КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Енциклопедија живота прогнаних

СЛАВИЦА Гароња је из неколико разлога необична, аутентична личност савремене српске књижевности.

Фото архива

Најпре, у њој је препозната у својим зрелим годинама, по изласку романа "Аркадија", с разлогом објављеног у Плавом колу Српске књижевне задруге (2014) чију је вредност разумео жири Печата времена.

Опсег мотива и тема њене прозе унеколико је традиционалан и свакако да нема ништа с модерношћу коју форсира београдски круг двојке, иако наречена ауторка по месту рођења припада том кругу, али му ни по чему другом не припада. Наиме, Славица Гароња као књижевни стваралац посве другачије схвата књижевност од типичних припадника тог круга. У њеном стваралаштву увиђамо исконску приврженост просторима на којима су живели Срби (Западна Славонија) док нису истребљени или пак из њих протерани; потребу да остајући у оквирима књижевности, а са свешћу о важности да се свака лична трагедија исприча, да се жртве, којима је кроз историју укинуто право на постојање, персонализују.

Поред тога, ова ауторка, увек у контрасту лирској причи, у којој су становници Западне Славоније (њене Аркадије) чврсто повезани истим вредностима које неупитно негују, породичним везама, обичајима, песмама, ведрином и бескрајном вером у добро, показује циклизам историје, тј. зла које све те вредности и идилу руши, на отприлике сваких 50 година. У њеним романима, као и у појединим научним радовима, увиђамо заправо и независност тог зла, те идеологије, коју ниједно хумано дело, нити тежња других за добрим и лепим не може надвладати јер то није циљ идеологије у стварању земље у којој се данас, без изузетка, "Олуја" слави као државни празник.

Осим у роману "Аркадија", о свему наведеном срећемо се и у роману "Парусија, гласови испод папрати" (2018) који садржи сведочанства чија је вредност непроцењива, као и документа, попис "оћераних" са подручја Пакраца у Јасеновац почетком 1942. године, а покланих на том стратишту на православни Божић. Тај роман, између осталих, садржи сећања бивших девојчица, сада жена у поодмаклим годинама на убијеног оца, на "Онај дан", чији су одјеци осетни кроз читав живот и причу која је након последњег и коначног погрома Срба са тог подручја једино остала.

Континуитет те приче сагледавамо и у роману "Шапати мале Влашке", чију је вредност и значај као издавач разумео господин Зоран Колунџија (Издавачка кућа "Прометеј", Нови Сад).

Ипак, овај роман другачији је од већ наведених романа Славице Гароње који са овим чине јединствену трилогију. Зашто? "Шапати мале Влашке" дело је енциклопедијског карактера у који је ауторка, иначе као научник специјалиста за фолклор, кроз лиризовану ретроспективну причу у чијем центру је Бака која је с разлогом митологизована, Бака (заштитница живота и свих ближњих који су у циклизму историје претекли, које је у свакој прилици бодрила, иако је и сама неколико пута имала искуство избеглице, која је у том статусу коначно и променила животом), унела све духовно богатство славонских Срба на основу којег сазнајемо све о њима - о свакодневном животу, о обичајима који су у вези с рођењима, веридбама, свадбама и сахранама, о песмама које се у тим приликама певају, о клетвама и заклетвама, потом шаљивим народним песмама, изрекама, пословицама итд.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације