СВЕДОЧАНСТВО О ЉУДСКОМ БОЛУ: Роману "Небо, тако дубоко" Весне Капор престижно признање нашег листа "Меша Селимовић" за књигу године (ВИДЕО)

ДОЛАЗИМ из предела које је Меша Селимовић означио као своје предачке; у Херцеговини приповедање не посустаје, не прекида се жилица осећања потребних за причу, ни данас. Ова награда је обавеза чувања језика, чувања смисла и традиције.

Фото: М. Анђела

Овим се речима у четвртак у Вуковој задужбини присутнима обратила Весна Капор, 34. добитница признања "Меша Селимовић", одмах по проглашењу њеног романа "Небо, тако дубоко" (Српска књижевна задруга) за Књигу године по избору великог жирија "Новости".

Поднасловом означен као "писма за Тару", овај је роман лирским пером исписана (мело)драмска приповест о (непре)болу, губитку, смрти, посвећена Тари Сеници, изненада преминулој деветнаестогодишњакињи из ауторкиног окружења. Истичући да јој је неизмерно драго што је "баш ова књига добила баш ову награду", те да је овај и овакав роман одиста могла да излије из себе управо сад, и никад више, Весна се дотакла и процеса писања који, сходно теми, није био нимало лак:

- Биле су то ноћи и дани грча, часови дотицања најдубљег бола човековог губитка, и подизање свега тога пут неба. Преточити стварни, свеж, догађај у књижевност, на начин који неће разорити свештеност теме, нити нанети сенку на јунакињу, не изрећи реч која може да уцвели, било је послање вишег реда. И ту негде, на том ткању дубоких, искрених емоција, ова прича се уклапа у свет Мешиних ликова, њихових терета и сећања. Писац исписује своје теме дубоко из себе, а у једном разговору о тумачењу његових дела, Меша је рекао да се облик и начин писања не бирају, да су они у њему једно од његових својстава, као боја гласа, као мирис, као темперамент.

На страницама "Вечерњих новости" у четвртак је завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године, а 61 истакнути књижевни критичар, теоретичар и књижевни историчар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години. Током протекле две недеље бројали су се њихови гласови и са нестрпљењем се ишчекивао расплет избора за "Мешу" који се сваке године изнова потврди као својеврсни демократски културни ритуал, јединствен како по броју и угледу учесника тако и по самом процесу избора, који се "уживо" одвија пред очима свим читалаца "Новости" - по пропозицијама које су пре три и по деценије установили новинар "Новости" Драган Богутовић и Огњен Лакићевић, оснивачи ове награде. Убедљиво је, међу 98 укупно предложених наслова, титулу најбоље књиге објављене током 2021. године понео роман Весне Капор, са 26 гласова.

Капорова се захвалила како свом издавачу, Српској књижевној задрузи, на уредничком поверењу и процени да ова прича заслужује корице старог Плавог кола, али и свима који су читајући књигу "Небо, тако дубоко" дали глас подршке, разумели и осетили да је једини начин борбе са животом и са смрћу књижевност, и да је то увек врста молитве из које долази утеха.

А међу тих 26 гласова подршке, колико их је Веснину књигу издвојило као једну од пет одабраних, истичу се они који роман описују као баладичну причу у чијем је средишту смрт младе девојке, разгранату тугованку, прозну елегију, лирску приповест о љубави и смрти, болну тужбалицу, драматично сведочанство о људском болу...

"Књижевност није ни истина, ни неистина, ни мудрост ни лудост, она није ни мисао ни систем, ни поука. Она је прије свега снажан доживљај, који дјелује емоцијом на емоцију. И то јој је и посебност и предност. Емоција може да постане истина која траје", записао је Меша, а у четвртак цитирала Весна Капор, која је рекла:

- У веку у коме се прецизно, скоро, хируршки манипулише човеком, одстрањују се емоције као оптерећујуће и непотребне, као терет. Бивају исмеване. Обећава се живот у коме ништа не боли, у коме је све лако и светло. Стварност је као велики балон у коме нема ни смрти, ни болести. Човек се, ипак, у свом стварном животу, сусреће са истим оним стварима и појавама са којим су се сусретали људи кроз векове. Књига која је пред вама, говори о томе. О томе шта човек може да учини и шта чини, када се десе губици. Без обзира на којој географској тачки се налазите, у којој епохи живите, смрт је увек дубоко лична ствар. Некада су људи били једни другима ослонац и у таквим часовима. Данас, многи не знају шта да чине у сусрету са несрећом, са губитком, пред неопозивим. И ту је улога књижевности, велика и важна. Она има моћ да сведочи, да учини универзалним и вечним тренутно и лично. Да изазове катарзу, и покаже пут до другог човека.

Описујући Мешу као писца дубоке метафизичке промисли чији је сваки ред, ипак, разумљив сваком човеку, као великог мислиоца а уједно човека народа, који је говорио да се може чинити да је књижевност непотребна појединцу, али је свакако неопходна народу и његовој култури, добитница признања које носи његово име је открила и ово:

Foto: Фото: М. Анђела

POGLEDAJ GALERIJU

Награда "Меша Селимовић", коју чине скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ, биће уручена Весни Капор у току следећег месеца.

 

Новости

ДЕЛА

РОЂЕНА 1965. у Невесињу, Весна (Самарџић) Капор завршила је Филолошки факултет у Београду, објавила роман "Три самоће" (СКЗ, 2010, "Филип Вишњић", 2011), збирке прича "По сећању се хода као по месечини" ("Агора", 2014, "Филип Вишњић", 2016), "Венац за оца" (СКЗ) и кратку прозу "Као што и вама желим" ("Повеља") и добила награде "Лаза Костић", "Милош Црњански", "Данко Поповић" и "Кондир Косовке Девојке". Уредник је књижевног програма у Студентском културном центру у Београду.

ГЛАСОВИ КРИТИЧАРА

ГЛАСОВЕ за роман "Небо, тако дубоко" дали су: Јован Пејчић, Даница Андрејевић, Саша Радојчић, Душко Бабић, Владимир Перић, Јасмина Тонић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Душица Потић, Небојша Лазић, Слађана Јаћимовић, Сунчица Денић, Часлав Николић, Милица Кецојевић, Петар Пијановић, Никола Маринковић, Мићо Цвијетић, Марко Паовица, Светлана Шеатовић, Милан Тодоров, Добривоје Станојевић, Александар Дунђерин, Татјана Лазаревић Милошевић, Миле Тасић, Ана Гвозденовић, Немања Вељовић Суброса.

ЛАКИЋЕВИЋ: РАДОСТ И ЧАСТ

СРПСКА књижевна задруга није издавач који "јури" награде, али их је ипак међу нашим издањима већ неколико овенчано овом сасвим посебном, Мешином, и наравно да нам чини и радост и част још једно овакво признање, за књигу ауторке којој ово није прва књига у издању СКЗ - рекао нам је главни уредник СКЗ, Драган Лакићевић, присетивши се да је као млад уредник у "Раду" радио на роману "Дервиш и смрт", те да је само једном видео великана који, у болесничкој постељи, није изговорио ни реч. - "Небо, тако дубоко" јесте књига - оглед о болу и туговању, тужбалица - драма у којој сви актери, и читав свет туже за Таром, која ипак успева да избегне онај патетични израз туге.

Препоручујемо

Култура

0 4

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (15): Данас нови добитник

24. 02. 2022. у 09:24

Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Још нема изразитог фаворита

20. 02. 2022. у 16:29

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10): Лирски и прозни крик времена

19. 02. 2022. у 16:21

Култура

1 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9): Странице између срца и разума

18. 02. 2022. у 16:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације