"ЗЕНИТ" ЈЕ ВРХУНАЦ АВАНГАРДЕ: Чувена колекција Љубомира Мицића од уторка изложена у Народном музеју
У ВЕЛИКОЈ сали здања на Тргу републике, од уторка је пред публиком изложба "Зенитистима целог света. Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду", чији је аутор музејска саветница Гордана Станишић. Овом поставком, наша најстарија музејска институција обележава век од објављивања првог броја часописа "Зенит", гласила првог авангардног југословенског покрета - зенитизма.
Управо највреднији и најзначајнији део заоставштине чувеног српског песника, прозног писца, књижевног критичара, глумца, преводиоца, чува се у Народном музеју. Наиме, после Мицићеве смрти, одлуком Скупштине општине Врачар, његова богата "Зенит колекција" подељена је 1980. између Народне библиотеке Србије и музеја.
Део који сада баштини музеј чини 385 уметничких дела - цртежа, колажа, акварела, пастела, графика, као и слике и скулптуре. Ту су и оригинална издања часописа "Зенит", публикације из "Зенитове" библиотеке, плакати, брошуре, леци. Колекцију употпуњавају албуми, фотографије, писма и лични предмети Мицића и његове супруге Анушке, али и брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског.
Прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило "Зенит", као интернационалну ревију за уметност и културу, Мицић (иначе рођен у Јастребарском, 16. новембар 1895) покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. Услед несугласица са хрватским културним миљеом, редакција се 1923. преместила у Београд. Ту "Зенит" излази до 1926, када власт, због критичко-полемичких ставова Мицића, забрањује његов 43. број. С временом се часопис гаси, а браћа Мицић, Љубомир и Бранко, одлазе за Париз.
- Мисионарска улога Љубомира Мицића, међутим, далеко је комплекснија од активистичког манифестовања еклектичних ставова зенитизма - пише у најави изложбе у Народном музеју. - Иницијативом Мицића у "Зениту" је редовно промовисана нова уметност, разменом актуелних информација и теоретских написа бројних домаћих и иностраних сарадника успостављани су контакти са авангардним уметницима и књижевницима, организоване значајне манифестације и изложбе у Краљевини СХС и у иностранству.
И својим визуелним идентитетом "Зенит" је био сродан авангардним часописима немачког експресионизма, италијанског футуризма, руског конструктивизма, супрематизма и дадаизма.
На изложби посвећеној јубилеју овог светског, а нашег авангардног покрета, биће представљен избор 90 слика, цртежа, колажа и графика. Реч је о делима која припадају водећим правцима епохе - експресионизму, кубизму и посткубизму, руској авангарди и конструктивизму. Међу ауторима чији су радови изложени су Михаило С. Петров, Јован Бијелић, Јо Клек/Јосип Сајсел, Август Чернигој, Василиј Кандински, Александар Архипенко, Ласло Мохољ-Нађ, Ел Лисицки, Марк Шагал, Серж Шаршун, Бранко Ве Пољански, и многи други.
БУНТОВНО И ПРОВОКАТИВНО
РЕФОРМИСТИЧКИ карактер "Зенита" огледао се, с једне стране, на идејно-стратегијском плану - у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици, изворно левичарског профила, у естетици критицизма и порицања, бунтовнички провокативног, понекад и анархистичког оглашавања и понашања - пише у најави поставке.
Препоручујемо
ЗЕНИТИСТИ ЦЕЛОГ СВЕТА: Народни музеј представља дела из оставштине Љубомира Мицића
22. 12. 2021. у 17:28
ПРЕДАВАЊЕ ИГОРА БОРОЗАНА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ: О европском и српском симболизму
21. 12. 2021. у 17:28
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)