ХОЋЕМО ЛИ ОПЕТ НА САЈАМ: "Биће довољно писаца, од сваке руке“

У ПРОТЕКЛЕ две тешке епидемијске године које су однеле многе писце и читаоце, често сам помишљао како ће и Сајам књига згурати у онлајн-формат и организовати на даљину.

Тоша Борковић

Кад ево га опет - на радост читалаца и писаца, а ваљда и издавача који вазда имају неке примедбе, нарочито они које згурају на периферију, док централни део заузме њих неколико највећих и најмоћнијих.

У односу на број потенцијалних читалаца и ниво културног развитка уопште, Београдски сајам се може мерити са најпознатијим светским сајмовима - франкфуртским, московским, париским, атинским, техеранским... а у тзв. региону (ја бедне ли речи) нема му равна. Загребачки сам упамтио по вапају оног несретног наставника: - "Нитко не зна што је патња тко није водио дјецу на загребачки велесајам". А на београдски никога не треба ни водити ни гонити - свако долази по својој вољи и најчешће о свом трошку. А долази се масовно, сваке године поткрај откобра, како ко зна и може - појединачно, групно, организовано, стихијски ... Поштоваоци књига, професионални и тзв. обични читаоци, библиофили, библиотекари, професори, студенти и ђаци, службеници, писци, трговци, менаџери... млади,средњовечни и стари, старији и од Сајма. Стижу из великих градова, далеких варошица, забачених села, из окружења, суседства, иностранства, јер ово је да не заборавим међународна манифестација. Тако сам и сам, давно у бившем животу, из Сарајева долазио брзим возом, тачније вагон-рестораном, верујући да ће Сајам мојим присуством добити на значају. И чудио се што нико не примећује мој долазак, као што неће ни сада. Али не одустајем.

Статистика бележи да од свих сајамских манифестација које се у Београду одржавају скоро свакодневно, највише посетилаца има Сајам књига, више и од Сајма намештаја, аутомобила или моде. Нису, разуме се, сви посетиоци истовремено и читаоци, али Сајам је добро место за читалачку иницијацију. Он је, ако је допуштено тако рећи, центар за регрутацију читалаца. Важно је да не зазиру од књига и не презиру њихове ауторе.
***
Иде Сајам - биће руковања, говорио је Стеван Раичковић који, нажалост, ни ове године неће доћи. А Брана Петровић је палио и по две цигарете да би избегао љубљење с Црногорцима, али ни он одавно не навраћа, као ни многи велики и драги писци које сам у сајамској вреви сусретао и упознавао, као на пешачком прелазу. Још, хвала Богу, има и биће радости сајамских сусретања, али и ситуација кад ћу морати да одвратим главу - нек ме беда мимоиђе, како је говорио Црњански.

Читавих седам дана Сајам је повлаштени простор за књиге,читаоце и издаваче, али истовремено и зборно место писаца, а самим тим делимично и вашар таштине.. "Сад је важно бити уочен на смотри" каже негде Милан Ненадић кога такође нећу срести, ни у сајамском бифеу. Ни Тохоља, ни Белог Марковића ... Али биће довољно писаца, од сваке руке - традиционалиста, модерниста, нових реалиста, клокотристичких наследника, закаснелих постмодерниста и припадница неомирјамизма које у три смене штрикају лако штиво за тешке дане. Замало да заборавим чисте лиричаре; немојте се уплашити ако вас неки пресретне да вам одрецитује најновију песму. Заваљени у фотеље код својих издавача, из другог угла могу се видети ислужени мундијалисти, приучени националисти, лоаклпатриоти, добитници и губитници награда, мрзовољни "класици", па провинцијски корифеји на чијој слави раде штабови за афирмацију... Сајам, разуме се, не може без уредника, рецензената, дежурних критичара, чланова жирија и редакција, колумниста и понеког свезнајућег тумача у пози директора српске књижевности. Нема сумње да ће, након двогодишње паузе, Сајам бити затрпан свакојаким новим књигама, јер за скрибомане бољег вакта од короне нема. Али наће се, како увек бива, одличних песничких књига, романа, есеја, приповедака вредних научних дела... Само се надам да их нећемо читати уз петролејку.
***
Шта је то што тако неодољиво људе привлачи управо књизи, и то у време кад катастрофичари, све гласније брује о кризи књиге и читања, пишући о томе дебеле томове, у нади да ће бити читани, барем колико и књиге поезије, која је у очигледној кризи. Али у кризи је једнако, ако не и више, и све то у чему поезије нема...

Добра књига, каквих ће, без сумње, бити и на овом сајму јесте истинска драгоценост. Она читаоцу пружа све оно што не успева пронаћи у тзв. стварности - активира затомљену духовну енергију, аутентичне доживљаје и закржљале емоције, проширује духовне видике и мисаоне увиде, открива нашу бољу и лепшу страну, речју она симболички осмишљава сам живот. Можда је жудња за таквим садржајима један од главних покретача да се барем једном годишње урони у чудесни свет књиге.

Пишу готово сви - бивши политичари, превремено пензионисани пуковници, расходовани полицајци, судије, робијаши и њихови адвокати, контроверзни бизнисмени, оцвале лепотице, амбициозне новинарке и водитељке, спортисти, глумци, музичари... Док не напишу књигу, сматрају да ништа нису урадили. Због њихових ће књига и на овом Сајму, као да гледам, читаоци чекати у дугим редовима, као за бесплатно сендвич-следовање. Али и то је део наше културне стварности и њено невесело наличје.
***
Београдски, па још и међународни сајам књига одавно није тек обична сајамска приредба већ је прерастао у једну од највећих и најмоћнијих наших културних институција. Он је, уз то, најрадоснији празник у славу књиге, сабор оних који се још нису предали, који верују да заслужују боље и више од онога што им се приземно и агресивно, свакога дана нуди. То је уједно и пример благотворног дејства живе културне традиције, на чијим се таласима читаоци сливају у сајамске хале, у потрази за својом књигом, односно за смислом.
Иако су пратећи програми и бројни и разноврсни, очигледно је, ипак, да организатори, последњих година, угађају издавачима и менаџерима, што није ни ново ни чудно. Кад су и где су то писци били важнији од трговаца. А можда би требло, барем тих неколико сајамских дана. У настојању да се пригуши вашарска атмосфера креатори су знали да сајамски простор учине некако службеним, ушореним и предизајнираним. Штета је што су укинути лесковачки штандови за издавање пљескавица и кобасица. Не би нимало шкодило ни писцима ни читаоцима ни књигама да их роштиљски дим повремено окади. А дилему Шекспир или кобасица ионако свако мора сам да разреши.

Без обзира на свакојака искушења, Београдски сајам сведочи, и свечано и вашарски, како стара добра књига опстаје и траје. Она и данас, као и одувек, дели судбину са својим ауторима, издавачима и читаоцима.

Спаса јој нема - пропасти неће!

БОНУС ВИДЕО: НАЈБОЉЕ КАРИКАТУРЕ У СРБИЈИ: Отворена изложба, почео Фестивал “Новости”

Препоручујемо

Култура

0 0

"ПОВРАТАК НАПИСАНИХ": Сајам књига од 23. до 30. октобра у Београду

18. 10. 2022. у 11:49

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кризирање са обе стране позоришне рампе

18. 10. 2022. у 11:39

Друштво

0 0

ПОПЕ ИЛИ ОЧЕ? Како треба да се обратимо свештенику

18. 10. 2022. у 09:35

Познати

0 0

ПОКОРИЛА ЕВРОПУ: Како је Иво Андрић спасао нашу глумицу - лепотицу трагичне судбине

17. 10. 2022. у 08:25 >> 21:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације