КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Дубоко меланхолични доживљаји света

СА данашњим бројем објавили смо изборе 28 критичара, а изјашњавање ће трајати до 24. фебруара

Фото В.Н.

РАДИВОЈЕ МИКИЋ (Београд)

1. МОДРЕ ЖИЛИЦЕ, Ђорђо Сладоје (Центар за српске студије, Бањалука)

И у свој роман у стиховима, једну на први поглед необичну форму, Ђ. Сладоје је унео оно што карактерише и његову поезију - дубоко меланхолични доживљај света и живота. Причајући о свету који је одавно потонуо у времену и који је и сам чврсто везан за једно време, он користи све предности лирске евокације и из ње потекле баладичне интонације казивања. И В. Капор определила се за баладичну причу у чијем је средишту смрт, како би Е. А. По рекао, младе и лепе девојке.

Фото Приватна архива

Претварајући казивање у једну разгранату тугованку, крећући се, све време, по танкој црти између драме и мелодраме, исписује једно драматично сведочанство о људском болу. Дугогодишње бављење делом Милоша Црњанског Г. Раичевић резимира у књизи која се креће између два репрезентативна обрасца књижевних студија, показујући у каквом су односу живот и дело великог писца и како су се, током година и деценија, укрштала два основна импулса, две "супротне силе", једна потекла из живота и друга чисто књижевног порекла. С. Тонтић је песник који воли да један дубоко меланхолични доживљај света повеже са стварносно-историјском подлогом, а да ту подлогу, у новије време, обогаћује и религијском симболиком и књижевним садржајима. С. Јовић је аутентичан лирски глас у српској књижевности, песник који увек настоји да преко епифанијског продора у суштину животних призора дође до дубљег значења онога што се одвија пред нашим очима.

* * * * * * * * * *

ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ (Крушевац)
1. СТАЛНА ПОСТАВКА, Миодраг Кајтез ("Агора")
2. ОНО О ЧЕМУ СЕ НЕ МОЖЕ ГОВОРИТИ, Елведин Незировић ("Лагуна")
3. ЧАСНИ СТИХОВИ Обрен Ристић, ("Православна реч")
4. ДУША ДОМА Радомир Стојановић, ("Панорама - Јединство")
5. ЖИВОТ ИЗ ЗАСЈЕДЕ Анђелко Анушић, ("Књижевни гласник")

ДЕЛО М. Кајтеза не може се сврстати ни у реално, нити надреално, ни љубитеља јасне форме и сл. А све је помало. О чему год да пише, он детаљизирањем и укрштањем фантазма и реалности, подсмева се и засмејава, цинично се поиграва, уз складну мисао и инверзивне токове, чак и бурлескним казивањем.Е. Незировић наставља причу започету у првом роману ("Боја земље") о породичним невољама и младошћу под сенком ратног ужаса. Аутор једноставно, искрено, потресно и уверљиво казује и "оно о чему се не може говорити." Новом књигом О. Ристић стиховима преплиће и проширује лирски дијалог, уочен у ранијим песмама, уз коришћење јединствене слојевитости путем метафоричко асоцијативног исказа.

Фото Приватна архива

Локални топоними не одустају од библијског и митског, него су у звучној и мотивској корелацији. Овај пут песник Р. Стојановић јавља се са двадесетак кратких прича. У њима се све комеша и смењује: туге и радости, пролећа и замирања, усхит и лелек, смрт и обнова живота... У основи лирик хвата варљиве одсјаје давне душе дома. Написан у првом лицу, роман наставља трагичне неспоразуме и невоље национа из претодних романа А. Анушића. Тематиком се приближава данашњем злехудом времену у коме сеобе, расељавање, логори, погубљене куће и кућишта, покидане рођачке везе и даље потиру снове о мирном, складном животу.

* * * * * * * * * *

МИЛИВОЈЕ ПАВЛОВИЋ (Београд)

ВОДЕЋИ српски елегичар К. Илић исказао је необичан вид интертекстуалног преплета доносећи кратке, избрушене портрете водећих српских песника, изведених на трагу кључних идеја њихове реторике и поетике.

Фото Приватна архива

Ђ. Сладоје, ставио је у поднаслов ове књиге "Роман у стиховима". Пре је реч о поеми или лирској симфонији, мада се може читати и као роман једног тегобног живота, такође елегија у коју су, осим личног, уграђена и искуства толиких других избеглица, прогнаника и повратника. Снажно! Темељита студија Д. Андрејевић о делу двадесетак савремених српских писаца нуде широку перспективу читања и рецепције. Посебно је драгоцена њена студија о заблудама идеологије која је успешно развејавао Добрица Ћосић. С. Илић је ослањајући се на методологију и алате обеју дисциплина, детаљно, веома оштро и аргументовано, рашчишћава магловите закључке и покопава манипулативне методе појединих тумача домаће културе. Посебно је аргументован и убедљив њен спис о циничним увидима, свесно погрешном читању и анахроним пројекцијама М. Мартенса о Андрићу. Ј. Пејчић књижевнокритичке и херменеутичке погледе илуструје минуциозном анализом, водећих српских песника ХХ и почетка ХХI века. Његови критеријуми су јасни и чврсти.

* * * * * * * * * *

МИЛАН Р. СИМИЋ (Велика Плана)
1."БАЊА", Јовица Аћин, ("Агора")
2."ПРИЧЕ О ПИСЦИМА", Михајло Пантић ("Архипелаг")
3. "ХРИШЋАНСТВО И УМЕТНОСТ", Владимир Коларић ("Библос")
4. "РОМАН О ИСАКОВИЧУ", Бошко Томашевић, ("Арка")
5. "СТАЛНА ПОСТАВКА", Миодраг Кајтез, ("Агора")

КЊИГЕ најостваренијих писаца саме се издвајају, ми само региструјемо њихово издвајање. А како корен књижевности јесу приче, предност дајем приповедачима. Аћинове приче су необичне, већина њих носе у себи доста загонетног, живот јунака смештен је у лавиринте, нема границе између обичног и необичног, упадљив је јунак са чудним сновима, ту је и необјашњиво убиство, речју - магија приповедања. Пантић поклања пажњу писцима, издвајам слово о Радовану Белом Марковићу, Миленку Пајићу, посебно, причу о Читаоцу који је одбио да постане писац. Мудро од њега.

Фото Приватна архива

На питања односа хришћанства, уметности и културе јасне, сажете и конкретне одговоре добићемо, по обичају, од В. Коларића што потврђује и његова нова књига. Историја књижевности не може се фалсификовати, Б. Томашевић имаће завидно место у њој ма колико га сада књижевни кланови "склањали" са главне књижевне сцене. Прошле године огласио се са два романа, са задовољством препоручујем један. Издваја се још један романописац: књига М. Кајтеза све је извеснија визија света, никако тек само књижевна.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6): Велике теме нашег времена

14. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Заводљиве странице

13. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 1

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4): Бравуре језика у стиху

12. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 1

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3): Завидан број добрих рукописа

11. 02. 2022. у 10:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације