ОДБРАНА РУСКОГ ДУХА: "Новости" за Сајам припремиле актуелна издања у чијем је фокусу сукоб у Украјини

ИЗДАЊА Компаније "Новости", на Београдском сајму књига, већ годинама изазивају велико интересовање посетилаца.

Н. Скендерија

И овога пута смо актуелни - у фокусу је ратни сукоб у Украјини. О овој врућој теми говоре наше најновије књиге, "А ви тако волите Достојевског", чији је приређивач Желидраг Никчевић и "Досије Украјина: Политички некоректно" Миланка Шеклера.

Више него занимљив зборник "А ви тако волите Достојевског", сачињавају изабрани публицистички текстови савремених руских писаца, филозофа и интелектуалаца које је превео и приредио књижевни критичар Желидраг Никчевић. У књизи су колумне Захара Прилепина, Германа Садулајева, Лава Пирогова, Анатолија Васермана, Андреја Ткачова, Марине Хакимове-Гацемајер, Бориса Мјачина, Олге Андрејевне, Марије Захарове..., које су објављиване у руским новинама од фебруара када је кулминирао сукоб у Украјини. Ти текстови су својеврсна сведочанства о неупоредивој животној снази руског духа и руске књижевности.

- Руски писци, интелектуалци и филозофи су веома везани за судбину свог народа - каже Никчевић. - Они коментаришу руску збиљу, судбину, политику и обавезе. Њихова политичка уверења су другачија, али су јединствени у одбрани руског духа, територије и културе. У потезима актуелне украјинске власти они су видели напад на свој народ. Рат у Украјини није почео пре шест месеци, него осам година раније. Руски интелектуалци отада говоре: "Русијо, окрени се и погледај како твој народ страда." На убиства, злочине, бомбардовања, Русија је морала да реагује. Руски интелектуалци нису милитаристи, али у својим колумнама објашњавају да су овога пута виши интереси у питању.
У тексту "Дођи кући" Прилепин каже:

- Знам да Русију, тако ружну, тешко можете озбиљно заволети, али бар нешто одглумите, бар јој у лице не пљујте. Не. Ево опет из Јерменије одјекује - истовремено: Зашто сте окупирали Нагорно Карабах, и - зашто нисте окупирали Нагорно Карабах? Зашто ти гледаш очима, Русијо, зашто ходаш ногама, Русијо? Зашто уопште постојиш, ишчезни напокон. Да? И где си ишчезла? Где си нестала у најтежем тренутку? Зашто не певаш моју песму, зашто ниси спасла моју земљу, зашто ниси васпитала моју децу, зашто ми ниси изградила фабрике, гасоводе и космодром? Одвратна си, Русијо. Мрзим те. Побећи ћу од тебе на Азурну обалу Индијског океана. ... Нигде ти нећеш отићи, љубави моја. Заувек заједно. Моје срце је пусто. Дођи кући.

А, Герман Садулајев у колумни "Не рату!" поручује:

У тексту "Посејали сте пре осам година, сад жањите" Андреј Ткачов пише:
- Проклети Мајдан - корен свега што се данас дешава! Не треба тражити кривце са стране, крив је Мајдан и они који су га организовали... Посејали сте пре осам година, сад жањите. Да сте посејали јуче, а пожњели данас, имали бисте довољно памети да схватите због чега вам се враћа. Пошто сте посејали давно, већ сте заборавили за шта плаћате... Немогуће је некажњено вршити злочине годинама, и певати о томе и шалити се на тај рачун, на крви плесати и мислити да ти се за то ништа неће десити. И да ће ти руке бити чисте. Тако не бива.

Актуелном сукобу у Украјини, који је изазвао највећу пометњу у Европи од 1945, Миланко Шеклер је приступио, пре свега, као научник. У књизи "Досије Украјина", позивајући се на чињенице и изворе, он трага за коренима сукоба и анализира догађаје који су довели до трајних последица у односима између Русије и Украјине.

- Многима који прате дешавања у Украјини често није јасно ко тамо кога ослобађа и од кога, а ко кога осваја - покушао је Шеклер да да своје виђење тог проблема. - Потребно је да се вратимо у прошлост, односно на период када се у Украјини десио "Мајдански" државни преврат, и када је смењена демократски изабрана власт Украјине. На њихово место дошла је "прозападна" власт, како у смислу оријентације ка Западу, тако и порекла водећих "уличара политичара" који су махом били из западног дела Украјине. Тај део украјинске државе једини је баштинио нацизам као идеологију. Када је Владимир Зеленски постао председник, помислио сам да је то добар избор. Сматрао сам да је економски уништеној Украјини, можда баш потребан човек уметности и ведрог духа, који сигурно неће подржавати нацистичку идеологију и окупацију Запада.

Шеклер је био убеђен да човек који у председничкој кампањи пркосно говори руски језик у већ озбиљно нацификованој Украјини, где је то законом забрањено, може бацити зло нацизма под ноге и вратити спокој:

- Преварио сам се. Запад је опет довео своје људе на власт, да би могао да оствари своје интересе. Украјина је остала разваљена, без икакве развојне перспективе. Притом, председник Зеленски овај рат доживљава као најважнију улогу у животу. Делује ми да он верује да својим глумом спасава судбину државе и народа, а, богами, и читаву планету.

Порицање очигледног

Судбина руске културе је "неодвојива од судбине руске државе, чак и тамо где јој се супротставља" - написао је Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости" у предговору књиге "А ви тако волите Достојевског". - Пробуђена и препорођена Русија суочила се са западним светом који довршава процес потпуне ревизије историје. Руски народ и његова држава и култура сврстани су на гору страну света и проглашени највећим светским злом. Све жртве пале за победу добра у Европи проглашене су нехуманим завојевачима. Светом су овладале потпуне инверзије и порицања очигледног.

У Србију уткали знање и  живот

Први пут на Београдском сајму биће представљена и наша издања "Пупин, ловац на звезде" Радослава Лалета Павловића и "Странци који су задужили Србију" Жиже Радивојевић. Познати писац и сценариста осветлио је живот Михајла Пупина, научника, проналазача, професора на Универзитету Колумбија, једног од оснивача НАСА, великог патриоте и родољуба, првог Србина који је добио Пулицерову награду.

БОНУС ВИДЕО: НАЈБОЉЕ КАРИКАТУРЕ У СРБИЈИ: Отворена изложба, почео Фестивал “Новости”

Препоручујемо

Култура

0 0

СВЕТСКИ РОМАН: Нобеловци и букеровци на Сајму књига

18. 10. 2022. у 13:25

Култура

0 0

ДОМАЋА ПОЕЗИЈА НА САЈМУ: Виталност српског стиха

18. 10. 2022. у 13:36

Друштво

0 0

ПОПЕ ИЛИ ОЧЕ? Како треба да се обратимо свештенику

18. 10. 2022. у 09:35

Познати

0 0

ПОКОРИЛА ЕВРОПУ: Како је Иво Андрић спасао нашу глумицу - лепотицу трагичне судбине

17. 10. 2022. у 08:25 >> 21:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације