ПАТРИОТСКЕ ИКОНЕ НА КОЈИМА СЕ ГРАДИЛА СРБИЈА: Изложба "Како памтимо владаре? Представе Обреновића" из богатe збирке Народног музеја

СРЕТЕЊСКИ устав који славимо као Дан државности, донет је у време кнеза Милоша, коме је, као и његовим наследницима, посвећена актуелна изложба у Кабинету графике Народног музеја. Поставку "Како памтимо владаре? Представе Обреновића", коју чини 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века, осмислила је кустос Јасмина Цукић.

Књаз Милан полази на бојно поље, Е. Ладислав Петровић

Идеја је била да се графика и цртеж посматрају као документ о епохи, преко којих се сазнаје више о времену владавине династије Обреновић, тачније кнежева Милоша, Михаила и Милана, објашњава ауторка:

- Прате се важни догађаји који су утицали на глорификацију личности владара, изградњу њиховог култа и легитимитета, али и осетљиви политички тренуци као што су периоди емиграције Милоша и Михаила, када је било важно сачувати слику о владару, у чему је важну улогу имао Анастас Јовановић.

Као лични секретар Милоша, односни двороуправитељ Михаила, био је и приватно везан за Обреновиће, па изложба и отпочиње његовим представама кнеза Милоша и кнегиње Љубице, уз које су портрети Милана М. Обреновића, који је веома кратко владао, затим кнежеве браће Јована и Јеврема. Ове графичке представе чланова породице, уз њихове биографије, налазе се у књизи "Обреновићи, кратко начертаније, житија чланова ове књажевске породице", издатој у Бечу 1852, коју посетиоци, уз помоћ модњрних технологија, могу и да прелистају.

Кнез Михаило, А. Јовановић

У Кабинету графике изложена су и дела страних аутора, који су били у директној вези са владарима и радили по позиву, попут Винценца Кацлера (радио као илустратор за часопис "Србадија"), Карола Попа де Сатмарија (румунски уметник, аутор "Депутације Светоандрејске велике Народне скупштине", на којој су представљени и пописани сви учесници овог историјског догађаја), Јосипа Манчуна...

- Графика је била масовни медиј 19. века - објашњава кустоскиња.

- Омогућавала је велики број отисака и тиме обезбеђивала већу присутност владарског лика јавној сфери. И то не било која графичка техника, већ литографија, због брзине умножавања отисака.

Проглашење пунолетства краља Милана, К. П. де Сатмари

Неке од графика, као што је "Таковски устанак" Винценца Кацлера, продале су путем огласа у штампи, а било их је и у различитим књижарама. На поставци је уз Кацлеров "Таковска устанка", и онај Стеве Тодоровића, који је прво приказивање овог историјског догађаја у нашој уметности:

- Постоји шест цртежа, на којима може да се прати како је Тодоровић градио композицију и идејно је развијао, а према њима је, поводом 50 година Другог српског устанка, објављена литографија, коју је урадио Павле Чортановић - додаје кустоскиња.

У представама Таковског устанка глорифује се Милош као родоначелник династије, отац нације, симобол борбе за ослобођење од Турака. Кроз изградњу владарског лика и иконографију, начин одевања, ордење које носе, амбијент, и на другим радовима, уочава се прелазак са турског утицаја ка модерном друштву. Као један од примера за османски утицај, саговорница наводи "Кнеза Милоша са турбаном", бакрорезну плочу коју је урадио Самуел Ленхард, по слици Павела Ђурковића из 1824, а са које је отиснут лик за књигу Вука Стефановића Караџића "Милош Обреновић књаз Сербији, или грађа за српску историју нашег времена.

Кнез Михаило, А. Јовановић

Модрнизација Србије може да се прати и на три портрета кнеза Михаила, који су вишезбачно занимљиви:

- Уочљиво је и како се мењао владарски лик - прича ауторка.

- На једном је Михаило представљен државнички, у униформи, са панорамом Београда, уставом у руци, на другом у парадном народном костиму, као носилац народних идеала, и на трећем у грађанској одећи. Тако су заступљена три кнежева идентитета: државнички, национални и грађански.

Кнез Михаило присутан је и у делу Стеве Тодоровића "Предаја кључева Београда на Калемегдану", али и у једном од најзанимљивијих експоната, карти кнежевине Србије Јована Бугарског, за коју је литографски додатак урадио Анастас Јовановић. А на Јовановићевој литографији "Срби око певача", Михало је тик уз гуслара, чиме се владар идентификује са народом.

Кнез Милош, А. Јовановић

Ера Милана Обреновића, започиње портретом Јосипа Манчуна из 1872. када је постао пунолетан. На њему се виде сви владарски знаци - карта, грб, круна, што креира слику о династичком континуитету. Ту је и нешто каснија олеографија Еугена Владислава Петровића "Књаз Милан полази на бојно поље", на којој је представљен тренутак када становништво прати владара на брод Делиград, а на њој је и књегиња Наталија.

- Кључна тачка композиције, смештене на Савски пристаниште, је моменат љубљења заставе. Многе од ових графика са националном и патриотском садржином, препознате су и као патриотске иконе - истиче ауторка изложбе.

- Исти догађај је тема цртежа Стеве Тодоривића, "Испраћај брода Делиград", који се у нешто измењеној верзији нашао у једном немачком часопису, као илустрација под именом "Кнез Милан на броду Делиград".

Кустос Јасмина Цукић, Фото Приватна архива

"Овим ћу вас ослободити"

НА литографији Ђорђа Крстића, из 1871, у виду алегорије, предсатвљена је Србија као поробљена нација и кнез Милан, као неко ко ће је ослободити. На њој се не види голим оком, али је уметник на мачу исписао: "Овим ћу вас ослободити". Постоји на изложби и идејно решење за споменик кнезу Михаилу, из исте године, које је урадио тада још млади Крстић.

Спектакл са кулисама

ЗА припреме повретка кнеза Милоша из емиграције, био је задужен Стева Тодоровић са својим ученицима, што је подразумевало помпезни спектакл, са јасним планом и протоколом, изградњу кулиса, писање транспарената који су стављани на приватна и јавна здања.

- О томе знамо само на основу "Српских новина", које то описују, а нешто и захваљујући аутобиографији Тодоровића - објашњава саговорница. Не знамо тачно како су транспаренти и кулисе изгледали, али је на изложби један Стевин цртеж, који је "извештај са лица места".

Препоручујемо

Култура

0 0

ДУШАНОВ ЗАКОНИК У СУСРЕТ СРЕТЕЊУ: У Народном музеју, после рестаурације, пред публиком платно великог српског уметника Паје Јовановића

12. 02. 2022. у 09:37

Култура

0 0

ОБИЛИЋ СИГУРАН У СЕДИШТУ БИА: Саопштење МКИ о Мештровићевом делу

10. 02. 2022. у 06:40

Култура

0 0

КАД ИЗ ДЕПОА ИЗАЂЕ - БЛАГО: Пред публиком богата архивска грађа МСУ на иновативној изложби "Ствари вибрантне - ствари свечане"

10. 02. 2022. у 10:00

Култура

0 1

ВРАЋАЊЕ ЧУВЕНЕ СЛИКЕ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА У СТАЛНУ ПОСТАВКУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Нови сјај "Крунисање цара Душана"

08. 02. 2022. у 16:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације