ПРЕЖИВЕО ЗАХВАЉУЈУЋИ МАШТИ: Сећање на Боривоја Довниковића Борда (1930-2022), оснивача загребачке школе цртаног филма

Оснивач Загребачке школе анимираног филма, последњи из генерације Душана Вукотића и другова који су преокренули токове светске покретне слике, жива легенда и енциклопедија једног херојског доба и један велики знак српске и светске културе преминуо је пре неки дан у Загребу у 92. години.

Фото В. Данилов

Међу његовим сада већ класичним филмовима, остварење под насловом "Путник другог разреда" (1973) придаје основно значење овом јединственом, откаченом лику: Бордо, како су га сви звали, био је и сам симбол великог човека и уметника, сачињеног од малог и свакодневног, блиског и човечанског, а херојског и непокорног, можда и светог у исти мах, како се и може прочитати у дирљивом опроштају који је недавно написао Његова светост, господин Порфирије:

"Све што је Бордо радио прожето је оним ведрим генијем његовог добродушног професора Балтазара, главног лика омиљене цртане серије из детињства многих од нас, коју је он са Гргићем, Вукотићем и другим великанима анимираног филма стварао током шездесетих и седамдесетих година у Загребу", написао је патријарх српски. "Нека му је вечни мир и нека му душа почине у наручју Аврамовом чијом је топлином целога живота одисала".

Пореклом из малог места Чепина, где су му се преци настанили у великој сеоби Срба под Чарнојевићем, Довниковић је рођен у Осијеку 12. децембра 1930. и сматрао се целога живота аутентичним Славонцем, иако је већ као једанаестогодишњи дечак протеран са породицом из НДХ у Недићеву Србију.

Тачније једва је успео да спаси живу главу од усташа и остатак рата проведе у релативном миру, затекавши у Београду и Пожаревцу последње предратне примерке стрипова "Мике Миша" и "Политикиног забавника", који су обележили његово невесело детињство. Наиме, од најранијих дана, од кад је знао за себе, био је Бордо опседнут цртаним световима стрипа, који су били потпуно заокупили његову машту. Једном, сећајући се животних опасности којима је био изложен до самог краја живота, Бордо је рекао: "Без свог света паралелног са грубом стварношћу можда не бих лако преживео. У свету своје маште, својих уметничких сигурности, претрпио сам све недаће и оскудице рата, тираније и окупацијске стварности".

После рата започиње у родном граду каријеру цртача стрипа ("Ударник Ратко", 1945) а затим се уписује на Академију ликовних уметности у Загребу (1949) и ради као карикатурист у листу "Керемпух", где покреће продукцију анимираног филма са колегама В. Нојгебауером и В. Делачом ("Велики митинг" 1951) са којима оснива "Дуга-филм" (1951-1952), први студио цртаног филма у Загребу и претечу Загребачке школе анимираног филма, у којој започињу своје каријере В. Кристл, Д. Вукотић, З. Гргић и други. Од 1957. у студију "Загреб филма", где са З. Боуреком, В. Мимицом, Д. Вунаком и другима учествује у стварању међународно признате и награђиване загребачке школе у којој се истиче низом значајних остварења, почев од "Луткице" (1961), "Оле, тореро" (1963) и "Без наслова" (1964, награде у Београду и Оберхаузену).

Аутор је бројних рекламних и популарних телевизијских филмова ("Мендо Мендовић" 1963-1965) и стрипова у листовима ("Плави вјесник", "Мики стрип" и др). Пуну стваралачку зрелост и афирмацију достиже Довниковић анимираним филмовима "Знатижеља" (1966), "Крек" (1967), "Путник другог разреда" (1973) "Н.Н". (1977) и "Школа ходања" (1978) којима до мајсторства развија тзв. "психолошку карикатуру" у трагању за менталитетом "малог човека", збуњеног и запитаног над изазовима "великог света", у најбољим традицијама поетике гега.

Временом стилски редукује фигуралну анимацију и класичну драматургију цртаног филма на необичне параметре кретања фигуре на белој, "веома моћној и прилагодљивој позадини" изграђујући препознатљив ауторски рукопис, што га ускоро доводи међу најистакнутије филмске аниматоре у свету. Бројне ауторске ретроспективе приређене су му у париској кинотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, у Пекингу, Хирошими, Анесију, Отави, Еспињу, Москви и другде.

На главним међународим фестивалима његови филмови освојили су преко шездесет појединачних награда и преко двадесет награда за животно дело, међу којима су Premio alla Carriera 1995. у Тревизу (поводом стогодишњице филмске уметности), Sidewalk Moving Festival, Birmingham, Alabama, САД 2000, Награда за животно дело АСИФА (Међународна федерација за анимирани филм), Еспињо 2001, Награда за животно дело "Владимир Назор", Загреб 2003, Плакета Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности 2004, Награда "Андрија Мауровић" за животно дело у уметности стрипа 2011, Награда за животно дело Међународног фестивала анимације АНИМАФЕСТ у Загребу 2017. године.

Од 1976. године у часопису "Филмска култура" цртао је и писао јединствену "Школу анимације", која је објављена као књига 1983, затим преведена на више светских језика и уведена као уџбеник за филмску анимацију на ФАМУ у Прагу. Бордо је био члан Извршног одбора АСИФА од 1976, а генерални секретар ове међународне организације за анимирани филм од 1994. до 2000. године. Гостујући је професор и саветник за анимацијско образовање у Чангчуну, Кина, 2006.

Један је од оснивача АНИМАФЕСТ у Загребу 1972. и његов директор од 1985. до 1990. када, после доласка Туђмана на власт, емигрира у Беч. Вратио се и умро у Загребу као обичан пензионер, "припадник националне мањине" и редовни карикатурист српског листа "Новости" у данашњој Хрватској. У свету, Бордо је остао једно од највећих имена анимације, познат, признат и цењен на свим континентима. "Не, не и не" болно је узвикнуо председник АСИФА Кине Џончил Ли на вест о Бордовој смрти. "Бордо је увео и мене и Кину у светску анимацију и то му никада нећемо заборавити"!

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СЕ ОПРОСТИО ОД ЛЕГЕНДАРНОГ УМЕТНИКА: Човек од кога смо научили много тога

09. 02. 2022. у 17:59

Култура

0 0

ОПРОШТАЈ ОД ЛЕГЕНДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АНИМАЦИЈЕ: Врањанци вечно захвални Борду на безусловној подршци

09. 02. 2022. у 17:57

Србија

0 0

"РОЂЕН ЗА ЦРТАЊЕ": Изложба стрип табли и илустрација Стевана Субића

04. 01. 2022. у 10:26

Култура

0 0

ЦРНИ ХУМОР И СВЕТ ФАНТАСТИКЕ: Гејманов "Сендмен" и Аркасови "Вршњаци" у издању "Чаробне књиге"

04. 01. 2022. у 11:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације