ГОВОР О ДОСТОЈНОСТИ: Беседа поводом награде "Десанка Максимовић" У Бранковини
ИМА великих песника који су свој опус изнели и заокружили у младалачким годинама, има и оних чији су најбољи стихови настајали на искрају животног пута. Живот је, уза све друго, стална размена дарова.
Најбоље од своје поезије, Десанка Максимовић износила је на светлост безмало на сваком кораку. Њен пут се пружио кроз махом негостољубиве пределе читавог столећа. Био је то век без такмаца кад је о добру реч. Без премца и када је у питању зло.
Нашој књижевности даровао је велике песнике, одважне да се ухвате укоштац са епохом лекова против тешких обољења, на једном, и са гасним коморама на другом полу. Међу њима, Десанка Максимовић била је најдуговечнија. Њена поезија је својеврсно сведочанство о веку, али и говор о слојевима минулог.
Са наносима историје у вези искрсава питање како данашњи песник, стасао у мноштву песничких пракси, прилази неким од пресудних догађаја у кртом слоју постисторије. Сведоци смо трагичних догађаја с краја прошлог века, а двадесет први век увелико показује своје јанусовско лице. Много је крвавих драма у нашем селу кроз које воде и стварни и митски друмови. Увек постоји начин да о драмама и путевима песник проговори; где су се денули и да ли се крију од нечега његова потреба и воља. Ту су, само што је приступ потенцијалним темама од опште важности опрезнији, околишнији. Од директности у именовању и означавању, поезију су одмакли медији, друштвене и друге мреже што их развлаче рибари људских душа. И говор политике. Поезија остаје на свом тихом острву.
Данашњи песник зна да треба затражити помиловање. И за савременике и за оне што ничији савременици нису, за заувек одмакнуте од било ког досега поезије. За себе. За реке потекле кроз цеви, за ваздух од кога плућа дрхте као миш. И ако је измучен дилемама, нема разлога за дрхтање.
Мора бити милосрдан и према онима који то нису и показати разумевање за оне који га нису имали ни за кога. То су речи Десанке Максимовић. Помиловања су одвајкада у опису послова државних челника и установа, а верујемо да песник не прекорачује своје надлежности кад их тражи. Уосталом, поезија бира и шта ће и како ће. Несумњиво је да понекад може нанети и какву штету, најпре свом творцу. Песник у себи, у изабраној самоћи, решава да ли ће изговорити: "Ту сам, тражим помиловање", те или пак речи истог значења. Кад кажемо "наша највећа песникиња", јасност је одмах ту. На вагу, на крају, иде једино сумња у нечију достојност да затражи милост за крадљивца снова или продавца магле. Или за понеку оседелу наивност, за непливаче зечјег срца. Иако изгледа у општем галиматијасу да није, лако је проверити да ли смо, као Десанка Максимовић, достојни да затражимо помиловање, не само овде, у овом језику.
Изгледа нам да је остајање са собом, у жуђеној сигурности унутрашњег бића, кад се води говор о достојности, једино нужно. Све друго у песми може бити и вештина и рутина. У нади да је понека моја песма надрасла занатско умеће, ово признање доживљавам као вишеструко важно у поодмаклом свом добу, кад предстоји попис самоћа које јачају уверење да је поезија заслужена милост.
(Беседа поводом награде "Десанка Максимовић" У Бранковини)
Врт
Ни хиљаде и хиљаде година
Не би довољне биле
да искажу
Мали тренутак вечности
Кад си ме пољубила
Кад сам те пољубио
Једнога светлог зимског јутра
У парку Монсури у Паризу
У Паризу
На земљи
На земљи која је једно небеско тело.
Жак Превер
(Из књиге "Речи", превод Радивоје Константиновић, издавач "Контраст"
АКО ПОБЕДИМ, ПОНИШТИЋУ ТУ ОДЛУКУ! Марин Ле Пен уздрмала Кијев, обећала све мању подршку Украјини
ДОК Украјина губи територију у рату против Русије, изгледа да ће подршка једном од највећих присталица Кијева ослабити ако крајња десница дође на власт на француским парламентарним изборима у недељу.
05. 07. 2024. у 20:12
"СИНЕ МОЈ ЈЕДИНИ, ДОЋИ ЋЕ МАЈКА ДА ТИ ГРЕЈЕ РУКЕ, КАО КАД СИ БИО МАЛИ" Мајка страдалог Мирослава (21) љуби његов дрес - СРЦЕ ДА ПРЕПУКНЕ
МИМИ, сине мамин, шта ћу јадна сад без тебе? Па, зар дете које си тек добио да те не упозна, да не зна какав му је отац био? Тек је требало да живиш и проживиш, а због пустог динара, због зараде за хлеб и стан да ми одеш? Где је ту правда?
05. 07. 2024. у 21:24
КВАР НА МРЕЖИ Москва величала победу Ле Пенове са "доле диктат САД и ЕУ", она љута: "Провокација, то никад не бисте да желите моју победу"
ИСПРВА је могло да се чини и као "почетак једног лепог пријатељства", али изгледа да од тога неће бити - ништа.
05. 07. 2024. у 13:27 >> 16:18
Коментари (0)