ОМАЖ БЕЛОМ МАРКОВИЋУ: Књига Милоша Јевтића о славном писцу у издању лајковачке библиотеке

ГРАДСКА библиотека Лајковац, која ће ускоро и званично понети име славног српског књижевника, објавила је књигу "Отворена поља Радована Белог Марковића".

Радован Бели Марковић и Дарен Миливојевић, Фото приватна архива

Аутор је угледни и признати новинар и публициста Милош Јевтић, који је први лауреат ове године утемељене награде "Бели" за укупно новинарско дело у афирмацији књижевности и културе.

"Отворена поља Радована Белог Марковића" представљају књигу разговора, у гласовитој Колекцији "Одговори", који су вођени последњих неколико година живота великог писца који је живео и стварао у Лајковцу, у ком се упокојио на Богојављење ове године, где и почива, у Алеји заслужних грађана. Аутор предговора је Предраг Пипер, универзитетски професор који је преминуо у току припреме књиге за штампу. Истакао је да Радовану припада једно од водећих места у савременој српској прози, а ову књигу сматра одличном приликом да читалац ужива у богатству српског, односно белословенског језика.

- Поникао је у колубарском крају, у селу Ћелије, недалеко од Лајковца, осећајући као дете да су они, Ћелијанци, отпали од Лајковца, а да се у Лазаревцу нису баш најбоље примили, остајући на ничијој земљи - каже професор књижевности Дарен Миливојевић из Градске библиотеке Лајковац, пријатељ и најближи сарадник Радована Белог Марковића.

- Тако се у њему заметнуло ћелијанство, тешко објашњиви осећај издвојености и скрајнутости, нешто као друкчији поглед на свет, коме је до краја живота остао душевно приклоњен. Године младости и зрелог доба, али и добронамерни људи које је сретао у Ваљеву, утицали су да прихвати још један доминантан утицај.

Корице књиге, Фото Б. Пузовић

Ваљевство је Бели Марковић, подсећа Миливојевић, примио као душевно одређење, неку особену врсту племства, скромно превиђајући значај који је имао у обликовању културе Ваљева, у чије су духовне темеље себе уградили великани попут Милована Глишића, Хаџи Рувима, Проте Матеје и Љубе Ненадовића, Владике Николаја, Десанке Максимовић, Матије Бећковића, Петра Пајића, Љубе Поповића...

- У многобројним новинским чланцима остале су расуте партитуре биографије Радована Белог Марковића - каже Миливојевић.

- Сада се у једним корицама налазе његов живот и прикљученија, од најранијег детињства, преко узлета и заноса младости, до доба у којем човек своди животни рачун, измирујући се са Богом и са људима. Радован је сматрао да се грешни човек, како време иде, сам од себе удаљава и обећава да ће покушати да се спусти у бунар сећања и састави оно што се у времену расплело и расенило.

Посао у ваљевском листу "Напред" представљао је приближавање ономе што је поред доколице желео - да чита и пише. У редакцију је стигао као писац са књигом и члан Удружења књижевника Србије, што се у то време посебно ценило. Временом је као новинар на глас изашао, спознавши да прави новинар никада неће постати. Прави новинар је за Радована Белог Марковића упоран човек са ставом, док је он био обломовски прилењ и без воље да се око било чега прегања.

- Последње године Бели Марковић провешће мирно - каже Миливојевић. - Његов живот не беше живот човека који грамзи за ластима и сластима бивајућег света. Писање је схватао као позвање, а не као занат од којег се живи. Ова књига је лабудова песма одлазећег песника који је цео живот писао прозу. Сањајући живот и живећи снове, показао нам је да је живот горак и скуп, али и да је узалудан ако скуп и горак није... Верујем да ће, затварајући се за овај свет, његове се очи у неком лепшем свету поново отворити.

Лајковачка библиотека понеће име Радована Белог Марковића, Фото Б. Пузовић

ОДЛАЗАК И ПОВРАТАК

- ЗАМЕНИВШИ стан, који је у Ваљеву добио од листа "Напред" за кудикамо скромнији у Лајковцу, Радован се вратио у познато железничко место, мада из њега никада није ни отишао, јер је аутобусом путовао у Ваљево - каже наш саговорник.

- У Лајковцу је добио функцију у комитету, трудећи се, колико је до њега стајало, да унесе извесне промене, незнатне и углавном без дејства, али и то бејаше довољно да се у Србији прочује партијски секретар с брадом и перчином. Одлазак из Ваљева, после лајковачке епизоде, заменио је повратак у Ваљево, на пређашњи посао у редакцији "Напреда". Потом, Радован се службом враћа у Лајковац, где се прима управитељске части у лајковачкој библиотеци.

ЏОЈС ИЗ ЛАЈКОВЦА

- БУРНЕ године смениле су такозване године мира, праћене сменом власти, која није мимоишла ни Белог Марковића - подсећа Миливојевић.

- Тај период испунила је његова резигнираност за свет око себе и духовни ескапизам, посвећеност писању, али и велики успех у књижевности, када почиње озбиљно да се говори о Џојсу из Лајковца. Временом су се мењале и друштвене прилике, па се све више, са поштовањем и пијететом, говорило о Књижевнику. У Лајковцу се штампају његова сабрана дела, на факултетима бране дипломски радови и докторске дисертације.

Препоручујемо

Култура

0 4

ЛАЈКОВАЦ ОДАЈЕ ПОЧАСТ СВОМ БЕЛОМ: Манифестација у част великог српског писца Радована Марковића

19. 09. 2022. у 09:40

Друштво

2 5

ВУЧИЋ О ВЕЛИКОМ ПИСЦУ: Дело које је Радован Бели Марковић оставио иза себе, остаће трајно уткано у колективну свест нашег народа

28. 08. 2022. у 15:34

Култура

0 0

"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Ваљевске планине красиће скулптура једног од највећих српских књижевника

22. 08. 2022. у 22:15

Србија

0 0

БИБЛИОТЕЦИ ИМЕ ПО БЕЛОМ: Лајковачка установа културе од јуче добила нови назив

29. 06. 2022. у 06:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације