О "ДНЕВНИКУ АНКЕ ОБРЕНОВИЋ": За изображеније ума и срца
ДНЕВНИК Анке Обреновић" први пут је постао доступан читаоцима захваљујући труду и знању Радмиле Гикић Петровић која га је објавила 2007, тачно 170 година пошто је завршен.
Током 2021. ово издање је обновила "Академска књига", тако да и нове генерације читалаца могу да се упознају са овим занимљивим и важним делом.
Важност "Дневника Анке Обреновић" за српску историју и историју књижевности посебна је и због чињенице да се у нашој култури споро и тешко препознају доприноси ауторки. О томе говори податак да је Јелена Ј. Димитријевић ушла у школски програм тек 2019. године, путописом "Седам мора и три океана", после вишедеценијског рада, тимског и појединачног, на реафирмацији њеног дела. Када је о "Дневнику Анке Обреновић" реч, такође је у питању жанр између публицистике и књижевности: то је дело богато многим историјски занимљивим увидима, а написано брижљивим стилом и језиком који на тренутке плени архаичним нотама.
Анка Обреновић је кћи Томаније и Јеврема Обреновића, братаница Милоша Обреновића. Рођена је у Шапцу 1821. године. Јеврем Обреновић је с породицом прешао у Београд 1831. године, и ту су Анка и њена браћа и сестре добили за учитеље и васпитаче Христину (Тину) и Димитрија Тирола из Земуна. У бази података "Књиженство" наводи се да је Анка од Тине учила грађанско понашање и манире, док је Димитрије подучавао страним језицима. Захваљујући таквом васпитању и образовању у "Дневнику" видимо Анку како са лакоћом учествује у разговорима са образованим гостима њиховог дома, на више језика. Слобода у опхођењу и нетрадиционалност Анке Обреновић запамћени су можда као прва чињеница у вези са њом. Не само што је у својој породици била прва која је обукла "западне хаљине", већ је, по смрти мужа Александра Константиновића, с којим је имала четворо деце, добила ванбрачну кћерку Симку са рођеним зетом, мужем њене покојне сестре. Приписују јој се и велике политичке амбиције због којих је настојала да њена кћи Катарина постане друга жена Кнеза Михаила Обреновића. Неколико дана пре заказаног венчања, 28. маја 1868, Михаило и Анка Обреновић убијени су у атентату у Кошутњаку.
Дневник који је пред нама Анка Обреновић је писала у периоду од 1836. до краја 1838. године. На самом почетку млада ауторка нас упознаје са сврхом овог записивања: "Код изображени' обојега пола лица уведен је тај обичај, да све оно, што им се у животу важније и памети достојније прикључи, у свој дневник спомена ради назначе, и с тим проводећи свој златни век користољубивим начином ползу себи извлаче; јер, непрестано писајући, назначивајући и размишљавајући, како ће ово или оно најлепшим начином украсити, врло се човек и напредно пооштрава и у изображенију ума и срца примјетно напредује, тако да се после неког времена тому дивити може." Анка Обреновић је овај подухват предузела на подстицај своје учитељице Тине Тирол, и то ради сопственог унутрашњег развоја. Мада помиње и могућност да други читају њен текст, истиче да га "сваком на прочитаније тако лако и без довољног узрока дати нећу".
Пре него што је започела писање дневника, Анка Обреновић је превела збирку приповедака са немачког и то је био сав њен списатељски допринос до тада. Глас о њој као ауторки ширили су они који су желели да се додворе моћној породици. "Дневник" је, међутим, сврстава у историју српске књижевности као прву ауторку у овом жанру. Двадесет година касније Милица Стојадиновић Српкиња објављује дневник "У Фрушкој гори 1854." јасно намењен штампању. Ту почива занимљива разлика између ова два дневника: први, Анкин, намењен је самосазнавању и самодисциплиновању, а делује хладније и мање лично него други, Миличин, окренут стварном аудиторијуму.
Анка Обреновић помно бележи временске прилике, здравствена стања и имена, функције, односе и друге особине људи које среће, као и сопствени однос према њима, али тај дневник нема интимистичку, лирску и дубоко личну црту дневника Милице Стојадиновић Српкиње. Овај други је типичан романтичарски дневник, испуњен белешкама, књижевним записима, преводима, песмама, а као целина представља парадигматски текст женске књижевне поткултуре, онако како је одређују поједине антрополошке и књижевне теорије. Тој разлици, свакако, доприноси и социјални положај ауторки, на шта се и Милица Стојадиновић једном осврће. Анка Обреновић је припадница владајуће династије, њене животне прилике повезане су са политичким токовима. Отуд је њен дневник и документ. На историјском плану, то је важан период у владавини династије Обреновић, обележен и сукобом између браће Милоша и Јеврема. Из "Дневника" сазнајемо понеке детаље из приватне, породичне перспективе. Анка се представља као хроничарка оштрог ока: поједини ликови представљају изванредне крокије, други су продубљени и изнијансирани.
Препоручујемо
ФАНТОМ У БИБЛИОТЕЦИ: Пред читаоцима наставак капиталне студије "Битка за прошлост"
26. 04. 2022. у 12:33
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)
МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.
14. 11. 2024. у 17:17
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (0)