МЕРЕЊЕ И УПОТРЕБА СРЕЋЕ: Истраживачи студирају профиле корисника друштвених мрежа, као и кориштење претраживача Гугл

С ОБЗИРОМ на трајно напредовање метода истраживања и на напредак скенера главе, техника праћења расположења, апликација за паметне телефоне и друштвене мреже, што све омогућује да се из тренутка у тренутак сакупља максимум информација о нашем понашању, свакодневним активностима, међусобним односима, кориштењу језика, типичним местима састајања итд., економисти среће су објавили да су превладали методолошке проблеме које су дотада имали - проблеме који су се првенствено односили на декларативност анкета о срећи, интроспективност одговора или на културни релативизам, који је све знатно усложњавао.

Фото АП

Како су тврдили, срећа је постала солидно научно утемељен критеријум који може да сведочи о економском и друштвеном напретку. Радило се заправо о томе да се позитивна психологија и истраживање среће унесу у срце државног апарата. У наше време тај циљ је остварен.

Увођење среће у технократске структуре државе нигде се боље не види него у домену Big Data. Огроман значај анализе података - имајући у виду да Harvard Business Review сматра посао аналитичара података (data scientist) "најузбудљивијим послом 21. века" - усклађен је с оном што се оправдано може назвати "прворазредном горућом темом 21. века". Наиме, срећом се данас баве статистика масовних појава и економија личних података. пети светски конгрес позитивне психологије, организован 2015. у Орланду, у просторијама тамошњег Дизниленда, био је прилика да се нашироко говори о овим питањима - о односу среће и Big Data, као и између среће и политике. Светски самит влада 2017. године у Дубаију исто се тако надугачко и нашироко бавио овим питањима. Истраживачи који се баве питањем среће и специјалисти за анализу података студирају профиле корисника Фејсбука, поруке на Твитеру, поруке на Инстаграму, као и кориштење претраживача Гугл, испитујући терминологију која се користи на друштвеним мрежама, поредећи бројност појавница термина са позитивном и негативном конотацијом. На тај начин они организовано сакупљају чудовишне количине информација, помоћу којих стварају праве географске и остале карте среће, да би поредили културе, истраживали моделе понашања и дигитални идентитет, као и да би сагледали како употребити срећу у сврху разумевања и обликовања јавног мњења. Паралелно са овим, појавиле су се нове методе мерења среће, од којих се очекује да омогуће анализу осећања, па чак и квантификују свест човека. Оне су исто тако утемељене на експлоатацији података који потичу с интернета, мобилних телефона и друштвених мрежа, а циљ им је да израчунају позитивна и негативна расположења ради антиципације будућих тржишних тенденција, изборних предвиђања, као и у циљу персонализације реклама за неке производе чиме би се, наравно, потакла потрошња.

Свакако, истраживачи специјализовани за експлоатацију података имају још много посла пре него што буду могли да се похвале стварним напретком. Уместо запањујућих открића, за сада смо сазнали сасвим мало: викенд је бољи од четвртка, лоше време утиче на расположење, депресивне особе више воле тамне боје и нијансе, Божић је један од најсрећнијих дана у години...

Међутим, ако експлоатација података има толику важност, разлог за то није оно што о срећи говоре "Велики подаци", већ могући начини кориштења ових података. Право и важно питање које се данас поставља јесте како ће се они употребити да би се утицало на срећу и изменило наше разумевање среће, како то може утицати на начин на који видимо себе и свет око себе - при чему ми нисмо свесни шта се дешава. Копајући по нашим активностима и нашим омиљеним предметима, истражујући шта радимо, у ком тренутку, колико често и у склопу којих других догађаја - о којима ми заправо и не размишљамо свакодневно - специјалисти, институције и велика предузећа успевају да се дочепају непроцењиво вредних информација, које им омогућују да утичу не само на баналне видове живота појединаца - тиме што нас упућују на информације које треба да прочитамо. што нам говоре које рекламе да гледамо, коју музику да слушамо према тренутном расположењу, које здравствене и модне савете да узмемо у обзир итд., - већ и на основне обрасце понашања, и то одлучујући о ономе што доприноси или одмаже личној срећи.

Године 2014. је фирма Фејсбук обелоданила да је спровела експеримент на 689000 својих корисника, а да их, наравно, о томе није ни обавестила, преусмеравајући до миле воље позитивне и негативне емоције које гаје према себи и својим виртуелним пријатељима.

Овај експеримент утемељен на манипулацији садржајима "није био контрадикторан са политиком кориштења података на Фејсбуку, са којом свако мора да се сложи пре отварања налога на Фејсбуку и почетка кориштења ове мреже - пристајући тиме, на свестан и обавештен начин, на ову врсту истраживања. Убрзо је избио скандал. Није се радило само о томе да Фејсбук није тражио пристанак корисника за нешто што је јасно објаснио, ни о томе да је густи вео тајне заклањао кориштене алгоритме. Право је питање било - и још увек јесте - у којој мери је фирма попут Фејсбука имала и још увек има могућност да у великим размерама утиче на осећања и мисли својих корисника тиме што до миле воље манипулише како личним, тако и друштвеним информацијама. У Доњем Дому Британског парламента, један је члан парламентарне комисије за медијску индустрију обнародовао своју забринутост због моћи оваквих предузећа, њихове способности да манипулишу корисницима, као и импликација, нарочито политичких, овакве моћи. Ова епизоде је открила две суштинске чињенице: прво, срећа је постала животно важна за предузећа и политичаре, који желе не само да разумеју шта осећају грађани, како вреднују поједине видове свог и туђег живота, већ и да утичу на та осећања, те реакције и то вредновање...

(Одломак из књихе "Хепикратија. како је индустрија среће преузела контролу над нашим животом", превод татјана Самарџија, издавач Андрићев институт)

Препоручујемо

Панорама

0 0

ТИК ТОК УВОДИ НОВУ ПРОМЕНУ: Овом опцијом многи неће бити одушевљени

16. 04. 2022. у 15:41

Свет

1 1

ОТВОРЕНИ ЧИН ЦЕНЗУРЕ: Руски МИП тражи да Твитер врати приступ руској објави о Бучи

06. 04. 2022. у 08:39

Друштво

0 0

ЛАЖНИ НАЛОЗИ РТС НА МРЕЖАМА: Pоднете кривичне пријаве, налози нуде робе и услуге

24. 03. 2022. у 17:06

Свет

0 1

МОСКОВСКИ СУД ОДБАЦИО ЖАЛБУ ГУГЛА: Компанија мора да плати 7,2 милијарде рубаља

28. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације