СВЕТ НА ИВИЦИ ДУХОВНОГ АМБИСА: Поводом признања Емиру Кустурици, које додељује српско просветно и културно друштво "Просвјета"

ПРЕДСТАВЉА ми истинско задовољство што смо данас заједно, да у години кад обиљежавамо 120 година најдуговјечнијег српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", освјежимо памћење на минуло вријеме и одамо признање и уручимо Светосавску повељу. Риједак је то јубилеј у служби највећих вриједности и узвишених циљева.

Милимир Мучибабић, Фото П. Милошевић

На путу тог њеног дугог трајања било је падова и устајања, прогањања, забрањивања, осуђивања - свега осим одустајања.

Основали су је Срби у БиХ ради очувања светосавске традиције - језика, писма, цркве, културе и обичаја.

У њеним темељима је светосавље као аутентично доживљено хришћанство српског народа, као самосвојан начин нашег охристовљења, што у себи садржи идеале слободе и правде, саможртвовања и страдања, трпељивости и праштања. Ти идеали су у темељима наше духовности и са правом нас чине поносним.

Дјело Светог Саве је крштеница српског народа, свједочанство о његовом историјском трајању. То дјело спада у сам врх византијске мисли, којом се премошћује епоха антике и ренесансе, те тако обезбјеђује континуитет европског мишљења.

Свети Сава својим "Законоправилом" (1219. год) хришћанске вриједности и културу уграђује у темеље државе и културе свог народа, обезбјеђујући му трајно мјесто на мапи Европе.

Овим дјелом он жели да моћ заузда правом, да право сазда на темељима етике, а да етику заснује на хришћанској вјери, на безусловном важењу људског достојанства због лика божијег у нама. Ово дјело је настало свега четири године након чувеног енглеског уставног документа "Магна карта либертатум" (Велика повеља слободе), којом је ограничена моћ енглеских краљева.

Наше законоправило уређује и цркву и државу и зато је вишеструко опсежније и свестраније. Ово говори, да подјсетим, да смо историјски народ који не говори само о историји него из историје. Светосавска повеља персонификује борбу за културни идентитет. Та борба је у ствари историја нашег трајања.

Митрополит Јоаникије, Емир Кустурица и патријарх Порфирије, Фото П. Милошевић

Oно што је обиљежило 120 година "Просвјете" јесу многи знаменити Срби, како по интелекту, тако и по моралу и витештву.

На њеним трибинама, како у земљи, тако и у свијету, идући за својим народом у Бечу, Пешти, Петрограду, Паризу, Лондону, Чикагу и широм Америке, говорили су Шћепан и Васиљ Грџић, Костић и Змај, Дучић и Ћоровић, Шантић, Кочић, Митриновић, Николај Велимировић, Гаћиновић, Перо Слијепчевић и толики други које је тешко побројати.

Чланови "Просвјете" су се у Америци јавили у добровољце у Првом свјетском рату и исписали странице племенитим и витешким дјелима.

Данас, кад нам наши "доброчинитељи и усрећитељи" савјетују да заборавимо прошлост и окренемо се будућности, успут оптужујући нас за избијање Великог рата, распад Југославије, да смо геноцидни - мисле да ћемо лакше прихватити стање ствари створено голом силом, отимачином и прогоном које смо доживјели крајем прошлог вијека.

Размакнути су данас сви застори и кулисе, порушене ограде, а зла суштина новог поретка испливала је на свјетлост дана. Тај "нови хуманизам" читај глобализам тј. американизација свијета, заправо нови империјализам, желе морално и правно утемељити и легитимисати.

То је оно што је урушило правну цивилизацију и увело нас у еру постистине, страха и несигурности из које се изродила равнодушност и постала арома нашег времена.

Заправо у галопу материјалистичке глобализације свијет се данас опасно приближава ивици духовног и моралног амбиса, свеопштег нихилизма и апсолутизовања релативног.

Пошто смо и сами дио тог свијета у коме нам разграђују државу, отимају земљу и језик, чини ми се да би било пожељно да превреднујемо духовна упоришта нације и тако сагледамо вишедеценијске губитке, немоћи и подјеле.

Кад говори о језику, Немања каже: "Чувај, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу.

Узмеш ли ти туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него себе отуђио. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље вратити, кад-тад."

И прије 120 година неко је умио да процјени шта је пресудно за будућност нашег народа.

Знао је да неће погријешити ако се одлучи за љубав и бригу о својој култури, писму, језику, матици и вјери. Тај културни светосавски образац обезбијеђује будућност.

То је онај културни образац који Слободан Јовановић заснива на темељима античке филозофије и хуманизма, а иманентан је нашем бићу. То јесте, оним светосавским вриједностима које дају наду да се не утопимо у матрицу глобалног села и постанемо безлични. Они који дјелују у том правцу су гаранција да ћемо све претрајати и повезати.

Фото П. Милошевић

Свети Сава је одредио пут којим идемо, писмо којим пишемо, језик којим говоримо и вриједности које током вјекова не блиједе.

За нашу срећу увијек, па и овим превирајућим временима, има оних у чијем дјелању и стварању препознајемо светосавски образац.

Носилац овогодишње Светосавске Просвјетине повеље је један од њих - Емир Кустурица.

Ренесансни стваралац у изворном значењу те ријечи, са импресивном стваралачком енергијом и резултатима.

Код њега у срећној хармонији обитавају: режисер и сценариста, глумац и музичар, књижевник и градитељ. Мислилац који друштвене феномене проматра у историјској процесуалности. Као борац за слободу и истину, противник ревизије историје, глобализма и лажних западних вриједности и холивудизације, стекао је бројне непријатеље. Оне које регрутује пакост, злоба, завист, могу разумјети. А оне из круга двојке, који се представљају као београдска елита, чији је мото - српска традиција (култура) и Европа су заувијек неспојиви - истински жалим. За њих је и Ђоковић балкански шпекулант, а не првак свијета, борац за слободу и хуманост.

Ниподаштавајући властиту традицију и историју, очекују да буду признати на Западу и тако уђу у круг славних. Заблуде су у природи човјека, а морално дјелање - посрнуће избор.
Балкански и српски пркосно, Кустурица одбија да се диви великом свијету, враћајући се традицији и коријенима и у њима проналази снагу за нова стваралачка прегнућа.

Велики Путин ће рећи: "Са оним што је остварио у кинематографији, музици и уметности заслужио је светску славу... Изражавам дубоко поштовање према његовој активној јавној делатности и напорима на популаризацији руске културе, јачању међународне хуманитарне сарадње и очувању историјске истине."

Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил каже:

"Кустурица кроз своје стваралаштво сведочи о лепоти своје домовине, њеној култури и традицији и тешком животу српског народа. Он је творац читавог низа филмова који су ушли у златни фонд светске кинематографије. Немерљив је његов допринос у потврђивању и промовисању хришћанских вредности у друштвеном животу и јачању јединства словенских народа."

Као градитељ и архитекта изградио је Дрвенград. На предлог нобеловца Хандкеа добија име Кустендорф и постаје познат у свијету као средиште умјетности.

Оснивач је и директор филмског фестивала Кустендорф.

Идејни је творац Андрићграда, посвећен српском нобеловцу Иви Андрићу.

Добитник је европске награде за архитектуру Филип Ротије.

Добитник је престижних државних награда.

Сву енергију улаже у културу. Од планинске забити до Дрвенграда, тј. Кустендорфа - филмског и музичког фестивала.

Од провинције до Андрићграда - центра за културу и науку. Заправо до престижних свјетских дестинација, и то све за деценију-двије.

Обиљежавајући 100 година побједе у Великом рату, у Андрићграду је откривен споменик браћи Соколовић: Мехмедпаши и патријарху Макарију - симбол мудрости у наук покољењима.

Кустурица ће тада рећи: "Вријеме је друштво српско-српског пријатељства... Неморално је непризнавање сопственог бића."

Кустендорф и Андрићград - то је она светосавска вертикала која повезује људе и времена.

Онај који баштини косовски завет и видовданску етику жртве и подвига, која нас обавезује на храброст и одговорност историјског постојања - помаже да се превазиђу неподношљива ограничења реалности. Велики имају право и обавезу да трасирају пут.

Поклопила се значајна годишњица и лауреат. Ето, то тако понекад бива у историји.

(Говор председника УП СКПД "Просвјета" Београд, на свечаности уручења Светосавске повеље Емиру Кустурици)

Препоручујемо

Култура

0 21

КУСТУРИЦА: Све се сада мења - Извор овом у Украјини је у рату у Југославији (ВИДЕО)

27. 02. 2022. у 21:17

Култура

1 0

ЧУВА ПРАВЕ ВРЕДНОСТИ: Вест да Кустурица режира у Театру руске армије одушевила Московљане

23. 02. 2022. у 10:28

Култура

0 7

КУСТУРИЦА: Како су Немачка, Ватикан и Америка још 1976. договориле да развале Југославију (ВИДЕО)

23. 01. 2022. у 13:04

Друштво

1 2

СПРОВЕЛИ СМО БИОРЕВОЛУЦИЈУ: Светско признање није изненадило мештане и госте Мокре Горе, али ни чувеног редитеља - творца Дрвенграда

04. 12. 2021. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације