НЕМА СТВАРИ ЗБОГ КОЈИХ СЕ КАЈЕМ: Овако је Веља Павловић говорио за "Новости"
ВЕЉА Павловић, познати новинар и аутор култних емисија "Ниво 23" и "Духовници", преминуо је вечерас.
Веља Павловић је за "Новости" 2019. године говорио о свом стваралаштву, узорима, емисији "Духовници", потрази за Богом.
Он је рекао да му је узор и "сарадник" у стварању "Нивоа 23", био је часопис "Ролингстоун", који се појавио крајем шездесетих, у златном добу рокенрола.
- Тај концепт је да читав свет, па и културу у њему осећам рокенрол срцем. За 27 година, колико траје емисија, готово све се променило око нас - од телефона и рачунања времена до јеловника и моралних принципа. Променили смо и неколико држава у којима живимо не мењајући место боравка, од СФРЈ до Републике Србије. А рокенрол је остао једна од ретких духовних дисциплина које нису компромитоване хиперматеријализмом - говорио је Веља Павловић, заштитно лице Студија Б, додајући да је задовољан што сад види да је на почетку био у праву и да је одабрао праву страну.
Интервју из 2019. године преносимо у целости.
Угостили сте до сада многе јавне личности из света културе. Ко је од њих на вас оставио посебан утисак?
- Ване Ивановић, на пример, лондонски лорд, спортиста, писац, авантуриста, филантроп... Имао је више од 80 година када сам га упознао. Непрекидно је пушио огромне томпусе и причао како и даље рони, и да има рак плућа. Када сам га упитао због чега пуши кад је тако тешко болестан, одговорио ми је да рак не може да савлада организам као његов и да је то једна од предности старости, а има их још. Моји пријатељи лекари касније су ми потврдили да је био у праву. У сећању ми је неколико интервјуа са Љубом Тадићем, великим уметником и мудрацем. Говорио је ако ти посао који радиш није релаксација, непрекидна радост - мењај га. Ту су и архитекта Пеђа Ристић, непресушни извор најлуђих идеја и теорија, композитор Драгутин Гостушки, праотац модерне београдске козерије и боемства, Аца Поповић, монашки скроман, краљевски даровит, увек у проблемима и беспарици, Ружица Сокић, Светлана Велмар Јанковић, Оља Ивањицки...
Важите за некога коме се саговорници лако отварају. Постоји ли интервју који бисте сада другачије водили, на који нисте баш поносни?
- Наравно да бих све интервјуе, са данашњим искуством и у овим околностима, другачије и боље урадио. Али нема ствари због којих се кајем. Један мудрац је рекао да у зрелим годинама жалимо само за глупостима које нисмо урадили, или бар покушали да урадимо.
Познато је и да веома водите рачуна када је реч о избору гостију. Чиме се водите када их зовете у емисију?
- То су увек личности којима се искрено дивим као људима, и чија дела волим. Пазим и да одаберем оне који нису тренутно у жижи интересовања јавности, јер воде неку своју "медијску кампању". Такви, премештајући се из емисије у емисију, декламују једну те исту песмицу. И ја бих требало да им будем средство да засене колико год је могуће више нових конзумената, мада ни сами не знају да ли им је циљ да буду добри уметници или само популарне личности.
Многе познате личности данас се саме нуде за интервјуе, чини се да нема недоступних. Колико то убија ексклузивност у новинарству?
- Трудим се да допрем до стваралаца који су још релативно непознати, а вредни и оригинални. Кад говорите о "убијању", прво ми пада на памет да је читаво новинарство данас, ако не убијено, оно бар насмрт рањено. Најпопуларније ТВ емисије плаћају своје госте. А ексклузивност? Никада нисам баш схватио шта значи та реч?!
Шта бисте одговорили младим колегама на питање у чему је највећа драж новинарске професије?
- Новинарство је једна од оних ретких професија које имају мисију. Требало би да поправља свет, да се бори у име и за рачун обесправљених, заборављених, нападнутих без разлога од разуларене руље. Има професија којима се не можете бавити ако имате прљаве руке као што су хирург, судија, свештеник... Али и новинар мора бити особа беспрекорног морала, иначе ко ће да вам верује у то што пишете и говорите?!
Дуги низ година сте и аутор серијала "Духовници", који сада радите у приватној продукцији. Где можемо да вас гледамо и у које светиње ћете да нас водите у наредним епизодама?
- Сада сарађујем са ТВ продукцијом Епархије бачке и њиховим "Верским програмом Србије", који годинама производи "Верски мозаик", "Верски календар" и "Верски недељник". Са њима сам за Студио Б радио емисије 2012. Сарадња се наставља на новом, вишем нивоу. Овог лета снимали смо предивне интервјуе о чешком и словачком православљу, живели десетак дана у једној од светских престоница - "златном Прагу". Синоћ сам се вратио из Епархије крушевачке, где сам снимио неколико узбудљивих монашких прича, упознао предивне народне свештенике, обишао природне лепоте које се не заборављају. Нови циклус, од Божића, биће емитован премијерно на РТВ Војводина, али и на још неколико телевизија, укључујући Студио Б.
Шта сте кроз овај серијал желели да поручите публици?
- Никад ништа никоме не поручујем, нит ми је у памети да будем поучан или много паметан. Трудим се да будем искрен и да гледаоцима пренесем узбуђење које би свако осетио кад се нађе, на пример, на Старој планини, у манастирима старим вековима, са монасима који су испунили онај давни крик и жељу Јаше Гробарова: "Зауставите земљу, хоћу да сиђем". Њих ова наша модерна брзина и нервоза не дотичу.
Шта вас инспирише да са истим ентузијазмом радите данас као и на почетку каријере?
- Нешто што сам доживео, на пример, снимајући "Духовнике" последњих десетак дана. Стигли смо на врх неке планине, у забачено, полупразно село. Из једног дворишта поред пута, нека бака виче "Је л` то Веља?" и позива целу екипу на кафу. Наравно, циник у мени ју је пропитивао, и потом схватио да жена зна готово све моје емисије из серијала напамет.
Које лекције сте научили посећујући манастире?
- Слабо ја учим, а лекција ми је некако пежоративан појам. Углавном терам по свом, а у манастирима осећам. Постајем срећан што сам жив, и задовољан што нисам савршен и безгрешан, јер ко је такав?
Пред нама су Бадње вече и Божић, где ћете их дочекати и прославити?
- У викендици, уз ватру која пуцкета из камина, шумадијски чај, окружен шумом, без ТВ програма, вероватно уз моје пријатеље самоуке музичаре из оближњег циганског села Наномир (како бих волео да направим филм о њима!). Ако буде као прошле године, да падне снег и завеје путеве, па да не могу да се вратим у Београд додатна три дана, биће то провод плус.
Шта бисте пожелели себи за најрадоснији хришћански празник?
- Снег и непроходне сметове, ону зиму кад дрво пуца од хладноће, а небо ведро, ноћу обасјано звездама посебне златне боје коју никад не видимо у граду, већ само изнад брда и шума.
Имате ли поруку за наше читаоце?
- Читајте читаоци, слушајте лепу музику, радујте се... Срећан вам празник, воли вас Веља.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)