АНДРИЋ ЈЕ ЖИВЕО СВОЈУ РЕЧ: Професорка Горана Раичевић о књизи "Добра лепота" посвећеној нашем нобеловцу

КЊИГА "Добра лепота. Андрићев свет" др Горане Раичевић, редовне професорке на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, у којој нуди своје виђење Иве Андрића као авангардног писца, објављена је у издању "Академске књиге".

Иво Андрић приликом боравка у Херцег Новом, Фото Из књиге "Андрић у Херцег Новом" Владимира Рогановића

Ауторка, позната и по капиталном делу о Милошу Црњанском "Агон и меланхолија", истиче да наш нобеловац није подразумевао авангарду као одступање од норми, већ као поетски програм у ком се верује да уметност може да мења свет.

- Почеци авангарде, појма из војне терминологије који означава претходницу су после Првог светског рата, када се и мења улога књижевности у свету - каже, за "Новости", професорка Раичевић.

- До тада је уметност била лепа, без друге сврхе, а Први светски рат је донео велике промене, пре свега по питању писаца који верују да се свет може мењати на различите начине. Црњански и Андрић, рецимо, нису тада припадали екстремној левици већ су веровали да човек мора да се мења унутар себе и да је ангажована уметност средство промене човека и света.

Симболична окосница Андрићевог дела, како наглашава Раичевићева, јесте Аска, овчица која је изабрала игру да би преживела.

- Андрићева уметност је личан начин да се избори са животом који је доживљавао као борбу, а од живота не можемо побећи већ се борити. Бранио се од зла и од животних недаћа уметношћу, као и Аска која се играријама бранила од вука. Андрић је, због посезања у прошлост, критикован да бежи од савремених тема, а касније и због соцреализма. Намера ми је да покажем универзалне Андрићеве вредности којима је остао веран и доследан. Почетком Другог светског рата је протеран из Берлина и уместо да оде у Швајцарску, изабрао је да се врати у Београд јер је знао да би требало да буде са својим народом. У књижевној мисли, живео је своју реч и намера ми је била да оспорим било какве произвољне инсинуације - каже професорка Раичевић.

Фото промо

Полазећи од околности пишчевог преображаја из естетског у политичко и друштвено биће, и посвећујући се карактеристичним проблемима Андрићеве литературе, ауторка разматра питање лепоте која се овде поново повезује са етичким вредностима, истичу у издавачкој кући. Мост као симбол трајности, служења добру, као и свако уметничко дело, за Андрића је и симбол савладавања стихијности природе садржане у човековом нагонском бићу (вода као симбол несвесног). Лепота која буди нагоне - химерична је и деструктивна: "ако је не узмеш, нема је, ако је узмеш опет је нема". Само стваралачка лепота, лепота уметничког дела, зато што не служи само једној индивидуи већ свим људима, једина је вредност која мења човека, чинећи га бољим, као и свет у којем живимо. У књизи се, у контексту пишчевог схватања живота као борбе, агона, разматрају и питања Андрићевог реализма, односа према стварности, према страху, страху од речи и потреби за причом и причањем.

Горана Раичевић, Фото Приватна архива

ИДЕНТИТЕТСКА ПИТАЊА

ПОСЕБНА поглавља посвећена су недовршеном роману "Омер-паша Латас" и Андрићевим причама из окупације, наводи издавач. Идентитетска питања постављена су у компаративној студији о Андрићу и Остеру; анализира се приповетка "Летовање на југу", а тражи се и одговор на питање шта је Андрић стварно мислио о дипломатама.

Препоручујемо

Култура

0 0

НАУЧНИ ДОМЕТИ: Критичко издање Андрићевог дела

24. 05. 2022. у 09:55

Култура

0 2

МУКЕ СА "ПРОКЛЕТОМ АВЛИЈОМ": Пред читаоцима двa нова наслова критичког издања дела нобеловца Иве Андрића

18. 05. 2022. у 10:14

Култура

0 0

ФАНТОМ У БИБЛИОТЕЦИ: Пред читаоцима наставак капиталне студије "Битка за прошлост"

26. 04. 2022. у 12:33

Култура

0 0

НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕМИНУО ЈЕ ПОЗНАТИ НОБЕЛОВАЦ: Иво Андрић се оженио тек u седмој деценији, а након смрти жене, разболео се од туге

13. 03. 2022. у 14:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације