НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа "Култура"
БРОЈ 172. "Културе", часописа за теорију и социологију културе и културну политику, садржи темат "Култура и национална траума".
Фото: Приватна архива
Културна траума је појам који означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета.
Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар у тексту "О српском културном обрасцу", објављеном у "Катени мунди" број 4, 2020. годне, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.
Ново уредништво часописа "Култура" своје темате желело је да започне баш овим питањем, за које сматра да је далеко од тога да је у нашој средини адекватно теоријски рефлектовано. Због тога су позвани угледни аутори из различитих области - културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије, медиологије - да из свог угла осветле овај феномен. Тако је добијен темат од девет инспиративних и вредних радова који делимично представљају одговор, али и изазов за даља истраживања о културалној рефлексији наших колективних траума.
Три рада, чији су аутори Бојан Јовановић, Славица Гароња и Слободан Антонић, посвећена су трауми геноцида у НДХ, тачније освешћивању трауме и њеном превазилажењу кроз књижевност и друштвену теорију.
О ратовима деведесетих говоре такође три рада: Јована Мирића, који компаративно истражује психологију ратних траума; Саше Радојчића, који разматра одговоре српског песништва на ратове деведесетих и Јелене Арсенијевић Митрић, која пише о културоциду над Србима у Хрватској, а посебно у Крајини.
Фото Промо
Још један рад тиче се ратне трауме - Предрага Петровића, о трауми Великог рата у српском авангардном роману.
Два рада посвећена су савременим траумама:
Слободан Рељић пише о нашој распетости између геополитичког и културног Истока и Запада, а Весна Тријић о самопоништавајућој културној политици у библиотекарству.
Ново уредништво "Културе" уверено је да је овим тематом отворено веома важно питање за српску културу, али и за нашу културну политику. Нема превазилажења трауме - а иза ње увек стоји неко претрпљено зло - без суочавајуће рефлексије, слободне расправе и уметничке прераде и сублимације.
Отуда очекује да ће ово бити први корак ка активнијем односу читаве наше културе, али и државе, према освешћивању наших колективних траума, те стваралачки лековитом суочавању с њима.
Поред поменутих, у "Култури" број 172, у оквиру рубрике "Осврти и прикази" објављени су следећи текстови:
Светлане Шеатовић "Чека их несагорела корабља", о научној монографији Драгане Ратковић, "Песник и емиграција". Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Михаела Антоловића "XX век из интелектуалноисторијске перспективе", о књизи Енца Траверса, "Историја као бојно поље". Интерпретирање насиља 20. века и Јоване Милованчевић "Како остати оно што јеси, а мијењати се", приказ зборника радова "Савремено стање идентитета крајишких Срба", објављеног у Матици српској, 2020. године.
Препоручујемо
ДЕЛА НАЈПОЗНАТИЈИХ УМЕТНИКА: Oтворена изложба „Мића Поповић и његови савременици“.
20. 03. 2022. у 15:55
БЕЗ КОСОВА МИ НЕ ПОСТОЈИМО: Промоција књига песама и афоризама Видосаве Арсенијевић
11. 03. 2022. у 22:38
ДЕО ПОСТАВКЕ И ЦРТЕЖ ОД 15 МЕТАРА: Изложба Иве Прилинчевић у београдском "Штафелају"
02. 03. 2022. у 21:44
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
БРАТ НАТАШЕ МАРКОВИЋ СЕ ЗАМОНАШИО: "Нико нас није учио да будемо срећни!" Има и сестру БЛИЗНАКИЊУ
"СВАКО је срећан на свој начин."
16. 12. 2024. у 13:15
НЕМА ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ: Зашто перемо руке и покривамо огледала после сахрана
ОВИ обичаји су део старих паганских пракси и празноверица.
16. 12. 2024. у 11:36
Три НАЈБОЉА ФИЛМА свих времена по избору Ирфана Менсура (ВИДЕО)
ГЛУМАЦ се намучио, али је на крају издвојио своје фаворите!
16. 12. 2024. у 10:40
ФОТКА У БИКИНИЈУ: Наташа ужива на Сејшелима, одушевила објавом (ФОТО)
СА путовања се похвалила низом фотографија са прелепе дестинације.
16. 12. 2024. у 12:21
ВИШЕ ОД ГОДИНУ ДАНА НИШТА НИЈЕ ЈЕО: Смршао нестварних 125кг - гојазни мушкарац урадио незамисливо (ФОТО)
У ЈУНУ месецу 1965. године гојазан мушкарац по имену Ангус Барбијери престао је да једе више од једне године.
16. 12. 2024. у 18:21
ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе
Ватерполо репрезентативац Србије Душан Мандић кандидат је за најбољег ватерполисту Европе у 2024. години у избору Европске федерације водених спортова (ЛЕН).
16. 12. 2024. у 15:35
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Најновије из рубрике
ДРАГАНУ СТАНИЋУ ДВОСТРУКИ "ТЕОДОР": У Банатском културном центру уручена награда књжевнику и председнику Матице српске (ФОТО)
НАГРАДЕ „Теодор Павловић" за животно дело и за најбољу књигу уручене су у Банатском културном центру проф. др Драгану Станићу (Ивану Негришорцу), књижевнику и председнику Матице српске у Новом Саду.
16. 12. 2024. у 20:02
ЧАРОЛИЈА МАЛОГ ПРИНЦА ПЛЕНИ НА БРОДВЕЈСКИ НАЧИН: У Солуну изведен адаптирани спектакуларни мјузикл инспирисан француским књижевним класиком
ГРЧКИ град Солун, познат по богатој историји и културном животу, угостио је француски класик "Мали принц", адаптиран за мјузикл у бродвејској продукцији, који је на својој европској турнеји поводом 80 година од када је из пера Антоана де Сент Егзиперија проистекло дело уз које одрастају генерације широм света.
16. 12. 2024. у 13:51
О БОШЊАЦИМА И "БОСАНСТВУ" : Књига Дарка Танасковића биће представљена у Матици српској
КЊИГА Дарка Танасковића Бошњаци на странпутици "босанства" (издање Матице српске ), биће представљена у Свечаној сали ове наше најстарије институције књижевности, науке и културе у Новом Саду у уторак, 17. децембра.
16. 12. 2024. у 10:06
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну
У МУЗИЧКО-ПОЕТСКОЈ жанр слици, позоришној верзији снимања романтично-хумористичног немог филма Чарлија Чаплина "Светла велеграда" (1931), кореограф Амалија Бенет, редитељ Никита Миливојевић и композитор Теодорос Оикономоу су замрзли у сценском времену харизму највећег малог човека у историји кинематографије.
16. 12. 2024. у 06:45
СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ТИШМЕ: Свечаност у Матици српској 16. децембра
У Малој сали Матице српске, 16. децембра у подне, одржаће се свечаност у част истакнутог књижевника Александра Тишме, поводом стогодишњице његовог рођења.
15. 12. 2024. у 07:30
Коментари (0)