ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој "Рими" представљени радови Радоша Антонијевића
НАШ угледни вајар, професор и декан Факултета ликовних уметности Радош Антонијевић, четири пута узастопно није представљао Србију на Бијеналу у Венецији, иако је од 2015. до 2022. учествовао на свим конкурсима за поставку у нашем националном павиљону у Ђардинима.
Фото И. Маринковић
У Галерији "Рима" у Крагујевцу, од четвртка увече, зато представља макете, скице, дигиталне моделе и скулптуре, које су чиниле пројекте намењене највећој ликовној смотри на свету.
Изложба названа "Венецији с љубављу", доноси тако његов "Косовски циклус - 101 година после" из 2015, као и пројекте: "На своме месту стајати" (2017), "О користи и штети историје за живот" (2019) и "Достојни среће" (2022).
- Сваки пројекат за полазну тачку узима форме које визуелизују пажљиво одабране идеје и места из прошлости, које су превазишле актуелност у својим савременостима и постале препознатљиви простори историјског искуства - пише у каталогу др Ана Ереш, историчарка уметности.
У пројекту "Косовски циклус - 101 година после", Антонијевић од шаторског платна прави Мештровићев "Видовдански храм" ("нереализовану форму монументализације идеје о заједништву и историјској тежњи јужнословенских народа за ослобођењем"), манастир Високе Дечане ("упечатљиву форму српске средњовековне традиције у сусрету са византијским и романичким културним просторима"), и Музеј савремене уметности у Београду ("који реализује идеју о модернистичкој и социјалистичкој еманципацији југословенског културног простора"). Шатор Мештровићевог "Видовданског храма" део је рада "О користи и штети историје за живот", у коме га ставља у дијалошки однос са глиненим попрсјем Јосипа Броза Тита, конфронтирајући два споменика, две југословенске идеологије, са намером да буду постављени у павиљону који је некада припадао Југославији.
Трећи рад са којим је конкурисао за Бијенале, "На своме месту стајати", мапира географски и историјски простор омеђен планинама Олимп, Синајска гора и Арарат и твори, како примећује Ерешова, крхку симболичку топографију колевке европске и хришћанске цивилизације, али и савремени хоризонт војних конфликата и незаустављиве миграција становништва - опет у материјалу и формату шатора. И "Достојни среће" подразумевају један - монументални шатор. Али, овога пута је изведен према архитектури венецијанске, барокне цркве Санта Марија дела Салуте. Наспарам овог чувеног здања из прве половине 17. века, поставио је скулптуру - сцену атентата на америчког председника Џона Ф. Кенедија у Даласу, односно тренутак када се његова супруга Жаклина успиње на задњи део аутомобила покушавајући да избегне смрт.
- Попут скулптуре, живот тежи да измакне пролазности - објашњава Ана Ереш.
- Радош Антонијевић скулпторским поступком рематеријализације објеката и обриса из прошлости дестабилизује могућност њихове монументализације у форми историје. То чини с љубављу према скулптури која увек пронађе начине да се оствари као догађај који обликује нове темпоралности.
ВОДИЧ КРОЗ ФЕНОМЕНЕ
САМОСТАЛНО се Радош Антонијевић (1969) представио у Салону МСУ и музејима савремене уметности у Бањалуци и Новом Саду. Излагао је и у Националном музеју савремене уметности у Букурешту, на Штајерској јесени у Грацу, и три пута на Октобарским салонима у Београду. Његове скулптуре налазе се у бројним јавним колекцијама у земљи и иностранству, а на ФЛУ је докторирао са темом "Корективи облика - водич кроз скулпторске феномене".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СВЕ ЗБОГ ДЕШАВАЊА ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Американци стопирали изградњу пута у Хрватској - познат и разлог
МИНИСТАРСТВО одбране Сједињених Америчких Држава замолило је да се не крене са градњом обилазнице Неделишћа у Међимурској жупанији у Хрватској, јер сумњају да се на траси пута налазе посмртни остаци пилота из Другог светског рата.
16. 04. 2025. у 21:45
АЛБАНЦИ СИКТЕ ОД БЕСА: "ЧУВАЈУ ГА МОЋНИ СРБИ!" Издао Русију, одабрао Албанију, па доживео ово од чувеног Руса коме "нико ништа не може"
Сваки човек је рођен слободан и једнак у достојанству и правима. Тим речима почиње Универзална декларација о људским правима, али... када особа за том слободом посегне, може да рачуна да се то некоме неће свидети. Шта ће потом бити, зависи од обе стране. Пред вама је прича управо о оном тренутку "некоме се то није свидело", али и реакцијама које су уследиле.
17. 04. 2025. у 15:48
БРЕНА ОЧАЈНА ЗБОГ ВИКТОРА: "За све смо криви Боба и ја!"
ВИКТОР Живојиновић, млађи син Лепе Брене и Бобе Живојиновића, дуго се борио с вишком килограма. У једном периоду своје битке са прекомерном килажом, Виктор је имао чак 163 килограма.
17. 04. 2025. у 19:20
СВИ ПРИЧАЈУ О ХЕМИЈИ БАСТИЈАНА И ОВЕ ПРЕЛЕПЕ ЖЕНЕ: Да ли је она узрок наводног краха брака са Аном? (ФОТО)
БАСТИЈАН Швајнштајгер и Ана Ивановић се према речима страних таблоида разводе, а ево шта, односно ко, би могао да буде разлог!
17. 04. 2025. у 11:43
МНОГИ СЕ ИЗНЕНАДЕ: Колико је Ана Ивановић виша од свог супруга Бастијана?
ОНО што многи не знају и не би претпоставили ако је нису видели уживо је колико је Ана Ивановић висока, јер то јој је сигурно много помогло у играчкој каријери, бар што се тиче сервиса.
17. 04. 2025. у 08:44
ФИЦО ХРВАТИМА ОДРЖАО ЧАС ИСТОРИЈЕ: Провоцирали га питањем "зашто је на страни агресора", он им одговором усред Загреба запушио уста
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо борави у званичној посети Хрватској, приликом које се састао са премијером ове земље Андрејем Пленковићем.
16. 04. 2025. у 20:45
ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Најновије из рубрике
КЊИГА О ЊЕГОШУ: Представљање дела Душка Бабића у Сали СКЗ
У ПРОГРАМУ "Кафа у СКЗ", у четвртак, 24. априла, у Сали СКЗ (Краља Милана 19, на првом спрату), у 11 часова, биће представљена књига Душка Бабића "Небеско наречје: Књига о Његошу".
18. 04. 2025. у 07:15
ЖЕНА У СВЕТУ УМЕТНОСТИ: Поставка посвеена Даници Никић (1895-1943) у Спомен- збирци Павла Бељанског
ПОВОДОМ 130 година од рођења познате новосадске сликарке, у Спомен-збирци Павла Бељанског, у четвртак, 24. априла, биће отворена поставка "Даница Никић(1895-1943): бити жена у свету уметности", која организована у сарадњи са породицом Ковачевић, а чији су аутори проф. др Дијана Метлић, проф. мр ум. Јелена Ковачевић Воргучин, мр Милана Квас, музејска саветница. Координатор пројекта је Ангелина Родић, кустоскиња.
17. 04. 2025. у 15:54
МАНАСТРИ КОВИЉ- ПРВИ ЗАДАТАК: Протокол о сарадњи Галерије Матице српске и Покрајинског завода за заштиту споменика културе
ГАЛЕРИЈА Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин, потисали су протокол о сарадњи чиме је настављена дугогодишња, успешна сарадња.
17. 04. 2025. у 15:48
ПРЕМИНУО ЉУБОМИР СИМОВИЋ: Био је један од највећих модерних српских песника и драмских писаца
ЉУБОМИР Симовић, један од највећих модерних српских песника и драмских писаца, преминуо је ноћас у Београду.
17. 04. 2025. у 12:40
ТРОФЕЈНА СТАТУЕТА LIFFE: Конкурс за идејно решење овогодишње награде „Отисак Горана Паскаљевића“
Лесковачки интернационални фестивал филмске режије „LIFFE“ расписао је конкурс за идејно решење трофејне статуете награде „Отисак Горана Паскаљевића“ коју додељују фестивал и Кристина Паскаљевић, супруга прослављеног редитеља, а пријаве су отворене до краја јула.
17. 04. 2025. у 12:28
Коментари (0)