РУМУНИ ВОЛЕ АНДРИЋА: У Фокусу Београдског сајма ове године је и књижевност наших суседа (ФОТО)

Д. Матовић

30. 10. 2022. у 12:32

РУМУНСКА књижевност је у фокусу Београдског сајма књига. На штанду земље - почасног госта, више од 30 румунских писаца представило је своје књиге преведене на српски језик, а изложена су најновија, најбоља и најпопуларнија издања на румунском.

РУМУНИ ВОЛЕ АНДРИЋА: У Фокусу Београдског сајма ове године је и књижевност наших суседа (ФОТО)

Фото М. Анђела

Румунски и домаћи издавачи користе прилику да успоставе сарадњу.

Током претходних дана представљене су књига песама Славомира Гвозденовића "Дисање на псеће шкрге" и "Кратка историја Румуна за младе" Неагу Ђуваре, а одржана је и трибина "Да ли су источноевропски аутори ушли у Европу?", на којој су говорили Габријела Адамештеану и Светислав Басара.

- Радује ме велики број превода дела румунске књижевности на српски језик - каже Јоан Матеј, директор Дирекције за писану културу и савремено стваралаштво у министарству културе Румуније. - Посетиоци сајма знају наше писце, што је подстрек за још бољу сарадњу. Преводиоци су веома заинтересовани за преводе из румунске књижевности. У овом тренутку имамо више преведних књига румунских аутора на српски него српских писаца на румунски.

Фото М. Анђела

Јоан Матеј

*Популарност песника Адама Пуслојића у Румунији не јењева.

- Пуслојић је био пријатељ великог румунског писца Никите Станескуа и 40 година је присутан на нашој књижевној сцени - каже Матеј. - У последње време опет је популаран ваш нобеловац Иво Андрић. Објављено је неколико нових превода.

*Пандемија је оставила траг на издаваштво у Румунији.

- Утицала је у лошем смислу. Папир је поскупео, порасли су трошкови издавања књига, што утиче на рад издавачких кућа - истиче Матеј. - И пре пандемије ситуација није била добра, а сад је заиста лоша. Размишљамо да у оквиру министарства културе организујемо откуп књига за библиотеке. Не можемо да подржимо издаваштво у потпуности, јер је Румунија у ЕУ, па морамо да поштујемо прописе у овој области.

Наш саговорник каже да се у Румунији све мање чита:

- Добри романи савремених писаца имају тираже од неколико хиљада примерака, бестселери око десетак. То је мало, јер у Румунији живи 20 милиона људи. У министарству не анализирамо књиге по тиражу, не интересују нас комерцијални, већ добри писци. Дешавало се да се захваљујући добром маркетингу књиге наших писаца боље продају у иностранству него код нас. Мирча Картареску је веома познат у Латинској Америци.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ВОЛОНТЕРА: Снага заједништва и солидарности