СЛИКЕ И МИСЛИ: Чувати се философирања! Бежати од апстрактног говора, од саопштавања
И ДОБРОЧИНСТВО може бити својеврстан вид егзибиционизма.
Читава историја уметности са својом "хијерархијом вредности" у бити није ништа друго до сублимирани вапај за духовним вођством: Хомер, Молијер, Шекспир, Достојевски, Сервантес, Бајрон, Рафаело, Микеланђело, Тицијан, Рембрант, Веласкез, Гоја, Пикасо, Бах, Моцарт, Бетовен, итд, итд. - преобраћени су у натприродна бића, тј. у божанства којом је настањена цивилизацијска подсвест - више не постоје њихова дела са својим особеностима, већ генске представе о творцима дотичних остварења: Гете је највећи немачки песник мада се на прсте могу набројати савремени читаоци Фауста јер је он постао, сталним понављањем, аутоматизовани појам који влада у истој мери у којој се појам "император" у човековој историјској подсвести поистовећује са Ханибалом, Александром Великим, Цезаром, Наполеоном, Џингис каном.
***
Збуњује понашање критичара: на књижевним вечерима и промоцијама књига, писца о коме је реч засипају похвалама, али није редак случај да у њиховим критичким написима, историјским рекапитулацијама и тзв. естетичким анализама о истом писцу и истом делу касније нема ни помена.
***
Не треба се чудити што бивши професори у будућим временима, при сусрету са бившим ученицима, када су ти исти ученици зашли у зрело доба, окрећу главу од њих, претварајући се да их не препознају - не, не ради се о забораву већ о стиду: непријатна им је ругобна старост.
***
Рат има једну једину добру последицу: све оно за шта смо веровали да је од великог значаја, губи сваки значај.
***
За све постоји одговор. Али, ниједан не задовољава. На крају рационалног трагања за објашњењем догађаја, појава, поступака и стања стиже се до дефинитивног одговора који гласи: одговора нема!
Примера ради: када, снимајући у филму љубавну сцену (сцену пољупца) редитељ у крупном плану глумца стави слева а глумицу на десну страну кадра (или обрнуто: глумицу слева а глумца здесна), он неће умети да објасни зашто је за снимање њиховог дотицања уснама предвидео такав распоред, а не обрнут. Неће умети, ма колико се трудио да дату композицију крупног плана рационализује. Јер, као и у било ком стваралачком тренутку, настајање креативног производа не зависи од намере но од нужности. Као и било шта друго у животу.
(А "нужност" је само покушај дефинисања непредвидивог, колико и "божја воља" - у верника: или "случај" - у неверника. Или "судбина" и у једних и у других.
***
Уистину, велики песници не пишу само дуге, целомудрене и запетљане песме, већ и кратке и једноставне - ослоњене мање на "сазнања" а више на осећања, па стога и свима разумљиве. Изгубљени у свемиру, често су и крај човека.
***
Ако песник, уза све сумње и испаштања животу каже ДА, то јест - речено његовим језиком - гласа за светлост упркос тами која га окружује ("Звездано небо нада мном и морални закон у мени"), он на тај начин даје на знање да не само у људском трајању, већ у трајању уопште, види смисао; при том га - поистовећујући са моралним нормама - хтео он то или не - усмерава против животне полифоније. И у томе је парадокс песничке оде светлости.
Закључак: поменути "смисао" почива и опстаје на ограничењима. Јер - шта је морал ако није ограничење апсолутне слободе?
Сходно томе, лако је извући закључак да је апсолутна слобода истоветна са бесмислом; зато се и сматра синонимом анархије: несхватљива је јер у себи изједначава живот и смрт - не даје предност материји која се размножава над материјом која није у стању да то чини.
Другим речима је - иако је на први поглед оличење најбурнијих промена - анархија слепа за разлику између живота и смрти. И имуна према етици: добро дело и злочин за њу су исто.
И ово је истина.
Значи, песничко Да ("светлост"), изречено у славу живота, није ништа друго до привид који ограничава апсолутну слободу. Међутим, то Да истовремено је и сублимисани нагон за трајањем, тј. својеврсна истина која је за већину цивилизованих људи неприкосновена па зато и проглашена за највиши морални закон.
А за мањину?
Склоној анархији и изазивању хаоса у чежњи за остварењем апсолутне слободе, на њој је да неприкосновену истину оспорава а највиши морални закон крши.
***
Чувати се философирања! Бежати од апстрактног говора, од саопштавања. Исказивати се само сликом и кроз слику: она је старија од мисли. Конкретним саопштавати опште. Под условом да се са конкретног (предмети, слике предмета) само назире као његова сенка (мисао изазвана предметом).
(Из књиге "Дневник 1994-1998",
у издању "Агоре")
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ШУТАНОВАЦ У БРАКУ СА ЋЕРКОМ МИРОСЛАВА ИЛИЋА: Веома успешна, родила му два сина
Драган Шутановац, председник Савета за стратешке политике и некадашњи министар одбране биће нови амбасадор Србије у Вашингтону.
16. 01. 2025. у 13:42
Коментари (0)