ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО НАСЛЕЂЕ: Министарство културе одговорило на оптужбе из Хрватске

Љ. БЕГЕНИШИЋ

21. 01. 2022. у 10:11

ОДРЕДБА Закона о културном наслеђу по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност и део културног наслеђа Хрвата.

ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ  ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО НАСЛЕЂЕ: Министарство културе одговорило на оптужбе из Хрватске

Марин Држић, Фото Архива

Ово је саопштило Министарство културе и информисања реагујући на наводе Института за хрватски језик и језикословље који је најоштрије осудио "поступак србијанске законодавне власти, која присваја дубровачку књижевност". Овај институт је оценио како је таквим ставом учињен додатан агресиван корак посезања за хрватском културном баштином.

- Дубровачка књижевност и дубровачка култура биле су и остаће искључиво хрватске, као један од бисера хрватске тисућљетне културне баштине - истичу ови лингвисти.

А хрватски европосланик Карло Реслер отишао је и корак даље па је позвао Европску комисију да реагује на српски Закон о културном наслеђу јер "Србија присваја хрватску културну баштину.

Иван Гундулић, Фото Архива

Из Министарства културе, међутим, поручују да је законска одредба да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури - потврда научна методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.

- У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено да је стара дубровачка књижевност јединствена појава код Јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска - појашњавају у Министарству.

Иначе, ово није први пут да се хрватски језикословци буне против става да дубровачка књижевност припада и српском и хрватском културном наслеђу. Они су још 2011. године напали Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" коју је издала Матица српска зато што су у њу уврштени Гундулић и Држић.

- Књижевност која је настајала у Дубровачкој републици, по специфичним особинама и језичкој основи штокавског наречја, има двојну припадност, она је истовремено и хрватска и српска - каже за "Новости" главни и одговорни уредник ове едиције, академик Миро Вуксановић.

- Такво крајње помирљиво становиште проистиче из научних радова историчара књижевности међу којима су угледни Дубровчани Милан Решетар и Петар Колендић. Зато смо у Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" уврстили поезију старог Дубровника, као и књиге Гундулића и Држића.

КОРЖИНЕКОВА НАЈАВИЛА ПРОТЕСТНУ НОТУ

ХРВАТСКА министарка културе Нина Обуљен Коржинек поново је јуче коментарисала српски Закон о културном наслеђу и казала да то питање није ни стручно ни филолошко, већ политичко:

- Уколико не буде разумевања са српске стране да је овакво понашање неприхватљиво, Хрватска ће званичном Београду упутити ноту путем Министарства спољних и европских послова, односно Амбасаде Хрватске Србији, али ће применити и друге инструменте који су на располагању.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (4)

ШЕШЕЉ ОТКРИО КАКО ЈЕ УХАПШЕН: Полиција ме претресла и нашла моје рукописе