ШОПИНГ У ТРСТУ, ПУТ КА ЗАПАДУ: Франческа Роланди о утицају италијанске поп културе на некадашњу Југославију

НАЗВАНА по чувеној песми Адријана Ћелентана "Двадесет четири хиљаде пољубаца" (Con ventiquattromila baci) коју је певушила цела бивша Југославија, књига Франческе Роланди (у издању "Геопоетике" и преводу Иване Симић Ћорлуке и Марије Ћојбашић) пробудиће носталгију код старијих, а млади ће сазнати на који начин су италијански модни трендови, филмови, музика... утицали на друштво у некадашњој Југославији.

ШОПИНГ У ТРСТУ, ПУТ КА ЗАПАДУ: Франческа Роланди о утицају италијанске поп културе на некадашњу Југославију

Франческа Роланди, Фото П. Милошевић

Ова интересантна студија, писана за најширу публику, са поднасловом "Утицај италијанске популарне културе у Југославији (1955-1965)", говори о културним утицајима и преплитањима, прихватању италијанске поп културе, од модних трендова, музике, ТВ програма, стрипова, филмова, фестивала, до књижевности.

- Одабрала сам то раздобље јер су почетком педесетих година односи између Италије и Југославије били бурни, оштри, непријатељски, готово на ивици рата, а онда се променило набоље. Трст, који је био симбол два супротстављена национализма, од пароле "Трст је наш" претворио се у прву дестинацију прекограничног шопинга и на неки начин прозор у западни свет. То је постала једна од најотворенијих граница у Европи, показала да је могућ не само суживот него и добра сарадња међу земљама са различитим политичким системима - казала је јуче новинарима Франческа Роланди.

Књига "Двадесет четири хиљаде пољубаца" настала је на основу њене докторске дисертације, а у Србији је реализована уз помоћ Италијанског института за културу.

- Ово истраживање је врло детаљно и показује узајамне утицаје Италије и Југославије у једном важном историјском периоду - оценио је Роберто Чинкота, директор Италијанског института за културу у Београду.

Франческа Роланди, Фото П. Милошевић

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

ПРОФЕСОР Милан Ристовић, уредник овог издања, казао је да истраживање Франческе Роланди показује колико је културна дипломатија била важна.

- Поред осталог, она је имала уплива и на планове центара политичке моћи у обе земље да прихвате нужност да граница буде пропустљива и отворена за проток људи, робе и културних садржаја - објаснио је Ристовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²

НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²

"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."

02. 06. 2026. у 21:24

Коментари (0)

ПИШИТЕ ДА САМ НАЈГОРИ ТРЕНЕР! Ергин Атаман ударио и на српске медије након пораза Панатинаикоса од Олимпијакоса (ВИДЕО)