ПРВИ РЕНДГЕНСКИ СНИМАК КРАЉЕВСКИ: Изложбу "Вернисаж" у Музеју науке и технике прате приче о угледним лекарима, лађарима, архитектама...
ПРОШЛЕ године, део изложбе Музеја науке и технике посвећене рендген технологијама, био је снимак шаке краља Петра Првог Карађорђевића, а управо се сада, на поставци "Вернисаж", у здању овог музеја са Дорћола, тај необични експонат налази уз портрет лекара Николе П. Крстића (1878- 1947), који га је и начинио 1906. године.
Један уз другог су да укажу на значај како самог "карљевског" снимка, тако и улоге др Крстића у развоју српске медицине.
- У Бечу је медицину завшио 1903. и када се вратио у Београд, као веома предузимљив, после три године набавио је рендгенски апаратар - прича за наш лист др Јелена Јовановић Симић, виши кустос задужена за музејску збирку посвећену медицини.
Саговорница подсећа да је рендген откривен 1895, а да су већ 1897. у Србији постојала два апарата - један у приватном власништву у Шапцу, а други у згради Велике школе у Капетан Мишином здању, јер Војна болница није била у склопу градске мреже електричне енергије.
- Крстић, који је био запослен као секундарни лекар на хирушком одељењу Опште државне болнице, где је шеф био чувени Војисав Суботић, отац наше модерне хирургије, за своју приватну медицинску праксу, коју су тада имали сви лекари, купује рендгенски апарат - наставља једна од ауторка поставке "Вернисаж".
- Дао је и оглас у дневној штампи, у којој пише да је отворио рендгенску ординацију, прву приватну у Београду.
Постоји више фотографија Крстићевог рендгенског снимка шаке краља Петра, од којих се једна чува на Хирушком одељењу Клиничког центра Србије, а ова која је изложена, првобитно је доспела у Музеј Српског лекарског друштва, из заоставштине др Александра Костића, нашег чувеног хистолога и сексолога, објашњава саговорница:
- На снимку се види један пројектил у трећој кости запешћа, који је краљ Петар носио у руци од Француско-пруског рата, из 1870, у коме је претедент на српски престо учествовао као припадник Легије странаца, на страни Француза. Колико се зна, тај пројектил никада није хирушки извађен. Занимљиво је да се са пруске стране борио академик Владан Ђорђевић, оснивач Српског лекарског друштва и Друштва Црвеног крста, који је био исто годиште и ишао је у исту београдску гимназију.
Доктор Крстић, је потом у Општој државној болници био шеф одељења ортопедије и ортопедске хирургије, па се сматра и оснивачем ове медицинске гране код нас:
- Он је образовао прве српске ортопеде, о чему говоре писана сећања многих његових ученика, па је било очекивано да буде и професор Медицинског факултета, али се то није десило. Остао је упамћен од својих сарадника као један изванредан човек. У време када је основан Музеј Српског лекарског друштва, 1955, његов оснивач, санитетски бригадни генерал Влада Станојевић, је од породица лекара тражио грађу за музеј, па је највероватније његова удовица поклонила плочицу са његовим именом, једну фотографију и овај изложени портрет, непознатог аутора.
Дела на изложби "Вернисаж", која приказује уметнички фонд Музеја науке и технике, како истиче виши кустос Иван Станић, њен организатор, долазе из три одсека: Историје медицине, Саобраћаја и транспротра и Архитектуре и градитељства. Међу бројним сликама на који су представљени наши угледни лекари, пажњу скреће на портет Лазе Лазаревића (1851-1891), дело његове ћерке Анђелије(1885-1926), која је тих година почела да учи сликање.
- Вежбала је радећи портрет оца према делу Влахе Буковца, које нажалост није сачувано - открива Станић. - Постоји само фотографија у Народном музеју коју смо изложили.
Анђелија, касније сликарка и књижевница, похађала је у то време најбољу школу Ристе и Бете Вукановића, а потом отишла у Париз, где је отац могао да јој приушти студије на Школи лепих уметности. Радила је аквареле, пејзаже... Објавила је је и неколико књига песама.
Ликовни опус Анђелије Лазаревић је мало сачуван, истиче саговорник, па је ово ретка прилика да се види њен рани рад, уз кога је изложено дело Лазе Костића, које није књижевно, већ се тиче медицине, односно неуролошког теста за откривања ишијаса, по коме је постао познат у европским лекарским круговима.
Поред лекара, поставку чине и портрети капетана лађа. Међу њима и онај који је насликала Мара Лукић Јелисић (1885- 1979), ученица Надежде Петровић, а представља капетана речног бродарства Милана Ст. Ђуричића (1889-1987), који је био и - писац.
- Рођен је у близини Шапца, где је провео детињство. Рано је ступио у Српско бродарско друштво, као што је и као веома млад почео да пише и објављује песме - открива мр Гордана Каровић, музејски саветник, једна од аутора "Вернисажа" у чијој надлежности је Збирка водног саобраћаја. - Прву песму написао је на броду "Стиг" 1910. Доспео је до чина капетана, обављао важне и поверљиве дужности, али иако је престао да плови после Првог светског рата, наставио је да пише о тешком животу на броду.
Капетан Ђуричић аутор је и "Историје реченог паробродарства до 1926. године", као и књига "На таласима", "Водоземцди", "Покидана једра", "Жива вода", "Капетан Тисе". За збирку приповедака посвећену Михаилу Петровићу Аласу - "Девети вал", добио је 1933. награду Српске карљевске академије за лепу књижевност.
Траг руских емиграната
ИЗ изузетно богате збирке архитектуре и градитељства, која чува цртеже, скице, пројекте техничку документацију, фотографије, албуме, белешке, рукописе, личне предмете и књиге, за ову прилику су, према речима др Снежане Тошеве, музејског саветника, која брине о тој колекцији, одабрана репрезентативна и луксузна остварења, руских архитеката - емиграната, Николе Краснова и Григорија Самојлова.
Реч је о Красновљевим цртежима на којима је представљен ентеријер Народне скупштине, односно ентеријер хотела "Моска", кога је осмислио Самојлов.
- По раскоши и лепоти изложени колорисани цртежи на најбољи начин сведоче о таленту и искуству. Ка свестрани уметници префињене креативности, значајан део богатог стваралаштва посветили су уређењу ентеријера, о чему јасно сведоче приказана дела - тврди ауторка овог дела "Вернисажа".
"Одисеја" у преводу лекара
НАШИ први лекари били су свестрани, а многи су волели да се искажу и писањем - открива Иван Станић.
- Тако је Грк Панајот Папакосопулос (1820-1879), представљен портретом непознатог аутора, који је у Србију стигао из места Козани, а медицину завршио у Бечу, један од оснивача Српског лекарског друштва, превео Софоклову "Антигону", "Исократову беседу: савет Димонику", али и "Одисеју", за коју многи тврде да је и најбољи превод овог Хомеровог епа код нас.
Препоручујемо
ЏИНОВСКИ РЕВОЛВЕР У КАВЕЗУ: Дело Владимира Додига Трокута испред бечке "Албертине"
26. 07. 2022. у 23:02
ХУМАНИСТА, ДЕМОКРАТА, ЕВРОПЉАНИН: Поставка посвећена Александру Дубчеку у Галерији 73
26. 07. 2022. у 22:23
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)