СРПСКА ПОЛИЦА: Оно што је било у плавим корицама остало је као трајна вредност

ЗА 130 година, Задруга је прошла кроз више епоха - држава и поредака, културних миљеа. Свака епоха обележила је Задругу, а Задруга сваку епоху.

Биста Вука Караџића, гусле и знак Српске књижевне задруге, Фото М. Анђела

И кад је друштво било најдаље од Задругиних програма и вредности - друштво је морало да рачуна на те вредности - било да их хвали или оспорава - и у књижевно-естетском и у идејно-политичком смислу.

Дешавало се и то да је Задруга највише нападана кад је афирмисала, откривала и систематизовала највеће вредности - доба "Србљака" и доба "Историје српског народа" у 10 томова. Од ње се тражило и то да не буде историја свих Срба, где год да они живе у тој историји, него историја Србије (у границама социјалистичке републике); и да се не заврши са 1918. годином, како је Одбор са академиком Радованом Самарџићем на челу био замислио (и остварио), него да се продужи на историју НОБ-а, с намером да предочи своју историју и истину о Другом светском рату, која се ни до данас није разбистрила.

Као што су неки избори, критеријуми и књижевни печати великих писаца и критичара (рецимо, Богдана Поповића и Јована Скерлића) не само потрајали, него и остали као печат класичности, тако су и Задругини избори и печати "Змајевог знака на корицама" одређивали класику - стару и нову. Оно што је било у плавим корицама остало је као трајна вредност, јер се веровало и верује се Задругиним критеријумима, одборима, ауторима.

Првих триста наслова Задругиног Кола до Другог светског рата, и 460 наслова од рата наовамо представља својеврсну библиотеку - кућну и националну, српску и светску антологију. И да се више не шири, она је постигла свој циљ, а да у наредним деценијама објави све - до хиљаду наслова - не би било много за вредности светске и српске, старије и новије књижевности и науке... Треба замислити куће крајем 19. века, оне скромне, ратовима опустошене Србије и уопште српске породице, која у прикрајку држи збирку књига плавог "Кола" и тим се поноси: има чим да забави и поучи децу.

Задруга је увек умела да старе грешке поправља. У њој су цветали сви цветови, једино је непроменљиво српско писмо и вредности као што су Хомер, Шекспир, Монтењ, Достојевски, а на српској полици: Свети Сава, Вук, Доситеј, Његош, Андрић, Црњански, Десанка...

Ми у СКЗ не волимо сажаљења. Јавност је, по правилу, заинтересованија за Задругу кад је у невољама, него кад оствари какав успех или подухват - то им се чини рекламом... И старо сазнање да се успех не прашта... За СКЗ прилике никад нису биле лагодне, највише стога што је независна. Зависном се радије помаже - помаже онај од ког се зависи... СКЗ је, по природи и духу, независна - у избору управе и у избору дела, тема и аутора. Та је независност тековина многих деценија и часника који су уложили труд и памет да библиотека СКЗ буде лепа и свестрана.

Одмах по оснивању, Задругину Управу примио је у аудијенцију краљ Александар Обреновић. (Сачувана је захвалница СКЗ - краљу за подршку.) Постоји и податак да је црногорски краљ Никола ослободио поштарине издања СКЗ за своју државу. У летописима основних школа Црне Горе тога доба остало је записано које су Задругине књиге долазиле у школе по ондашњој Црној Гори.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВЕ КЊИГЕ НА „КАФИ У СКЗ“: Митрополит Амфилохије „Пламен божанствени у ништавном храму“

01. 04. 2022. у 15:54

Култура

0 0

"ЗЕВС" ЗА КАТЕДРОМ: У СКЗ уприличен омаж академику, професору и књижевном тумачу Војиславу Ђурићу (1912-2006)

11. 03. 2022. у 10:22

Култура

0 2

ВЕЧЕ ПЕСНИКА У СКЗ: Сусрет са читаоцима у петак у књижари Српске књижевне задруге

25. 10. 2021. у 16:01

Култура

0 1

ИНТЕРВЈУ Драган Лакићевић: Свог јунака писац никад не осуђује, па ни кад је негативан

15. 08. 2021. у 11:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације