, не почива на некој догматској хришћанској теорији већ на помном проучавању класика окултизма. Њега не занима да делује против (пост)модернизма, он га и не примећује, као што га не интересује да делује против било чега. Он је за, а не против, а из езотерије узима само духовну вредност, која очито и ту постоји. Из таквог интелектуалног миљеа потичу његове дубоко спиритуалне сензације, реализам као вид метафизике. Тим пре зачуђује да такву оригиналну појаву многи нису препознали и одговорили на њу, па се и Милан Туцовић, исто тако велики сликар, чудио зашто се уопште придаје пажња Живковићу.
Осим код Леонида Шејке, никада у српској уметности није тако дубоко зазвучало тајанство у ликовној уметности. Драгослав често зна да наслика само једну зделу, али је у тој посуди сажета цела истина о свету. Његова остварења прожета су невиђеном меланхолијом, осећајношћу, сплином и гађењем према глупостима овог света, али та усамљеност није патолошка већ исцељујућа у садашњој буци и бесу. Уметник је изградио само свој лични ликовни свет, универзум личне митологије, који почива на мајци, дрвету, родној кући, детињству и Књажевцу као малом центру његовог света. Он уме да наслика само једно дрвце наспрам неба, али да призор буде прожет таквим и толиким смислом, да постаје јасна илузорност хрлења у мегалополисе, велика уметност може настати било где. Лично прескроман, Живковић је узор сликара-Робинзона, усамљеног испосника у монашкој ћелији свог атељеа. Теме су такве, тиховање и самоћа као (само)испитивање, која по психијатрима не мора уопште да буде негативно стање, самоћа која у свој пуноћи постојања натапа бивање предмет и људи на овим сликама. Један зналац је најбоље дефинисао Живковићев космос, рекавши да смо до сада могли да слушамо тишину, а од сада можемо и да је видимо.
ПУТИН ПИСАО ВУЧИЋУ: Пожелео му здравље и успехе, а грађанима Србије срећу и просперитет
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић примио је данас честитку председника Руске Федерације Владимира Путина поводом Дана државности Републике Србије, у којој му је руски лидер пожелео здравље и успехе, а грађанима Србије срећу и просперитет, саопштила је данас Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
13. 02. 2026. у 12:40
СТРАДАЛИ МЛАДИЋ СИН ПОЗНАТОГ МУЗИЧАРА: Нови детаљи несреће у Сарајеву
ЕРДОАН Моранкић (23), који је страдао у трамвајској несрећи у Сарајеву, син је познатог музичара из Брчког Армана Моранкића, пише портал сарајевског Аваза.
13. 02. 2026. у 12:05
БОМБА, АУТОМАТ И ЦРНА БЕРЕТКА: Хрватски градоначелник се маскирао у Томпсона из "Чавоглава" - поред њега и "Пленковић" и "први човек Загреба
ДАНАС је у Светој Недељи одржан карневал Фашник, а на позорницу се попео и градоначелник овог места Дарио Зуровец који је био обучен као контроверзни хрватски певач Марко Перковић Томпсон који је познат по својим проусташким ставовима и песмама.
14. 02. 2026. у 14:35
Коментари (0)