И ФИЛМ МОЖЕ БИТИ ХРИСТОЛИК Филмска критика: "Света Петка - крст у пустињи", режија Хаџи-Александар Ђуровић

Двадесет година од појаве успешне књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић "Петкана" (ауторка је и косценарист и продуцент овог филма) пред нама је екранизација популарног романа, чији је укупни тираж превазишао 150.000 примерака и тиме избио у врх популарности издања наше списатељке.

Фото Промо

Могло би се, међутим, рећи да је филм пре нарочита интерпретација мисаоних токова овог штива него доследна филмска адаптација житија најпопуларније српске светитељке, јер издваја само две или три главне линије романа, додајући притом и документарне оквире почетка и краја ове религиозне саге. Сасвим у координатама "породичне продукције" Globosino Aleksandrija, редитељ, директор фотографије, косценарист и монтажер овог филма је син списатељице Хаџи-Александар Ђуровић, који је са мајком већ сарађивао на звучној презентацији ове прозе. Као комплетан аутор, он је имао ретку прилику да у потпуности изгради визуелну поетику филма који носи снажан ауторски печат и до последњег детаља развијен layout. То чисто стилско јединство је и најупечатљивија одлика филмске "Петкане", доследно изведена до најситнијег детаља, што значи да се може говорити о њеној прилично чврстој аудиовизуелној структури. Ђуровићева основна инспирација била је, дакле, успостављање једне врсте духовне хармоније, као сврхе целе ове замисли, естетске организације, сразмере, равонтеже и идеје о целини.

Може се сматрати испуњеним главни циљ овога прегнућа, а то је присуство православне светости на екрану, што је језгровито изразио српски патријарх Порфирије поводом премијере филма. Патријарх је истакао да је "више него икада изражена потреба за присуством светости и светитеља у људским животима и да нам приче о животима светитеља могу приказати суштинске вредности, идеале и све оно чему верујуће биће треба да тежи. Светитељи су људи христолике врлине, а суштинске врлине извиру из љубави. Човек треба тежити ка томе да стиче мир у себи, љубав у себи, љубав према Богу, врлину у себи, а онда ће људи око њега пронаћи свој мир" (Танјуг). Наши светитељи још нису постали јунаци филмова иако публика жели да их види и чује на делу. То је фасцинантна новост и неодољив изазов: супротставити овоземаљској пустињи један другачији, одуховљен свет покретне слике. Јер и филм може бити христолик. А "Петкана" је збиља христолик филм и цео се састоји од боготражитељства и потраге за вечним и непролазним у светом миру величанствене пустиње, која је одувек била сакрално место блиско Богу, али и борилиште многих искушења и суочавања са Лукавим. Као што се сам Исус борио са Сатаном у самоти Јудејске пустиње, више Јерихона, тако и нашу Петку кушају демони нудећи јој нездраве привлачности опипљивог света. На то светица постојано одговара питањима: ко сам, шта сам и куда идем следећи Богочовека? На ову запитаност концентрише се аутор, остављајући по страни све друго, нарочито профане околности, које добијају сасвим нови вид кад се преломе метафизички, при чему медијум филма може бити прави изазов.

Престрога концентрација на молитвени лик Свете Петке можда је условила две критичне тачке Ђуровићеве драматургије. Прва је одсуство јаке трагичке радње, тј. недостатак заплета и физичког збивања, дакле активније приче и одсуство интензивнијег драмског сукоба, што је услов сваке драме. Додуше постоји конфликт између отшелнице и њене околине који је општи оквир целе сакралне слике, али то често инхибира развој драме и своди је на проповед. Религиозни уметнички филм ни у једном тренутку не сме да пређе у проповед јер тиме губи привлачност драмског дела. О томе су праве показне примере давали Бресон, Тарковски и Лунгин, стављајући своје јунаке у тешку борбу са силама зла, или дајући снажне слике атака Антихриста на унутрашњи свет јунака. Друго, не виде се стварање и раст емоција, што је суштина сваког доброг филма. Петканино лице не преживљава или се то довољно не види, њен ход кроз вечност је раван, једнолинијски, уједначен. Нема узлазних и силазних линија у свету њених осећања, она је одвећ ходајућа икона, једном заувек дата религиозна представа у заустављеном времену. Можда сам одвећ строг, али ми се чини да би неки значајнији покрет целом филму дао нову, синематичку димензију, која му недостаје. Мада јој тежи, покретна слика ипак није и не може бити икона.

Све то, наравно, не значи да није у питању православни филм дубоке и аутентичне инспирације, који ће наћи своју публику. Зато је добро што су се аутори одлучили да своју фикцију проткају документарним или играно-документарним пасажима који откривају још жив култ светитељке у Београду и Јашију, као и трајно присуство чуда у ходу кроз време, као што је чудо исцељења и обнове после Косовске битке. Тиме се испуњава дубоки национални значај Свете Петке у српској верској и народној традицији и остварује превасходна мисија филма.

Препоручујемо

Свет

0 0

ДРАМАТИЧНИ СНИМАК НЕУСПЕЛОГ АТЕНТАТА НА ЧАРЛСА III: Чула се два пуцња, потом је уследио хаос - инцидент на турнеји 1994. (ВИДЕО)

12. 09. 2022. у 11:30

Познати

0 0

О СВАДБИ "ПСССТ": Шта је Јелена Ђоковић објавила усред венчања (ФОТО)

12. 09. 2022. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације