ЛЕКСИКОН СВИХ СРПСКИХ ПИСАЦА: Матица српска објавила први том дуго чекане националне књиге

КАПИТАЛНА публикација која нам је све до јуче недостајала, а замена јој нису могли бити ни Српска енциклопедија ни Српски биографски речник, јесте Лексикон писаца српске књижевности.

Фото Н. Карлић

Први том Лексикона под уредништвом проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић, професора емеритуса на Филозофском факултету у Новом Саду, на 525 страница обухвата имена писаца са почетним словима А и Б. Промовисан је јуче у Свечаној сали наше најстарије књижевно-научне институције, уз прогнозу да би комплетан рад требало да буде окончан најдаље за 10 година. Назив публикације осмислио је проф. др Јован Попов.

Подсетивши да је реч о издавачком послу започетом још 1972. године, а замишљеном као југословенски пројекат који није опстао због распада СФРЈ, председник Матице српске проф. др Драган Станић казао је да српски лексикон настоји да што потпуније дефинише корпус наше књижевности.

- Добићемо попис свих српских писаца, али знало се да се не може остати само унутар преуског схватања појма српске књижевности. То значи да су пописани и библиографско-биографски обрађени сви писци који јесу били или се могу сматрати припадницима српског језика и културе, почевши од времена Светог Кирила и Методија и Светог Саве, па све до нашег доба, а укључујући и наше писце у расејању - рекао је Станић.

Фото Н. Карлић

Матичин председник нагласио је да се подразумева да је у целину као део заједничког српског и хрватског наслеђа укључена ренесансна, барокна и просветитељска књижевност у Дубровачкој републици, "што неки филолози из Хрватске повремено оспоравају, као и из Боке Которске, што не би требало да било ко оспорава".

Уредница тима за израду Лексикона, у коју је укључено 58 сарадника, професорка Пешикан Љуштановић нагласила је да "ово није само национални лексикон, јер ту су сви који су у српску књижевност унели свој допринос".

- Да смо инсистирали само на националности, питам се шта би онда било са Алкибијадом Нушом, који је под именом Бранислав Нушић постао један од симбола српске књижевности, а сам је говорио да његова генетска слика представља историју Балкана? Можда најтрауматичније искуство имала сам када сам питала човека можемо ли га уврстити у лексикон, а он је негирао да има икакве везе са српском културом, а објављивао је у СКЗ, "Просвети"... С друге стране, преко "Фејсбука" ми је аутор - муслиман, доставио списак писаца који припадају српској књижевности и замолио да их не изоставимо - казала је, између осталог, уредница Лексикона.

За проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, истински је велика вест да се први том Лексикона српских писаца појавио у Матици српској и да је штампан на ћирилици јер српска енциклопедистика веома касни у свом развоју и зато јер се после Другог светског рата сматрало да је било довољно бити заступљен у Југословенском лексикону, штампаном у Загребу, на латиници.

По речима проф. др Николе Грдинића, Лексикон је заправо биографија српске књижевности. Представља систематски пресек од средњег века до данас свега што постоји у нашој књижевности, а највећа вредност Лексикона је у композицији коју чине - биографија, библиографија и литература.

По речима проф. др Горане Раичевић, иначе мукотрпан рад на Лексикону знатно је олакшан због чињенице да се одвија у институцији као што је Матица, која с правом може да понесе титулу националног лексикографског завода. То би, сматра професорка Раичевић, значило да се у овом послу више не креће од нуле, већ да је у раду на неким појединачним биографијама, уз модификације и прилагођавања, могуће наслонити се на оно што је већ урађено.

Дијаспора и мањине

У ЛЕКСИКОНУ аутора српске књижевности, како је приметио проф. др Драган Станић, пажљиво су испраћени процеси интеграције писаца других народности који су своју креативност уграђивали у нашу књижевност и културу. То су књижевници муслиманске вероисповести, јеврејског порекла, као и писци националних мањина у нашој земљи - Мађара, Словака, Русина, Буњеваца, Горанаца, Рома...

Препоручујемо

Култура

0 0

У ЧАСТ 150 ГОДИНА ОД СКРЈАБИНОВОГ РОЂЕЊА: Вечерас у Матици Српској наступ пијанисткиње Сабрине Зелић из Загреба

14. 04. 2022. у 14:02

Култура

1 0

СУМАТРАИЗАМ У ФИЛОЗОФИЈИ КУЛТУРЕ: Књига Драгољуба Којчића

12. 04. 2022. у 12:19

Култура

0 1

СУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈА: Између процеса глобализације и међузависности света и структура, води се битка од које зависи све више будућност свих

12. 04. 2022. у 17:46

Култура

0 1

ЗЛАТНИ ДАР И СТРАШНА СУДБИНА: "Мек као душа", каже наш народ за добар и свеж хлеб

05. 04. 2022. у 19:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације