ПИСАО ЈЕ ЈАСНО КАО ДА ПРИПОВЕДА: Капитално дело "Природа у веровању и предању нашега народа" Тихомира Р. Ђорђевића представљено у СКЗ
У ГОДИШЊИЦИ обележавања 13 деценија постојања СКЗ је представила, у знаменитом "плавом колу", дело у два тома, "Природа у веровању и предању нашега народа" Тихомира Р. Ђорђевића (1869-1944), који је својевремено био председник Задруге.

Скуп у Задрузи / Фото М. Завишић
Приређивач др Бранко Златковић је истакао да ова монографија представља и дан-данас капитално, непревазиђено и класично штиво и најцеловитију етнолошку студију о српским и балканским веровањима и обичајима у вези са природом и њеном појавношћу.
- У првој књизи нижу се чланци о космичким телима (земљи, небу, сунцу, месецу, звездама), метеоролошким и атмосферским појавама (помрачање сунца и месеца, дуга, киша, град, гром, потоп), као и четири текста о биљкама. У другом тому су текстови о птицама, гмизавцима, инсектима и рибама - рекао је Златковић. - Најнеобичнији је прилог о "премештању непокретних предмета" (цркава, икона, градова, крстова, тела светаца) који није у најдиректнијој вези са природним појавама, али га чудесна моћ прелетања с једног места на друго повезује са светом птица и инсеката.
Још као професор Учитељске школе у Алексинцу, Ђорђевић је, најпре, записивао предања, анегдоте, приче о животињама, пословице, загонетке и друге умотворине које су испољавале народна поимања о свету природе и њеним манифестацијама, нагласио је Златковић. Касније је користио монографије, приручнике и публикације из области ботанике, зоологије, ветерине, медицине, географије, а захваљујући ерудицији и познавању више европских језика био је у току с најмодернијим методама и дометима у светској науци.
- Своју широку научну перспективу и свестрану материју Ђорђевић је познавао до те мере да му је стил могао бити јасан и разговетан. Он је писао као да приповеда, а природу и природне појаве дочаравао као да се догађају у тренутку када он пише, односно, када читалац чита - рекао је Драган Лакићевић, главни уредник СКЗ. - Његова књига је богата и разуђена ризница језика који је колоритан и звучан, дочарава народни живот и древну културу. Приче о хватању вукова, лисица, медведа, јазаваца, на разне начине у разним крајевима преносе нас у пределе и времена древних људи, а време и свет који се дочаравају били су такорећи јуче, иако су бесповратно прошли.
Голи сточари из Берана
У ЧЛАНКУ посвећеном овци Ђорђевић је навео казивање свог рођака из Берана о томе како су се сточари довијали да поштеде овце од злих погледа људи: "Једном, док су сточари из Берана гонили стоку у Србију, пролазили су кроз Чачак. Најстарији чобанин је знао да ће стадо од 1.000 оваца привући пажњу Чачана, па је у страху да их не урекну погледима, наредио чобанину Милошу Томашевићу да се свуче го и да буде усред оваца док стока не прође кроз вашар. Грађани су гледали у чуду у голог Милоша, а стока је прошла поштеђена њихових погледа."
Препоручујемо

СРПСКА ПОЛИЦА: Оно што је било у плавим корицама остало је као трајна вредност
19. 04. 2022. у 17:35

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)