ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО НАСЛЕЂЕ: Министарство културе одговорило на оптужбе из Хрватске
ОДРЕДБА Закона о културном наслеђу по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност и део културног наслеђа Хрвата.
Марин Држић, Фото Архива
Ово је саопштило Министарство културе и информисања реагујући на наводе Института за хрватски језик и језикословље који је најоштрије осудио "поступак србијанске законодавне власти, која присваја дубровачку књижевност". Овај институт је оценио како је таквим ставом учињен додатан агресиван корак посезања за хрватском културном баштином.
- Дубровачка књижевност и дубровачка култура биле су и остаће искључиво хрватске, као један од бисера хрватске тисућљетне културне баштине - истичу ови лингвисти.
А хрватски европосланик Карло Реслер отишао је и корак даље па је позвао Европску комисију да реагује на српски Закон о културном наслеђу јер "Србија присваја хрватску културну баштину.
Иван Гундулић, Фото Архива
Из Министарства културе, међутим, поручују да је законска одредба да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури - потврда научна методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.
- У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено да је стара дубровачка књижевност јединствена појава код Јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска - појашњавају у Министарству.
Иначе, ово није први пут да се хрватски језикословци буне против става да дубровачка књижевност припада и српском и хрватском културном наслеђу. Они су још 2011. године напали Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" коју је издала Матица српска зато што су у њу уврштени Гундулић и Држић.
- Књижевност која је настајала у Дубровачкој републици, по специфичним особинама и језичкој основи штокавског наречја, има двојну припадност, она је истовремено и хрватска и српска - каже за "Новости" главни и одговорни уредник ове едиције, академик Миро Вуксановић.
- Такво крајње помирљиво становиште проистиче из научних радова историчара књижевности међу којима су угледни Дубровчани Милан Решетар и Петар Колендић. Зато смо у Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" уврстили поезију старог Дубровника, као и књиге Гундулића и Држића.
КОРЖИНЕКОВА НАЈАВИЛА ПРОТЕСТНУ НОТУ
ХРВАТСКА министарка културе Нина Обуљен Коржинек поново је јуче коментарисала српски Закон о културном наслеђу и казала да то питање није ни стручно ни филолошко, већ политичко:
- Уколико не буде разумевања са српске стране да је овакво понашање неприхватљиво, Хрватска ће званичном Београду упутити ноту путем Министарства спољних и европских послова, односно Амбасаде Хрватске Србији, али ће применити и друге инструменте који су на располагању.
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар "орешника" и "сармата" може да уништи читав НАТО у Европи
КОМБИНОВАНО лансирање ракетних система „сармат“ и „орешник“ способно је да неутралише целу војну инфраструктуру Северноатлантске алијансе у Европи, рекао је за руске медије Александар Степанов, војни стручњак Института за право и националну безбедност Руске председничке академије за националну економију и јавну управу (РАНХЕГА).
13. 05. 2026. у 12:29
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
"НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ!" Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији
ПОЗНАТИ руски редитељ и пропагандиста Карен Шахназаров рекао је да Русија не може да победи Украјину, да је противник прејак и да је у интересу Русије да што пре оконча рат.
11. 05. 2026. у 19:09
Коментари (4)