КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Најбоље збирке поезије у 2021.

Слађана Илић

11. 01. 2022. у 13:17

КЊИЖЕВНА критичарка Новости Слађана Илић саставила је своју листу најзапаженијих песничких издања у прошлој години.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Најбоље збирке поезије у 2021.

Фото: Приватна архива

Бојана Стојановић Пантовић, "Повреда белине", Културни центар Новог Сада

Мирослав Алексић, "Кафкино матурско одело", Православна реч, Нови Сад
Ђорђе Деспић, "Аутохипноза", Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево
Гојко Божовић, "Док тонемо у мрак", Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево
Дејан Алексић, "Уради сам", Културни центар Новог Сада
Драган Марковић, "Мали изгледи", КОВ, Вршац

Фото Промо

У поговору нове збирке Дејана Алексића "Уради сам", Јелена Ангеловски је написала: "Ако наш језик и култура имају чиме да се поносе, онда је то на првом месту поезија, у свим временима, па и данас." Тако је забележила једну велику истину. Та темељита истина тумачима наше поезије даје сигурност, омогућава им да се кроз штиво лако крећу, чак и када је потребно много кључева да би се запретена значења и поруке отворили - у малим "окнима речи" која су "увек пролаз ка нечему/где одавно чекамо сусрет са собом". Но, лако је тумачу јер до коначног открића садржаног у разгртању "светлуцавог свраба" душе долази са узбуђењем и знањем, готово истим као у ствараоца - да "оно што је изнето из таме/увећава вредност остатка у њој".

Тај однос, та спрега, "извученог света на светлост дана" и оног "остатка" одржавају значајну тензију - која је увек творачка, како за песнике, тако и за тумаче.

Фото Промо

Фото Промо

Из те тензије, а након читања поезије написане на српском језику 2021. године, ауторка ових редова издваја само шест збирки, са свешћу о вредности драгоценог "остатка". Њих истиче као примере како је посве различитим "технологијама" "кроз мала окна речи" извучен драгоцен "угаљ око срца" јер "биће још мразовитих зима".

Фото Промо

У тим збиркама, на тим местима, где се лирски субјекти сусрећу са собом и резултатом тог чина обнављају свет, показано је како из основних значења "светлуцавог свраба" (Дејан Алексић) или пак "белине" (Бојана Стојановић Пантовић, Ђорђе Деспић), "снова о улову" (Мирослав Алексић), или из "старе, добре приче" (Гојко Божовић), или из "згаришта сна" (Драган Марковић), зрачи њихова потреба да се кристализују најзначајнији тренуци интимног света који истовремено подразумевају благост сећања, али и духовне повреде које су од њих неодвојиве. Синтеза, и синестезија, благости и бола је константа у било ком виду појавности - било да је реч о сведочењима "најусамљенијег човека на свету" (Дејан Алексић), о атмосфери многих градова који на различите начине и припадају и не припадају лирском субјекту, у мегалополисима у којима врева и гужва, у ствари, условљава утисак лирског субјекта о сопственом некретању и потпуној отуђености - и од суштине и од људи, од осећања емпатије, појачавајући осећање анксиозности (Бојана Стојановић Пантовић), у сећању на детињство и на ближње (Ђорђе Деспић, Гојко Божовић), на значајне личности уметности и културе (Мирослав Алексић), на натуралистичке слике из природе и живота које су доминанта стварности (Драган Марковић).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ДВАДЕСЕТ ГРАДОВА ОБОГАЋЕНО УРБАНИМ ВРТОВИМА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА : „Никло као ја“