КУСТЕНДОРФ ЈЕ И МОЈ ЖИВОТНИ КОНЦЕПТ: Омар Ел Зохаири, редитељ

КАРИЈЕРУ је започео на Египатској академији уметности у Каиру као студент и на Кустендорфу као учесник Кустуричиног фестивала пре седам година.

Фото Кустендорф

У Мокру Гору се вратио победнички, са великом наградом жирија критике канског фестивала за филм "Перје", редитељ Омар ел Зохаири (1988) направио је универзалну црну комедију у чијем је центру сиромаштво, са свим својим последицама.

- У Мокрој Гори сам први пут био са својим другим кратким филмом. После тога сам долазио на Кустендорф као гост, јер сам овде пронашао нешто мени драгоцено: овде владају скромност, атмосферу духа не угрожава ништа, ствари се раде опуштеније и са љубављу, а то је ретко где случај. Сада, док разговарамо, ви и ја седимо за истим столом за којим сам седео као студент. Сада, као и тада, срећем овде велике уметнике и студенте, са којима могу да разговарам без ограничења, можемо заједно на концерт, на пиће, ти сусрети немају никаву етикету, све је обично, људски. Можете онда схватити моју припадност овом месту, на један духовни начин, који траје.

Сиромаштво се из наше перспективе види као осуда за "трећи свет", одвојен од западног. Кога за то треба кривити?

- За сиромаштво треба кривити цело човечанство и свако људско биће, појединце, који му се не супротстављају. Нема логичног разлога да прихватимо као своје лоше ствари у животу, без отпора. Било где, у било којој држави. У мом филму, не можете знати о ком је народу реч, ликови немају имена, не зна се које су вере, не зна се време догађања. То је - било где, јер сам желео да публика схвати да много тога узимамо здраво за готово. Људска бића, у стварности, често живе у лошим условима, то је окрутно када се човек не уклапа у општи поредак. Морате знати, ту одвојеност од света осећају милиони у Америци, у Француској, баш као и у Србији.

Фото Кустендорф

Сиромаштво, несрећа, мењају људе и одвајају их из заједнице...

- То сиромаштво ради људима: гура људско биће према животињи, одузима му право да учествује у стварима, да сања, да креира, а преостаје само свакодневна велика брига, шта јести, како збринути ближње, како преживети дан. Некад људи не преживе тај судбоносни дан. Тако отац постаје - кокошка у мом филму, помало кафкијански.

Да ли је тако постављена прича рођена из личних искустава, из окружења?

- Иза ове приче постоји нешто веома лично. Мој отац, Египћанин, био је емигрант у Америци. Није успео да добије било какве папире, држављанство, ништа. Провео је последњих 12 година свог живота мучећи се, зарад остварења "америчког сна". Умирао је тамо одбијајући позиве породице да се врати кући. Није успео тамо, умро је од сиромаштва, буквално. Ја сам покушао да дам други угао гледања на сиромаштво и да поново откријем живот у својој суштини, мислећи о другима уместо о себи. Нашао сам отпор лошем, сиромаштву пре свега.

Приче о сиромаштву као да су протеране из западне културе. Да ли је награда у Кану за вас била изненађење?

- Нисам очекивао ни да ћу бити у конкуренцији. Ово није лак филм, узнемирујући је, сцене не одишу пријатношћу, није такав да би му се публика лако дивила, али је мени било важно једино да будем тачан, да будем веран себи и својим сазнањима, по сваку цену. Да људска бића посматрам кроз поетску призму, јер тако чиним у животу и иначе. Свој филм ипак видим као комедију, то је мој начин да се насмејем свету, смешим се тужним сценама, то јесте помало црна комедија и није то "шоља чаја" за свакога. И не мора да буде. Онда се догодила награда, дошле су добре критике. Моја истина учинила ме је тако срећним.

Фото Кустендорф

Како је настајало "Перје", из искуства, литературе...

- Живим кроз мисли, стално мислим шта бих и како снимио. За "Перје", имао сам идеју, надреалну и егзистенцијалистичку када се отац, глава породице, претвара у кокошку. Затим сам следио интуицију и писао садржај свог и живота људи који ме окружују. Био сам само потпуно искрен према себи. Питао сам се, зашто осећам ствари које осећам и писао сам одговоре. Искуства дају инспирацију, а затим је важно да сваки избор у стварању дође из срца. Такве изборе, многи око мене нису прихватали, али ја сам успео да своја сазнања одбраним и показало се да сам успео.

Ваш филм, очима европске публике виђен је као авангардни, а случајност је што двојица јунака из једног Пазолинијевог дела завршавају на ђубришту, баш као и отац - кокошка, из вашег остварења...

- Када данас гледамо Пазолинија, Кустурицу и многе друге, они су и данас авангарда. Филм има дуго дејство кроз време. Визуелни садржаји су у међувремену освојили огроман део наше свакодневице. Потребно је да будемо слободни у приступу филму, свако на свој начин. Ја сам, рецимо, укинуо глуму, глумци носе стварна стања, затим, потребне су приче које изненађују људе. Цео свет дели исте теме, а разлике постоје само када говоримо о богатству и сиромаштву.

Која су искушења једне старе кинематографије, попут египатске?

- Египатска кинематографија јесте стара, пуних 120 година, и то је велика индустрија у мојој земљи. Разнолика је, од комерцијалног до уметничког. Недостаје нам више добрих биоскопа. По стилу, египатска кинематографија је склона реализму, сродна је старом италијанском филму, донекле и индијском, а у својој суштини има медитерански "шмек".

Будимо и потпуно реалистични, сваки сегмент филма је скуп, дизајн звука, постпродукција, све много кошта. Са овом невољом се аутори комерцијалних филмова лакше боре, а ми као ствараоци уметности, морамо налазити начине да на јефтинији начин дођемо до резултата. Нове платформе нуде више могућности, пружају шансе и то је добро.

МОЈ ЖИВОТ ЈЕ ПОРОДИЧАН

Живите у Каиру, како изгледа ваша свакодневица?

- Волим Каиро. У претходном периоду, отишао сам само на три фестивала на којима је мој филм приказиван. Време волим да трошим стварајући, волим своју свакодневицу, мој лични живот вреднији је од сталних гостовања у "туђим световима", то је моја слобода. Филм је за то време имао свој сопствени диван живот, приказан је у десетинама држава. Мој живот за то време је породичан, ожењен сам и посвећен. Режирам рекламе, што са филмом има мало везе, али је то посао од ког се живи. И најважније, користим сваку прилику да побегнем на одмор.

Препоручујемо

Познати

5 18

НИСМО ВИШЕ ЛИЧНОСТИ – ВЕЋ КОРИСНИЧКА ИМЕНА! Говор Емира Кустурице на отварању фестивала Кустендорф узбуркао духове

06. 05. 2022. у 22:19

Друштво

0 1

СРБИЈА ЈЕ ЈЕДИНА ЗЕМЉА КОЈА ОТВАРА ВРАТА СВИМА: Најављен петнаести филмски и музички фестивал Кустендорф

28. 04. 2022. у 16:26

Култура

0 0

НА „КУСТЕНДОРФУ“ ФИЛМОВИ ИЗ 14 ДРЖАВА: Филмска фешта од 6. до 10. маја

06. 04. 2022. у 13:45

Култура

0 1

КУСТУРИЦА И КОНЧАЛОВСКИ НА ВЕЗИ: Откривамо технологију, а језик остаје највећа тајна

22. 01. 2021. у 21:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације