ПОГЛЕД ИСКОСА: За стваралаштво Барбарогенија

УКОЛИКО би се неки циник упитао откуда у ери дигиталне, електронске уметности све више окренуте роботици и генетици, овакав наслов, помињање фигуре која више припада деветнаестом и почетку двадесетог века, такву упитаност једноставно демантује стварност.

Мирослав Шуковић

И у ово време постоје и опстоје митске фигуре у уметности и животу, када је превише тога склизнуло на јавној сцени не више у популарну културу већ антикултуру духовних инвалида из ријалити програма и крајње сумњивих личности које прате милиони обожавалаца, а које немају никакво дело иза себе. У том смислу балкански уметници и њихова непотрошена духовност на још увек младој, свежој и пребогатој ликовној сцени, нису рекли своју последњу реч.

Ристо Ратковић је у време своје сарадње са часописом "Зенит" прокламовао естетски провокативну крилатицу о "Барбарству као култури", желећи да укаже на беспућа европске модерне цивилизације, а Љубомир Мицић, најважнија личност за авангарду на југоистоку Европе 1938. године, поручио је: "Желео бих да Барбарогеније буде први децивилизатор Европе. Децивилизујте се!" Иван Гол, кубиста и надреалиста, заговарао је уметност народа који живе "иза Урала, иза Балкана, иза свих океана". Балкан је парагеографски шести континент, центар европске подсвести, прљава савест Европе, царство ирационализма и магије, сусрет култура, а не просто место на путу према Истоку.

Од Мицићевог Барбарогенија који ће оплодити ту стару дроцу Европу, како је назива Езра Паунд и улити свежу крв у истрошену и блазирану цивилизацију до Медиале и њеног црног крила але (Мед+ала), која осваја Европу, један је корак. Управо су црногорски варвари и волшебници попут Миодрага Дада Ђурића и Уроша Тошковића донели Европи никада раније виђено сликарство и уметност цртежа.

Овакав, дужи, увод је неопходан као шира позадина на којој се оцртава уметност Мирослава Мира Шуковића, историјско залеђе за разумевање видова деловања тог сликара. Рођен је у Бихаћу 1977. године, живи и ствара у Колашину и Подгорици, као један од неколико уметника у Црној Гори на трагу величанственог умећа великих претходника. Током маја има самосталну изложбу у великој Галерији СКЦ-а. Он је сада један од тих храбрих Барбарогенија који се не мире са судбином двадесет првог века, који се не осврће на хиперреализам и концептуализам, кога не занимају дигитални гуруи већ прави шамани. Љубомир Мицић је највеће поштовање гајио за нашег ратара кога, како он каже, одликују бистрина и јасноћа духа. Зато Шуковић презире оно олако, илустративно и декоративно у уметности или експерименте који долазе са ђубришта и завршавају на њему. На сасвим другој обали од кича, можда највише удаљен од њега међу црногорским и српским сликарима, он ствара хтонску, ирационалну, вулканску и подземну уметност тамних енергија, лишену испразне педантерије, како сам раније дефинисао - као "У рудницима маште".

Препоручујемо

Култура

0 7

ЧОВЕК ЈЕ УВЕК У ПОТРАЗИ ЗА ЉУБАВЉУ И СМИСЛОМ: Драматург Федор Шили о представи "Рат и мир" у Народном позоришту

17. 05. 2022. у 17:30

Култура

0 0

КАЗАНЦАКИС И ЈЕСЕЊИНОВ "ЦРНИ ЧОВЕК": Нова издања куће "Градац К"

17. 05. 2022. у 07:13

Култура

0 1

АМИН МАЛУФ: Коначни карамбол наше врсте

17. 05. 2022. у 08:24

Култура

0 0

СЛАВНИ ГОСТИ ПОНОВО У КАНУ: Најугледнија филмска смотра на свету биће отворена вечерас

17. 05. 2022. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације