УРУЧЕЊЕМ националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Беби Станковић јуче је прослављено 190 година постојања Народне библиотеке Србије.
Најновије из рубрике
СВЕДОЧАНСТВО О ЖЕНАМА АРХИТЕКТАМА У СРБИЈИ: Промоција књиге др Снежане Тошеве у Музеју науке и технике
КЊИГА "Од освајања слободе до личног печата - жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике" чији је аутор др Снежане Тошеве, музејска саветница, у уторак, 3. марта у 18 часова, у Музеја науке и технике.
25. 02. 2026. у 15:35
НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ
ГАЛЕРИЈА УЛУС до 14. марта представља изложбу новосадског проф. др Уроша Недељковића, под називом „Прождирање сопства“.
25. 02. 2026. у 15:04
ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“
УМЕТНИЦА Радмила Лиздек, 26. фебруара до 16. марта, представља се изложбом „Успоравање“ у Продајној галерији „Београд“.
25. 02. 2026. у 14:30
ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Преминула позната глумица
ПРЕМИНУЛА је Ирина Шевчук, глумица коју је широм Совјетског Савеза прославио филм "А зоре су овде тихе".
24. 02. 2026. у 21:19
БОЈЕ ЗАВИЧАЈА ЧОВЕК ТРАЈНО НОСИ У СЕБИ: Изложба "Пећка школа - место развоја, вештина и знања" у Заводу за проучавање културног развитка
ЗАМИШЉЕНА као сведочанство о уметничким и педагошким дометима, историјском континуитету и снажном утицају на очување културног идентитета Косова и Метохије, изложба "Пећка школа - место развоја, вештина и знања" биће отворена данас у 13 часова у Заводу за проучавање културног развитка.
24. 02. 2026. у 17:48
Pc
01.03.2022. 09:44
Овим чином уместо да заштитимо свој језик ми га још дубље гурамо у амбис.
Zlatokosa
01.03.2022. 10:21
Svaka čast!
447
01.03.2022. 12:02
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.