ПОХВАЛА СВОМ РОДУ: Изложба слика Мирјане Мире Маодуш "Од графоса до логоса" у Галерији РТС

СЛИКАЈУЋИ писмо свог народа, уметница Мирјана - Мира Маодуш лепоту ћирилице пронела је од Париза до Јапана, а њена дела београдска публика ће моћи да види од четвртка у Галерији РТС. На отварању изложбе "Од графоса до логоса" говориће историчари уметности Љубица Миљковић, Никола Кусовац и Оливер Томић.

Изложба слика Мирјане Мире Маодуш

Једна од најзнаменитијих Српкиња из света уметности рођена је у Метку, у избегличком логору, 14. октобра 1942. године. Прадеда њене мајке Софије Тесле, родом из Радуча, рођени је брат оца Николе Тесле. Породица Маодуш се настанила у Београду после преживљених ужаса и геноцида усташа над Србима током Другог светског рата. Студирала је сликарство у Школи за примењене уметности у Франкфурту, где јој је један од професора био Јозеф Бојс, затим на академијама у Венецији и Паризу.

- Код раних радова Мирјана Маодуш користила је снагу контраста јарких боја и изражајност људских ликова да би исказала своје немире и социјално ангажоване ставове - наводи Љубица Миљковић. - Никада није занемарила првобитно усмерење примерено моралним начелима, схватањима, темпераменту и намери да сликарском синтаксом открије душу, мисли и расположења.

Скоро две деценије Маодуш се углавном посвећује словима и, последњих година, бројевима, од којих гради апстрактне композиције.

- Као хуманиста који се залаже за праведније односе међу људима, одлучила је да на свој начин, помало резигнирано и свакако узвишено, реагује на трагедију Срба - пише Миљковић у каталогу. - Тим пре што је добро знала сурову историју ових наших простора, а родила се у избегличком логору у Метку, окружена бодљикавом жицом које је тек сада постајала свесна и почела опет да слути око себе. Учинила је то ћириличким писмом, довољним да јасно каже коме припада, односно да и тако буде са својима. Од тада је наставила да са поносом исписује самосвојну похвалу свом роду.

Мира Маодуш је у Јапану, где је са супругом боравила у време распада Југославије, утицала на јапанску, али и светску јавност, у покушају да се сазна више о истини о ратовима на нашем тлу. На отварању њене изложбе у угледној галерији у Гинзи, центру Токија, прочитано је отворено писмо уметнице тадашњем америчком председнику Билу Клинтону, коме је упутила протест због етничког чишћења Срба у Хрватској.

- Уместо да пркосно и прегонећи истиче своје национално порекло, Мира Маодуш се тада определила да коришћењем лепоте и изражајности ћириличког писма, каткад речи и стихова из родољубиве поезије српских поета, као што су Ђура Јакшић и Јован Дучић, у њиховом до апстракције и чисте ликовности доведеном стању, остане одмерено и достојанствено уздржана у свом очитом протесту - написао је Кусовац. - Протесту изреченом на један универзално јасан и разумљив начин који се темељи на искуствима уметности летризма, као и на лепоти јапанске и кинеске калиграфске традиције, што се очитује у сталном преплету словних графема, у њиховој колористичкој разуђености, у њиховом ритмовању и низању, у добро уравнотеженој композицији површина и маса. Управо тако је показала како је и колико добро разумела које су то вредности и одлике што их је своједобно Растко Петровић сматрао условом да се "преболи" Европа и да се у њену баштину унесе оно што је код Срба најбоље.

НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ

УЧЕСТВОВАЛА је Мирјана Маодуш на заједничким ликовним смотрама, између осталих на Мајским и Јесењем салонима у Паризу, Изложбама УЕНО музеја у Токију, изложбама Слободна академија сликарства у Милану, Октобарским салонима, Јесењим изложбама... Њена дела чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Галерији 73 у Београду, Музеју Херцеговине у Требињу, Народном музеју у Крушевцу, Мијаги музеју у Токију, Музеју савремене уметности у Камакури, а налазе се и у многим приватним збиркама. Скоро 25 година редовно се репродукују као новогодишње честитке Унеска.

Препоручујемо

Култура

1 2

ЛЕПОТОМ ЋИРИЛИЦЕ ПРКОСИ СВЕТУ Изложба "житије" Мирјане Мире Маодуш у музеју Херцеговине у Требињу

07. 08. 2020. у 11:00

Србија

0 4

ПУЛС РАВНИЦЕ: Сликар Милорад Степанов излаже у галерији 73 у Београду

25. 01. 2022. у 11:38

Култура

0 0

"ФРАГМЕНТИ ЗЕМЉЕ ХУМСКЕ": Изложба сликаСаве Рупића у Архиву Војводине

11. 01. 2022. у 18:03

Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Најбоље изложбе у 2021. години

04. 01. 2022. у 17:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације