СА ПУШКИНОМ, ИЗ БЕОГРАДА У СВЕТ: Изложба Мире Маодуш посвећена великом руском песнику свечано ће бити отворена у престоничкој Галерији 73

М. КРАЉ

16. 06. 2022. у 16:32

ДОК се под притиском политике великани руске уметности и културе протерују из многих европских средина, наша сликарка са париском адресом, Мира Маодуш, својим новим делима слави песника "Евгенија Оњегина" и "Пикове даме", па ће вечерас, у Галерији 73 (на прославу дана овог излагачког простора) свечано бити отворена њена изложба "У част Пушкину".

СА ПУШКИНОМ, ИЗ БЕОГРАДА У СВЕТ: Изложба Мире Маодуш посвећена великом руском песнику свечано ће бити отворена у престоничкој Галерији 73

М. Анђела

Ова поставка, на којој је једна слика посвећена и Сергеју Јесењину, део је циклуса Celebrating Mira Maodus, која ће њену посвету руским поетским генијима "пронети светом", тачније представити у Француској, Италији, у Требињу, Канади и Јапану.

- Пушкин је велики светски песник, који је у својим младалачким стиховима проналазио инспирацију у француском песништву, спајајући у раној лирици традиције француског и руског класицизма. У Француској је изузетно вољен и цењен, и радови посвећени њему неизоставни су на поставци којом ће дело Мире Маодуш бити представљено у више земаља у различитим деловима света - каже, за "Новости" Силија Пампалони, историчарка уметности из Париза, покретач циклуса Celebrating Mira Maodus, која је управо поводом изложбе у Галерији 73 допутовала у Београд.

Сликарка Мира Маодуш, М. Анђела

Ауторка која своје замисли реализује на сликама рађеним уљем, акриликом, темпером, гвашом, али и акварелом и цртежом, готово читаве две деценије дела углавном посвећује словима. Однедавно су на њена платна доспели и бројеви. Словима и бројевима, јарког колорита, гради апстрактне композиције.

- Ове слике нису склоне химничном весељу, неутаживој потреби за шаренилом - истиче у каталогу један од наших најугледнијих историчара уметности Ђорђе Кадијевић. - У њима има неке озбиљности која регулише оптимални однос онога што је садржај намењен чулу од онога намењеног духу. Зато Мира Маодуш једнако успешно ради слике у малом и великом формату. Простор за њу, баш као и форма живе у "љубави" и нису оне господарице њених слика. Краљица композиција Мире Маодуш јесте и остаје боја. Она је та која потчињава привидну доминацију елемената форме и простора и у њиховој синтези производи нарочиту радост гледања чија тајна моћ је у колористички разбукталој светлости коју вам дају ове слике.

Дела Мире Маодуш чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Галерија 73, Музеју Херцеговине у Требињу, Народном музеју у Крушевцу, Мијаги музеју у Токију, Музеју савремене уметности у Камакури, као и у многим приватним збиркама. Од 1998. редовно се репродукују и као новогодишње честитке Унеска.

Платно "Пушкину" Јесењин, Фото Галерија 73,

Деда Теслин брат

МАЈКА наше уметнице, Софија Тесла, била је братаница Николе Тесле. Рођена у Метку 1942, Мира Маодуш студирала је сликарство у Школи за примењене уметности у Франкфурту (1965-1968), где јој је један од професора био - Јозеф Бојс. Школовала се и на чувеној венецијанској Академији (1969-1972), али и Националној академији лепих уметности у Паризу (1972-1975). Магистрирала је историју уметности на Универзитету у Милану 1978. Осим у Немачкој, Италији, Француској и Јапану, боравила је у Русији, Енглеској и САД. Члан је јапанске групе уметника Ша-Ђи-Цу од 1983. и УЛУС-а од 1987. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КАД СЕ ПЛОВИ СРЦЕМ, ДРИНА ОСТАЈЕ ЧИСТА: Фондација Mozzart у великој еко-акцији на Дринској регати