УТКАЛА САМ МОЈУ НАНУ ЈОВАНКУ У ЛИК ДРИНЕ: Јана Милић Илић о инспирацији за улогу у серији "Коло среће", одрастању на селу...

РОДИТЕЉИ у јој били професори књижевности, одувек је била у свету књига и то је Јану Милић Илић водило путем уметности.

"Коло среће", Фото А. Крстовић

Глуми ју је привукла могућност да буде и Јулија и Нора, да се "шета" кроз дела и Достојевског и Шекспира и Чехова, а да поред тога има и приватни живот. Ипак, како би удовољила мајци, по завршетку гимназије уписала је Филолошки факултет. После годину дана, примамљивост глуме је превагнула и положила је пријемни на Факултету драмских уметности. Где год да се појави, Јана плени шармом, харизмом и позитивном енергијом. Али иза њеног широког осмеха и топлих, црних очију крије се велика туга. Када је спремала дипломски испит на ФДУ, мајка јој се разболела и убрзо преминула. Најинтимнија размишљања и осећања глумица је уткала у збирку песама "Азбука ћутања", коју још није спремна да подели са светом. Лепа и мање лепа животна искуства Јана успешно претаче у ликове. Већ смо је упознали као Дивну у "М(ј)ешовитом браку", Олгу Нешић у "Рањеном орлу", Наталију у "Ђавољој вароши", Лејлу у "Ларином избору" и Марину Филиповић у "Истинама и лажима", која јој је донела велику популарност.

Радним данима, од 21.00, на Првој ТВ, гледамо је као жену из народа, Дрину Поповић, у "Колу среће". Кад није пред камерама, Јана је посвећена супруга продуцента Мише и мајка 7-годишњег Ђорђа.

- Још снимам "Коло среће" и у преговорима сам за три нова пројекта. Крајем следећег месеца завршавамо снимање и сад сам концентрисана на то по 12 сати дневно. Крај прве сезоне веома је узбудљив. Не знам хоће ли бити друге сезоне "Кола среће". Увек постоји могућност, али то зависи искључиво од Прве ТВ - каже за "ТВ новости" Јана Милић Илић.

Са Зораном Пајићем у серији "Истине и лажи", Фото А. Крстовић

У чему сте пронашли инспирацију за лик Дрине, једноставне жене са кецељом око струка и сеоским акцентом?

- Дрина је честита, морална жена, можда брзоплета и оштра на језику, али је приказ правог пријатеља. Заљубљена сам у Дрину као лик. Дуго ми се није десила тако дивно написана улога, освојила ми је срце, а у њу сам унела и дашак мог краја. Веома сам поносна на то.

Када смо се бавили њеним пореклом, сврстали смо је у моју родну Жупу, у Жупски Александровац. Инспирација ми је била моја бака, на коју сам баш поносна. Била је чистог срца, као Дрина, што на уму то на друму, све је говорила шта мисли, увек је штитила оног кога воли... Баш сам уткала моју нану у ту Дрину, и верујем да сад коначно имам одговор на питање "Која ти је омиљена улога". Шта год будем даље радила у животу, мислим да ће Дрина у мојој каријери остати као печат.

По чему се још сећате те своје нане? Говорите о њој као о важној фигури у вашем животу.

- Бака Јованка је била татина мама. Одрастала сам уз њу. Распусте и сваки слободан викенд сам проводила код ње на селу. Колико су ме одгајали родитељи, толико је и она. Бака и дека су највеће богатство које дете може да има. Имам срећу да сам расла тако да сам имала и свој град и своје село, и нану и деку и домаће животиње. Данас деца расту тако да нису упозната са тиме какво је богатство село, и колико је све то лепо. Можда нема свако могућност за то, али ја сам све то имала, и трудим се да и мог сина, кад год смо слободни, одведем на село, да тамо уживамо.

Фото А. Крстовић

Да ли су вас одласци на село подстакли да пишете поезију?

- Мислим да је то можда мало и генетски. Мени су скоро сви у фамилији филолози, дете сам професора, и тата и мама су били професори српског језика и књижевности. Од малих ногу била сам у свету књига, рано сам научила да читам и почела сам да читам и дела која нису за тај узраст. Имали смо кућну библиотеку и уронила сам у тај свет пуног срца. Велики сам заљубљеник у књиге и у писану реч, а касније сам заволела и филм и позориште. Што сам више читала, више сам била инспирисана, тако да сам почела да пишем зато што сам много читала, а када сам читала увек сам и маштала. Како сам откривала свет и пролазила кроз фазе одрастања, настајала је моја књига која се зато и зове "Азбука ћутања". Сада ми је веома чудно што имам записе још из основне школе, затим из гимназије, са факултета и после њега. Имам цео свој живот у тој поезији. Имала сам фазе када сам престајала да пишем, али писање је скоро увек било присутно.

О чему сте ћутали у вашим стиховима?

- Веома рано сам прошла кроз тешке фазе у животу, попут смрти родитеља. Сви смо имали догађаје који су обележили наш живот и с временом учиш како да се носиш са тим губитком и у љубави, и у пријатељству, и у животу. Моје песме говоре о томе колико сам се мењала, како сам подносила оно што живот доноси, како је на мене утицао факултет...

Врло су интимне и веома искрене. Никад нисам улепшавала своје песме, увек сам писала директно из срца и то је можда један од разлога зашто их нисам објавила. Некад размишљам о томе, па се предомислим. Умем да будем приватно затворена и "Азбука ћутања" је можда све то што држим у себи, ту је душа на "извол'те".

Пошто сте толико уметнички настројени, у чему проналазите свакодневни подстрек и лепоту живљења?

- Кад родите дете, не постоји ништа што може да надахне, усрећи, унесрећи, разболи, развесели као дете. Оно постане сврха живота, сврха свега. То разуме само родитељ. Мој син Ђорђе, увек ми измами осмех, и због њега живим. Свако јутро када устанем и када га видим, развучем осмех од увета до увета. Не постоји начин да лепше почне дан. Наравно да поред њега постоје и друге инспирације у мом животу, али од када сам га родила, он је главна. Од када Ђорђе постоји у мом свемиру, себи не дозвољавам да на било ком пољу не дам све од себе, због њега. Желим да буде поносан на мене.

Са Тамаром Шустић у "Југословенки", Фото Ј. Симоновић

МЈУЗИКЛ МИ ЈЕ НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА

РЕКЛИ сте да бисте волели да се опробате у мјузиклу. Шта вам је занимљиво у томе, па желите да будете део тог света?

- Обожавам музику. Поред свега о чему смо причали, баке, деке, мог одрастања, писања, моје поезије, филмова и позоришта, музика је део мог живота. Стално певам. Имала сам предмет Техника гласа на Факултету драмских уметности, и мимо тога нисам музички образована, али сам слухиста. Баш волим да певам, али нисам се опробала у мјузиклу јер ми се није пружила прилика. Једном сам отишла на кастинг, сећам се да сам имала ужасну трему, и после тога нисам више никад. Мислим да бих се снашла у томе и баш бих волела да остварим ту жељу.

Препоручујемо

Култура

0 0

ГЛУМА МИ ДОНОСИ ИСКРЕНУ СРЕЋУ: Ања Мит о серијама "Коло среће", "Камионџије" и "Певачица", емисији "Уна, дуе, тре", одрастању и музици...

27. 02. 2022. у 17:43

Култура

0 0

СА ИВАНОМ МИ ЈЕ УВЕК ПРИЈАТНО ДА РАДИМ: Јелена Пузић о ролама у "Староградским бисерима" и "Колу среће"

20. 02. 2022. у 16:30

Култура

0 1

И КРАЉИЦА НАТАЛИЈА И ЉИЉАНА ИЗ БЛОКОВА: Катарина Марковић о серијама "У загрљају Црне руке" и "Блок 27", одрастању у Крушевцу

13. 03. 2022. у 16:53

Култура

0 4

СТРАХОВИТ И СРЧАН САМ БОРАЦ, ПОГИНУО БИХ ЗА ПРАВДУ: Славиша Чуровић о серијама "У клинчу" и "Убице мог оца", емисији "Срцем кроз равницу"...

12. 03. 2022. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације