ТОЛСТОЈ ОСЛОБАЂА ДУШУ: Глумица Теодора Драгићевић, нова Наташа Ростова на Великој сцени националног театра

ГОТОВО невероватно звучи да се једна млада глумица, са само дведесет једном годином, већ сусрела са четири класика (Горким, Бором Станковићем, Толстојем, ускоро и Ћосићем) и постигла оно за чим поједине колегинице чезну до краја каријере. Управо то десило се Теодори Драгићевић, коју смо ових дана премијерно гледали у улози Наташе Ростове, у представи "Рат и мир" (режија Борис Лијешевић) на сцени Народног позоришта. Студенткињи ФДУ у класи Срђана Карановића, како каже, све се до сада догађало непланирано, али не и случајно...

Фото П. Милошевић

- Први пут да сам се студиозно упустила у анализу Наташе Ростове кад сам добила улогу. Нисам пре тога ни размишљала о "Рату и миру". Ваљда као сви из моје генерације, пошто је то тако обимно дело да га, стварно, нико није читао - каже искрено на почетку разговора Теодора Драгићевић. - То вама можда звучи чудно, али је тако. Само кад погледате та четири тома, уплашите се и склоните. Зато ми је драго што смо од представе успели да направимо питку причу због које ће неки млади људи можда пожелети да прочитају књигу и схватити да то уопште није тако компликовано и тешко. Да је заправо емотивно и дивно, да тај роман ослобађа душу.

Теодора, успут, објашњава да се родила у Москви и у Русији завршила основну школу, а ово капитално дело је у тамошњој лектири тек у десетом разреду. У међувремену, доселила се са родитељима у Београд, похађала гимназију и са само шеснаест година примљена на ФДУ.

- Кад упишеш глуму важно је да радиш добре текстове, оне које можеш да разумеш. Увек смо бирали драме, на пример Чехова, нешто што ће нам дати ветар у леђа и развијати наше глумачко биће. Иначе, за улогу у "Рату и миру" дошла сам на кастинг, читала неколико ликова, а редитељ се одмах определио за Наташу. Одмах сам му рекла да нисам прочитала "Рат и мир"! Рат ме је "убио" у књизи. У писму Марије Болконске, Андрејеве сестре, она каже: "Мој тата стално прича о рату. Ја то ништа не разумем нити желим да разумем". Била сам очарана колико ми је блиско. Читајући, била сам у фазону, "јесте, доста више тог рата"... Већ на аудицији сам осетила колико ми је Наташа слична. Многе ствари су ми се дешавале као и њој. Емотивна сам на исти начин: кад је "запљусне" љубав њеног живота, она почне да плаче од среће. Њена осећајност и искреност су толико истините, да не можеш да помислиш да је патетична. И ја сам страствена, срцем идем кроз живот, понекад непромишљена. Вероватно би свака млада девојка то за себе рекла.

Како каже, верује да ју је ова улога сама пронашла и да није случајно што је с тим ансамблом и редитељем, на Великој сцени Народног позоришта. Додуше, ово није прво Теодорино искуство у националном театру, "ускакала" је у улогу Људмиле у представи "Васа Железнова". На питање да ли би њен животни пут изгледао исто да је остала у Москви, одговара:

- Нисам сигурна. Можда, али се никад нисам гурала у глуму. И то ми се само догодило. У Русији сам ишла у музичку и војну школу, нисам имала времена ни за шта друго. Од седмог разреда похађала сам кадетско одељење, што је значило да си стално у униформи, да настава траје цео дан, имаш часове плеса, војну обуку са историјом. Чак сам и марширала на Црвеном тргу! Сећам се дивног разредног старешине, потпуковника. Прави официр, поштен и частан. Свима нам је наметнуо дисциплину (која ми је у почетку сметала), али је и дечаке и девојчице ставио тачно тамо где треба да буду. Сваког јутра смо се постројавали у два реда, долазили пре свих осталих. Сви смо морали да будемо очешљани, дечаци у џепу да носе једну марамицу за себе, а другу за девојчицу - ако јој затреба. Моји другари су постали прави џентлмени, није постојала могућност да ми неко не отвори врата или не уступи место у метроу.

Због стечене дисциплине касније јој је било много лакше, на ФДУ није је збуњивала "количина" обавеза, иако га је уписала са само 16 година:

- Дошла сам из једног предивног система школовања. Тамо шта год да се дешава са државом, каква год да је власт, школе и болнице увек су на првом месту. Најважније је да народ буде образован и здрав. Иначе, није ми се допадало у гимназији, зато сам рано решила да покушам на ФДУ. И успела. Верујем да ништа не можемо да добијемо ако га јуримо. Ако треба да се деси - десиће се. Само прати како те живот води, гледај знакове поред пута и веруј да се све дешава с разлогом. Е, то је основна разлика између Запада и Истока. На Западу је све амбиција, уверење да од тебе ствари зависе, да увек мораш да јуриш. А на Истоку: живи, труди се да будеш добар човек и - све ће доћи само.

ПОЧЕЛА СА "БИСЕРОМ БОЈАНЕ"

НАША саговорница се "премијерно" појавила у "Бисеру Бојане", као бруцош. Имала је само два снимајућа дана и било је то њено прво искуство пред камером. Први већи задатак донела јој је улога Стојне у "Нечистој крви". Играла је и у "Тајнама винове лозе", "Мочвари", "Халијарду", а од 13. јуна почеће да снима "Време смрти" и улогу Милене Катић...

Препоручујемо

Познати

0 0

ЗАЉУБЉЕНА У РОЂЕНОГ БРАТА: Страсно љубљена, па претучена - трагична судбина Стојне из "Нечисте крви"

13. 12. 2021. у 10:03

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - У ПОТРАЗИ ЗА МИРОМ У РАТУ - Л. Н. Толстој: "Рат и мир". Редитељ: Борис Лијешевић. Народно позориште

01. 06. 2022. у 13:15

Култура

0 1

"РАТ И МИР" У НАМА И ОКО НАС: Драматизација чувеног Толстојевог романа од вечерас у Народом позоришту

30. 05. 2022. у 11:50

Култура

0 1

ПРЕМИЈЕРА "МЕСЕЦ (ДАНА) НА СЕЛУ": У ужичком Народном позоришту нова представа у режији Милана Нешковића

18. 05. 2022. у 15:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације