УРУЧЕЊЕМ националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Беби Станковић јуче је прослављено 190 година постојања Народне библиотеке Србије.
Најновије из рубрике
УМРО ЗОРАН МИЛОЈЕВИЋ: Борис Бизетић се опростио од чувеног Јаблана
ЗОРАН Милојевић Шевко, глумац, композитор, романописац и добитник Андрићеве награде, преминуо је у 72. години.
05. 02. 2026. у 09:04
„Лавиринт Теслиног ума“ приказан на Пољопривредном факултету
Први експериментални документарни филм у продукцији ТВ Неwсмаx Балканс “Лавиринт Теслиног ума”, приказан је данас по први пут и српској публици, на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
04. 02. 2026. у 23:09
ВЕЧЕ СЕЋАЊА НА ГАБРИЈЕЛА ФЕЛЦА: На програму Београдске филхармоније дела француских композитора
ПРОГРАМ у част летос изненада преминулог шефа-диригента Габријела Фелца, који је лично саставио од најлепших дела француске музике, у петак 6. фебруара на Коларацу, Београдска филхармонија ће извести са диригентом Душаном Вилићем и кларинетистом Огњеном Поповићем.
04. 02. 2026. у 18:10
КРИК НЕСРЕЋНОГ СВЕТА: Сећање на Жарка Бјелицу (1951-2022) у Галерији 73
УМЕТНИЧКИ свет Жарка Бјелице (1951-2022) спаја хумор и језу, а често га описују и као фантастичан и узнемирујући. Под именом, "Чудо у заумљу" у Галерији 73 представљени су цртежи овог рано преминулог ликовног аутора.
04. 02. 2026. у 18:07
ДИРЕКТАН И СНАЖАН СУСРЕТ СА СОБОМ: Нови циклус Душице Пејић у Продајној галерији Београд
ЧОВЕК је увек индивидуа, али није увек то што јесте, тврдио је Карл Густав Јунг. Ову његову мисао, у изјави, за "Новости", посебно истиче сликарка Душица Пејић, чија је изложба "Конфликти", отворена 4. фебруара у Продајној галерији Београд.
04. 02. 2026. у 17:52
Pc
01.03.2022. 09:44
Овим чином уместо да заштитимо свој језик ми га још дубље гурамо у амбис.
Zlatokosa
01.03.2022. 10:21
Svaka čast!
447
01.03.2022. 12:02
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.