ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Протомајстор, елитиста…

ПОСЕТИВШИ изложбу посвећену стогодишњици рођења протомајстора и филозофа Богдана Богдановића, приређену у Библиотеци града Београда, очекивао сам да ће ме обузети снажне емоције које сам увек гајио према делу свога учитеља и пријатеља.

Фото: Слободан Малдини

Са изложбе сам, међутим, изашао са горчином и свешћу да сам присуствовао нечему што Богдановић не би пожелео. Низ кичастих паноа кружног облика почетничког графичког дизајна због визуелне претрпаности тешко препознатљиве садржине све је друго осим достојног представљања ауторовог животног дела. На паноима сам уочио фактографске грешке, као што је назив "Споменик револуције" за Богдановићево Светилиште у част погинулих партизана рудара у Косовској Митровици. Разочаран, окренуо сам се другој, амбициозној, скупој изложби елитног српског вајара и академика САНУ Мрђана Бајића под називом "Непоуздани приповедач", представљеној "на свих пет нивоа" Музеја савремене уметности.

Нажалост, много већу пажњу електронских медија од саме Бајићеве изложбе привукла је на инстаграм-страници Музеја виспрено постављена фотографија са атмосфером пред церемонију вернисажа на коју долазе премијерка Србије и њена партнерка са дететом, као и ВИП личности из света српске елитне уметности. Поводом фотографије, ангажовани графитиста и самоуки вајар Андреј Јосифовски Пијаниста покренуо је лавину негативних коментара на интернету у којима је догађај назван "савременим културним плићаком". Слика са отварања тешко да ће помутити позитивне утиске присутних на "велелепној", "гламурозној", надасве изложби достојној "величине савременог тренутка српске политичке и културне историје". Али, предметна фотографија из музеја не треба да чуди. Бајић је одувек имао јаку институциону залеђину, па и онда када је скулптура коју је израдио заједно са Биљаном Србљановић одабрана за реализацију на Конкурсу за споменик Зорану Ђинђићу, противно условима овог надметања. Бајићеви ментори из САНУ, чланови комисије, требало је тада да га поштеде блама оптужби за кршење конкурсних правила и доделе му посао израде скулптуре "Стрела" директно, мимо конкуренције. Ипак, исти ментори побринули су се одмах потом да га сачувају извесног фијаска, одлучивши да "највећег српског вајара" не уведу у друштво странаца позваних на Конкурс за споменик Стефану Немањи, вероватно свесни његове "непоузданости у приповедању".

У жељи да ублажим горак укус изложби двојице српских академика, одлучио сам да посетим Бајићевог вршњака, вајара и сликара Живка Грозданића Геру, у његовом родном винском Вршцу. Тамо ме је, међутим, растужила уметникова констатација да сам први који му је током протеклих пет година дошао у посету. Када је Грозданић давних деведесетих поставио инсталацију "Ашови" пред посетиоце Музеја савремене уметности у Београду, неки су је заменили за рад Мрђана Бајића, који је у то време "изашао из сенке да би се прикључио елити". Као на Бајићевој, на Гериној последњој уметничкој презентацији пажњу скреће лик премијера Србије. Али, од Герине инсталације под називом "Алегорија о премијеру" данас није остало ништа. Како ми је аутор рекао, та "обична зафрканција" у којој он маљем вајно ломи бисте тадашњег премијера Србије, након завршеног перформанса "развучена је у непознато". Да ли везано за овај догађај или не, Герин приватни музеј и галерију у реновираном млину недалеко од Вршца вандали су демолирали и "разбили у парампарчад", више од педесет ауторових радова одатле је опљачкано, а уметник, који каже да данас нема ниједног преосталог дела у свом власништву, а само мали број их је продао, доживео је у позном добу злу зудбину - тежак мождани удар и кому, чије последице и даље трају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације