СРБИЈА ИМА СТРИП РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ ЗА СВЕТСКИ ВРХ: Марко Крстић књижевник и директор Завода за проучавање културног развитка за „Новости“

ЗАВОД за проучавање културног развитка посматра културу и њено деловање као судбоносно питање, и на том путу трага за најважнијим и најзначајнијим чвориштима културе и свега онога што српска култура представља, чему тежи, куда иде и како посматра прошлост, садашњост и будућност, са циљем да то посматрање увек буде у духу модерности, савремености и иновативности.

Фото Н. Скендерија

Има ли боље и свеобухватније тачке, која све то спаја и уједињује, од Николе Тесле?

Каже ово, за "Новости", Марко Крстић, књижевник и директор Завода за проучавање културног развитка, који ће 21. јуна, у сарадњи са Министарством културе у Југословенској кинотеци организовати шести "Београдски контрапункт" под насловом "Тесла: инспирација".

На питање шта га је подстакло да овогодишњу међународну манифестацију посвети Тесли, Крстић одговара:

- Ми као култура не би требало да Теслу посматрамо само као једног од највећих научника у историји света, већ и као некога ко је јако и снажно утицао на целокупну српску мисао, као на некога ко је био и остао велика инспирација уметницима широм света, као на некога ко је у крајњој линији, најважнији репрезент српске културе и науке у свету, остајући доследан свом идентитету и никад не раскидајући своје везе са сопственом културом. Нас као организаторе "Београдског контрапункта" интересује које су све то Теслине идеје, мисли и дела утицали на стваралаштво људи различитих периода, култура и опредељења, и које је место великог научника у култури као изразу човекових стваралачких способности и потребе за смислом. Дакле, како се једна од највећих научних поетика трансформисала у један вид културне поетике. Има ли већег изазова од тога?

* Ко су гости и на која питања ће покушати да пруже одговоре?

- Имамо веома занимљиве и провокативне госте ове године. Позната уметница из Јерменије Лусине Хованисијан, реномирани стрип уметник и дизајнер из Италије Данијеле Меучи, чувени српски физичар Ђуро Коруга, један од најважнијих савремених српских писаца Владимир Пиштало, уз плејаду савремених визуелних уметника који представљају оно најиновативније на текућој српској сцени: Душан Јововић, Милан Личина и најмлађа Даница Максимовић, чије смо дело Теслин портрет, састављен од рециклираног компјутерског отпада, узели као лого читаве конференције. Као и прошле године, модератор ће бити познати новинар и ТВ аутор Александар Гајшек. Идеја је да свако од њих подели своје стваралачко искуство и како их је и зашто Тесла инспирисао. С друге стране, јако нам је важно да разговарамо и о Теслином месту у светској и српској култури, укључујући и популарну. Немојте заборавити да Тесла спада у пет најмоћијих брендова у свету. На крају, верујемо да ће овај разговор о Тесли бити подстицајан и за младе, тинејџере, студенте, јер постоји јако велико интересовање за Теслу и његов рад.

* Завод је недавно обележио 55 година рада. Каква је улога ове установе на нашој културној сцени?

- У години кад прослављамо више од пет деценија рада, треба подсетити да је Завод за проучавање културног развитка институција културе која се бави научним, развојним и примењеним истраживањима, израдом студија, анализа и трендова у култури и културној политици, прикупљајући информације и документацију о култури, уметности и медијима у земљи и иностранству. Једна од најважнијих студија коју смо урадили последњих година је континуирано праћење културних навика грађана Србије и посећеност културним догађајима. Већ 15 година тренд је непромењен - 5,6 одсто грађана Србије посећује културне догађаје, а наша интенција је да у наредних пет до седам година, различитим стратегијама и мерама, дођемо до девет или десет процената.

Фото Н. Скендерија

* Коју стратегију примењујете да се публика заинтересује за квалитетну културу?

- Увек је питање програма и на који начин их представљате и презентујете. Наша препорука је да би било добро да све институције културе схвате да је потребно променити стари концепт по ком је, на пример, довољно само поставити изложбу верујући да ту све почиње и да се ту све завршава. Дакле, култура и њени садржаји морају имати слуха за савременог човека, да буде интересантнија, провокативнија, доступнија, презентнија, медијски пропраћенија и осмишљенија, јер наши грађани, посебно млади, жели да култура буде у духу времена којем припадамо. Модел "Београдске филхармоније" је пример најбоље праксе и пут који би требало следити.

* Крајем месеца представићете у Паризу српску стрип сцену. О каквој промоцији је реч?

- Да. У питању је капитална ствар, рекао бих. Наш стрип и стрип аутори заслужује највише могуће место у третирању савремене уметности, имајући у виду у којој мери су наши најважнији и највећи стрип аутори заступљени у Француској. Ми идемо у Културни центар Србије у Паризу са идејом да први пут промовишемо сагледавање садашњег положаја стрипа у Србији и свету и његовог културног значаја. По свом утицају уметност стрипа једно је од најважнијих поља у француско-српским културним односима. Међународни споразум о сарадњи на плану стрипа који су потписали председници Србије и Француске треба да представља најбољи подстицај. Представићемо капиталну књигу "Слобода! Једнакост! Стрип!: Српско-француски односи у уметности стрипа" познатог теоретичара Зорана Стефановића, за коју је корице урадио чувени Алекса Гајић. Пратећи програм биће изложба по угледу на фудбалску репрезентацију и представља репрезентацију Србије у области стрипа и приказује оно најбоље што домаћи стрип нуди у последњих 30 година - 11 стрип аутора са својим најважнијим делима у Француској и Србији: Алекса Гајић, Градимир Смуђа, Рајко Милошевић Гера, Милан Јовановић, Нина Буњевац, Јана Адамовић Кордеј, Милорад Вицановић Маза, Саша Ракезић алијас Александар Зограф, Бранислав Бане Керац, Јован Укропина, Стеван Субић и као "селектор" репрезентације Владимир Весовић.

* Наши стрип аутори су на светском нивоу?

- Апсолутно. Нина Буњевац са својом наградом за бестселер "Њујорк тајмса", Стеван Субић са својим радом на серијалу "Конан". Један од најпознатијих јунака, Гера са својим стрипом са Квентином Тарантином, Градимир Смуђа са убедљиво највећим бројем објава у различитим земљама, укључујући Кину. Алекса Гајић за дугометрежну анимирану екранизацију стрипа "Технотајз", Милан Јовановић са својим радом на најпознатијем француском серијалу "Седам живота копца", Саша Ракезић Зограф за укупан рад на пољу промовисања српског алтернативног стрипа у свету. Могао бих још да набрајам...

* Како оцењујете тренутну ситуацију у српској култури, као и заступљеност културе у нашим медијима?

- Тренутна ситуација - у залету. Заступљеност културе - алармантно недовољно.

РЕДИЗАЈН И НОВИ КОНЦЕПТ "КУЛТУРЕ"

* Редизајнирали сте часопис "Култура". Који је уређивачки концепт?

- Редизајн је дошао као логичан корак у потрази за осавремењивањем и квалитетнијом комуникацијом са читаоцима и доноси право освежење. Као једини часопис у Србији за социологију културе и културну политику, нови уређивачки концепт је заснован на синергији истраживања највиших научних домета и активније улоге у оквирима медијске присутности. Од првог броја, дакле од 1968. до данашњих дана, "Култура" је била и остала отворена према свим стваралачким идејама присутним код нас и у свету, о чему сведоче текстови значајних страних и домаћих аутора који се појављују са новим идејама и приступима култури. Нова редакција на челу са др Слађаном Илић недавно је објавила темат "Култура и национална траума" који је већ узбуркао духове, што очекујем и са новим бројем "Култура и дипломатија", којим желимо да покажемо на који начин културна политика може да буде делотворна у савременом свету. На јесен, отворићемо циклус јавних панела у Дому омладине са жељом да се млади што више укључе.

Препоручујемо

Култура

0 0

ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)

18. 06. 2022. у 17:55

Култура

0 0

НАСТУП ГУСЛАРА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ: Београдски Етнографски музеј гостује са изложбом у Љубљани

13. 06. 2022. у 21:00

Култура

0 0

ЖИВИМО У СТАЛНОМ СТРАХУ: Сликар Милан Блануша после 23 године представио цртеже инспирисане - НАТО агресијом

12. 06. 2022. у 16:30

Култура

0 1

ПОСТАВКА УСПОМЕНА - СВЕ ДО ЈЕСЕНИ: У Кући Симића у Крушевцу постављена изложба о значајним јубилејима из приватних колекција

12. 06. 2022. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације