МИТ И ГЕОГРАФСКИ ЗНАЧАЈ: Русија није ни Европа ни Азија, нити је сводљива на иједну категорију западне филозофије и политике

Ги Метан

29. 03. 2022. у 11:21

DELENDA est Rossia, "Треба уништити Русију", изгледа да тако мисле људи у неким америчким и атлантистичким круговима. Али Русија се никад не покорава.

МИТ И ГЕОГРАФСКИ ЗНАЧАЈ: Русија није ни Европа ни Азија, нити је сводљива на иједну категорију западне филозофије и политике

Фото: Танјуг/АП

Није се покорила никад, ни пред Монголима, ни пред Наполеоном, ни пред Хитлером. Не покорава се ни западним притисцима јер Запад, прецењујући с позиција силе детерминизам историје и културе, потцењује географски значај. С Русијом свака несугласица има геополитичку димензију. Слободно тржиште и капитализам нису растворљиви у дугој поларној ноћи, пермафросту и температурама од 50 степени Целзијуса током три месеца годишње.

Та чудновата географија има другу последицу, значај државе. Од тријумфа неолиберализма у доба РеганТачер, Запад се најмање куне у државу. Држава је непријатељ. У Русији је држава често била и још увек је често непријатељ. Али је надасве била пријатељ. Без државе, нема транссибирског пута, нема ледоломаца. У таквој клими, на толиким растојањима у простору, на празним територијама, нема много капиталистичких улагања која би била исплатива. Многа капиталистичка предузећа пропала би и пре него што уложе прву дивиденду ако би морала сама да инвестирају. Либерална логика наслања се, дакле, на потребу за државом, са Путином или без њега. То је разлог из којег Руси мрзе своју државу, али још више мрзе странце који се претварају да је желе променити. У Русији, као и у Kини, одсуство државе значило би анархију, хаос, глад, грађански рат, нападе споља. Одсуство државе је горе од корупционашке и насилничке државе, оно би значило крај Русије. За западног либерала, одсуство државе је сан. За Русију, то је кошмар.

Исто тако, све западне теорије ослањају се на типично руске "црне кутије", као што су Руси, Kинези и већина некадашњих држава које је колонизовао Запад имали различиту концепцију слободе. На Западу, она се дефинише као слобода да се послује и да се гласа.

Другде, слобода је синоним независности и суверенитета.

Бити слободан за Руса, Kинеза или Индијанца значи осигурати да ниједна страна сила неће управљати његовим понашањем. Они не воле да буду мучени, посебно не да их мучи страна сила. Запад, који остатак света потчињава својим војним и економским средствима, који остатку света намеће своју културну супериорност, своје "вредности" и своју надмоћ, уверен да тако треба, очито не може да разуме овај језик.

Русија, то је и другачији однос према својини. У земљи која заузима једанаест временских зона, катастар нема исти значај као у Лондону, Женеви или Њујорку. А сурови услови живота чине да се више рачуна на суседа него на својину да би се преживело. Појам krougovaa porouka (заједничка одговорност), о којем западни експерти никад не расправљају, кључан је да бисмо разумели друштвено и политичко функционисање Русије.

Тај појам подразумева заједничку узајамну одговорност два обвезника, једног који прима и другог који даје помоћ. Он је повезан с некадашњом руском комуном (obchtchina), и почива на снази међуљудских односа и личних размена добара и услуга, начелу које је потпуно непознато у западним индивидуалистичким друштвима, чији се друштвени односи ограничавају на активност потрошачких микроентитета.

То је облик колективног осигурања који јамчи подршку члановима заједнице и који наново расветљава феномене толико извикане на западу, као што су бирократија и корупција.

Све ово показује да Русија није ни Европа ни Азија, нити је сводљива на иједну категорију западне филозофије и политике. Запад то доживљава као неподношљив изазов. Он не може да схвати да тај изазов не намеће Русија него он сам, јер одбија да призна да његове категорије нису делотворне и да његове уске концепције слободе и демократије могу да се разматрају на другачији начин.

Постављајући Русију пред изазов да се преобрати према његовом виђењу, Запад је покренуо рат који траје хиљаду година и који неће престати док год се овај не одрекне своје воље за хегемонијом. Мит о крволочном руском медведу и даље траје... Међутим, ни Сједињене Државе ни Европска унија нису спремне да попусте.

Води их уверење да су они учитељи, а Русија њихов ученик, као и гласна подршка земаља источне Европе. Чешки писац Милан Kундера, следећи Вацлава Хавела и пољске интелектуалце, говорио је о "отетом Западу" да би описао источноевропске земље, савезнице совјетске Русије. Од пада гвоздене завесе, генерација која је стасавала противећи се комунизму дошла је на власт и брзо заузела позицију насупрот Русији. Због лоших сећања на пријатељство на које су се често ослањали цареви, али и потребе да се, по изласку из комунизма, створи сопствени идентитет.

Након 1991, постављање централне Европе насупрот Русији много је допринело стварању идентитета тих нових слободних земаља и омогућило им брзу интеграцију у Европску унију и НАТО. Пошто је нестала идеологија "братских комунистичких земаља", ти народи доживели су својеврстан дефект идентитета. Словени нису ни Латини ни Германи као остатак западне Европе. Kатолици и протестанти сматрају се веома другачијим од руских православних Словена. Тај осећај да су хибридни, да не припадају ни једној ни другој страни развио је снажну потребу да се прикључе неком табору, у овом случају западноевропском. Махање претњом од Руса било је веома ефикасно оружје да се убрза процес њихове интеграције у европску и америчку орбиту, жељну да стекне предност над Русијом.

Тиме је Русија искључена из Европе и створен је зид непријатељства између ње и Запада.

Тај јаз створио је још оштрије разликовање "цивилизоване" Европе од Истока, који је постао још даљи и неизвеснији. Границе источне Европе, које су пре 1991. поделиле Немачку на два дела, брутално су премештене 2000 километара источно. Русија се нашла сама, изолована, уз Белорусију и Украјину, пре него што ће ова постати жртва преузимања власти 2004. и 2014. Са успоном национализма у источној Европи и Украјини, јаз се брзо претворио у жестоко непријатељство, као у Естонији, са афером Бронзани војник, и у Украјини, с побуном у Донбасу након државног удара у фебруару 2014.

(Одломак из књиге
"Русија - Запад: Хиљаду година рата. Рософобија од Карла великог до украјинске кризе", превод Кристина Бојановић, издавач "Академска књига", "Информатика")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”