УРУЧЕЊЕМ националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Беби Станковић јуче је прослављено 190 година постојања Народне библиотеке Србије.
Најновије из рубрике
ВЛАХОВИЋ- "У СЛАВУ ДРВЕТА": Отворена је изложба и представљен календар за 2025. у Књижевном салону 4СЕ
У КЊИЖЕВНОМ салону 4СЕ отворена је изложба и представљен календар за 2025. под називом "У славу дрвета", чији је аутор Југослав Влаховић, наш чувени илустратор и карикатуриста, професор ФПУ, у пензији.
08. 11. 2024. у 18:28
ПАСЈИ ЖИВОТ И ПЕПА ПРАСЕ: Изложбе Луке Трипковића и Николе Велицког у Београду и Крагујевцу
ДВОЈИЦА уметника млађе средње генерације, који су запослени на београдском Факултету ликовних уметности - Лука Трипковић (1989) и Никола Велицки (1983), представљају своја нова дела на самосталним изложбама.
08. 11. 2024. у 18:21
ПОЧАСНО ПРИЗНАЊЕ БОРКОВИЋ: Фестивал карикатуре у Ирану
НА угледном 6. међународном фестивалу карикатуре и илустрација за књиге у Ирану, петоструком добитнику "Златног Пјера" и вишедеценијском карикатуристи нашег листа Тошу Борковићу припала је почасна награда.
08. 11. 2024. у 17:20
СЛЕП, СИРОМАШАН И РАЗОЧАРАН СПЕВАО НАЈВЕЋА ДЕЛА: Џон Милтон преминуо пре 350 година
ЈЕДАН од најзначајнијих енглеских песника, Џон Милтон (1608-1674) преминуо је на данашњи дан, пре 350 година.
08. 11. 2024. у 14:11
ФЕСТИВАЛ "БЕЗ ПРЕВОДА": Публика наградила "Смрт на допусту" (ФОТО)
„Смрт на допусту” Сатиричког казалишта „Керемпух” из Загреба, представа по роману Жозеа Сарамага „Колебање смрти“ у режији Кокана Младеновића, за сада је најозбиљнији кандидат за престижне награде „Ардалион“, на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу.
08. 11. 2024. у 10:37
Pc
01.03.2022. 09:44
Овим чином уместо да заштитимо свој језик ми га још дубље гурамо у амбис.
Zlatokosa
01.03.2022. 10:21
Svaka čast!
447
01.03.2022. 12:02
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.