БОГ ИСКУШАВА САМО ЈАКЕ НАРОДЕ: Песник и преводилац Бабкен Симоњан - Живимо у демонским временима

Вукица СТРУГАР

10. 07. 2022. у 16:00

ОВИХ дана из штампе је изашала двојезична књига чувене Његошеве песме "Ноћ скупља вијека" (у издању куће "Гитујун" Националне академије наука Републике Јерменије) у преводу и са предговором угледног јерменског песника, есејисте и преводиоца Бабкена Симоњана.

БОГ ИСКУШАВА САМО ЈАКЕ НАРОДЕ: Песник и преводилац Бабкен Симоњан -  Живимо у демонским временима

Фото: П. Митић

Велики пријатељ Србије и почасни конзул наше земље открио је књижевног горостаса свом народу 1996. године, када је део "Горског вијенца" (уз његову уводну реч) објавио у тамошњим новинама.

- Преводити Његоша за мене је велики изазов. Његове мудре и филозофске мисли биле су подстрек да се латим и других дела. Превод "Горског вијенца" још није сасвим завршен, предстоји ми огроман и мукотрпан рад на томе. А што се тиче песме "Ноћ скупља вијека", она, као вечно блистајући дијамант, својом величанственошћу плени људску душу - каже на почетку разговора Бабкен Симоњан. - Писана је језиком 19. века, пуним архаизама који нису лаки за разумевање, а камоли за превод. Бавио сам се њом неколико година, проверавао речи, појмове, проучавао финесе... Много сам преводио из старе српске, класичне и савремене књижевности, али сматрам да су два величанствена остварења круна моје вишедеценијске преводилачке делатности: Његошева "Ноћ скупља вијека" и (на српски) песма великог јерменског песника Јегише Чаренца "Своје слатке Јерменије сунцезарно слово волим".

* Колико је "небеске", а колико "земаљске" љубави у овој песми, али и његовом свеукупном делу?
- По мом дубоком уверењу, наравно, више има "небеске" љубави јер песник описује сусрет двоје младих људи, једног владике замишљеног младића и једне "виле" која се младићу однекуд појављује. Љуба Ненадовић, који је путовао заједно са Његошем, у својим путописима "Писма из Италије" напомиње да су се многе величанствене и дражесне даме дивиле прелепом владици, што значи да је Његош имао повода да напише љубавну песму каква је "Ноћ скупља вијека". Мада је био предан обнови и модернизацији црногорске државе, уопште није био равнодушан према лепим женама. И због тога остаје тајна да ли је та скупља ноћ била песникова машта или прави доживљај...

ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ

* ОВЕ године ушли сте у осму деценију?
- Искрено, не осећам терет протеклих седамдесет година. Важно је душевно стање, а не биолошки узраст. Помаже ми приврженост духовним вредностима, вечним и космичким, док је све материјално пролазно. Мени није било лако у животу, све сам постигао мукотрпним радом. Радио сам свој посао поштено и достојанствено. Зато ништа не тражим од Бога, осим здравља и времена да остварим оно што сам замислио...

* Да ли Јермени данас више него раније познају српску књижевност захваљујући и вашим преводима?

- Позната су им нека дела још из совјетских времена, међутим, књижевна оставарења српских аутора превођена су посредством других језика, руског, пре свега. За мене није разумљиво, а још мање прихватљиво, превођење стране књижевности посредством других језика. Објаснићу и зашто: губи се лепота речи, арома и мирис оригинала. Такав начин превођења оставља иза себе само смисао, ништа друго. Нестају песничке слике, душа и чар књижевног дела... Често сам се суочавао са таквим примерима и сваки пут, непогрешиво, био уверен да без знања језика писца, националне традиције и историје, није могуће остварити савршен и квалитетан превод. Иначе, овдашњој читалачкој публици познати су Иво Андрић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Бранислав Нушић, Милорад Павић, Меша Селимовић - сви они чија су дела преведена на јерменски језик.

* А које ви, лично, као читалац издвајате?
- Што се тиче мојих омиљених писаца, то су Алекса Шантић, Бранко Радичевић, Јован Дучић, Милан Ракић, Војислав Илић, а пре свега - Јефимија, деспот Стефан Лазаревић и Његош. Ови великани поезије чине сазвежђе које увек светли над српским говорним подручјем.

Фото: П. Митић

* Како кроз историју напаћен јерменски народ доживљава руско-украјински сукоб? Да ли су Словени, по ко зна који пут, жртве светских игара моћи?
- Узроци сукоба који помињете имају старе корене. Сетимо се ратова у бившој Југославији. Зар и то није био сукоб међу Словенима? Међутим, светске играче моћи не занима судбина ниједног народа, посебно оних малобројних, као што су Јермени и Срби. Из одређених центара (а зна се и којих) изазивају се мржња и нетрпељивост, организују сукоби, ради на смањивању територија старих народа, кроји мапа света... . И Јермени и Срби, ко зна по који пут кроз своју крваву историју, стављени су на жртвени олтар, суочени са великим искушењем. Али, опстали смо без обзира на нашу прошлост јер носимо рањено срце у грудима и знамо цену слободарства и опстанка. Бог искушава само јаке народе. Да се сетимо мудрих речи из Новог завета: "Онај који издржи до краја, биће спасен."

* Чиме се наш почасни конзул бави овог лета и шта је ваш следећи литерарни или преводилачки подухват?
- У овим врелим јулским данима у Јеревану ретко излазим из куће, радим, пишем. Нагомилало се много важних ствари и пројеката. Али, ја идем даље јер време лети, а има пуно тога што морам да остварим. Као почасни конзул Србије у Јерменији, редовно сам у контакту са Амбасадом Србије у Јеревану. Жеља нам је да остваримо још неке лепе идеје и изградимо нове мостове пријатељства.

СЛАТКЕ МУКЕ ТОКОМ ПРЕВОЂЕЊА

Фото: П. Митић

- ЊЕГОШЕВУ песму није било лако разумети, камоли преводити. Сложеност песме "Ноћ скупља вијека", која има 64 шеснаестерачка стиха, није у метрици и рими, већ у разумевању метафора и српског језика 19. века. Версификација је ствар мајсторства и технике, док разумевање метафора и сликовитости захтева не само савршено знање језика већ и познавање фолклора, митологије, историјских догађаја, поетског мишљења типичног за то доба. И зато сам годинама морао да проучавам и анализирам финесе ове песме, па и да се консултујем са професором Милом Ломпаром, одличним познаваоцем Његошевог дела. Слатке муке које сам имао током превођења чиниле су ми задовољство, јер без њих нема ни стваралачког чина - каже наш саговорник.

* Када ћемо вас поново видети у Србији?

- Планирам да посетим Србију на јесен, из више разлога. А први је моја двојезична, српско-јерменска књига песама која ће се појавити на Смедеревској песничкој јесени. Осим тога, планирам сусрете са земљацима који живе у Србији јер радим на припреми књиге "Српски Јермени". Она ће обухватати један велики историјски период, почев од 13. века, када су се на српским просторима појавили први Јермени. Такође, бавим се другим проширеним издањем антологије српске поезије 20. века. Прва таква антологија, уз мој предговор и превод, објављена је 2003. године под насловом - "Косовско сунце".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!