Ово је први филм који готово у целости открива дубоки понор у души српског народа. Баш зато што смо га и били и нисмо били свесни, што нас већ више од осамдесет година прогони кроз сан и јаву, кроз крвави и заумни кошмар нашег укупног постојања, ми још не можемо да повежемо све те ужасне слике у једну симфонију зла. То је учинио нама Србима највећи живи хрватски филмски редитељ Лордан Зафрановић, који је готово случајно открио крв и пепео Јасеновца радећи нешто друго у крају где је постојао музеј овог грдног судилишта, по први пут дотакнувши његове демонске меморабилије. Сам каже да је од тог тренутка престао да нормално живи, да га је тада обузела права манија гоњења за још и још таквих слика, па је копао дубље, дивље и грозничаво, гоњен неком страшном моријом коју једни називају савешћу, а други Божјом силом у нама.
14. 09. 2025. у 15:25
Žeksoni
22.01.2022. 15:33
Ne znam što će ti to moj Lauševiću,te stvari treba za sebe da zadržiš a ne da oživljavaš iste