ПОГЛЕД ИСКОСА: Црно-бели ритуали Динићеве

ЕРУДИТА, познавалац егзактних наука и колекционар др Симон Драговић говорио је да слика није ништа више него збир дејстава физичких и хемијских процеса.

Милица Динић

Фотографија се у том смислу још више може вредновати на основу научно-техничких принципа. Великим делом се заснива и на грађи људског ока које може да се ангажује "микроскопски", као и "телескопски". Драган Јовановић Данилов пише да је један учењак нашао у Египту неког Арапина који је голим оком видео оне звезде које обичан човек не може видети без телескопа. Просечном посматрачу се боје, форме и покрети на удаљености 800-1.000 метара сливају, мешају у неразлучиву масу без детаља, на чему се заснива пракса камуфлаже и униформи. Афрички орлови лешинари могу да се уздигну на висину од десетак километара јер и одатле виде трупло животиње, а имају широк преглед територије. Ту видну оштрину не би могли да постигну да имају као пси црно-бели вид, како је наука експериментима утврдила. На црно-белој слици и таквом виђењу простора нема јаких контраста боја које животињи и човеку омогућују да разазна форме и лоцира објекте и кретање и на већој удаљености. Зато се пси више ослањају на њух и слух.

Ту стижемо до фотографије. Очигледно је да црно-бела фотографија пружа неупоредиво мање информација од колор фотографије, што се још боље уочава са телевизијом и филмом. Зато је она у свету уметности сродна цртежу и графици, оригинално монохромним и тонским уметностима. Нешто је друго, међутим, важније. Нико никада неће ваљано објаснити како тај уметнички феномен са неупоредиво мање информација, визуелно скромнији и инфериорнији, дакле, мањих могућности, по општем, већинском мишљењу фотографа, публике и теоретичара, појавом и изражајно надјачава колористичка решења. То се у свету уметности догодило само са црно-белом фотографијом јер цртеж и графика немају експресивну вредност слике, снагу доживљаја који она нуди и често су само припрема за њу. Можда ту необјашњиву појавност која извире из повезаности са првобитним, магичним фотографијама, можемо проширити и на друге феномене. Поред безбројних научних, теоријских и критичарских прилога, никада се нисмо примакли дубинском, онтолошком растумачењу великих стилских формација. Никада поуздано и до краја није објашњено шта би у основи били реализам, апстракција, експресионизам, фантастика и сл. Тако су неразлучиве и тајне црно-белог папирнатог света.

Навели смо, чини нам се, главне разлоге, без намере да их исцрпемо, зашто се Милица Динић бави искључиво црно-белом фотографијом, као једна од успешних млађих уметница чија се изложба одржава у Хотелу Радиссон Олд Милл до краја месеца. Она ради са светлом, топлим, искричавим, драматичним или покретним, за које је још Рембрант знао, а које као да улази и излази из слике. Милица Динић је мајстор светлости и сенке, и то тамо где се оне најбоље виде - на црно-белим снимцима.

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Препоручујемо

Култура

0 0

КОМЕНТАР - БИТЕФ: Ко ради, тај и греши

04. 10. 2022. у 15:51

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Урбано и непосредно

27. 09. 2022. у 13:30

Познати

0 0

ИБРИНА ХЕЛЕНА Лепа плавуша деценију старија од њега - није типична жена фудбалера: "Видела сам златан сат и велики нос" (ФОТО)

03. 10. 2022. у 12:44

Познати

0 0

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

03. 10. 2022. у 19:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације