ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој "Рими" представљени радови Радоша Антонијевића
НАШ угледни вајар, професор и декан Факултета ликовних уметности Радош Антонијевић, четири пута узастопно није представљао Србију на Бијеналу у Венецији, иако је од 2015. до 2022. учествовао на свим конкурсима за поставку у нашем националном павиљону у Ђардинима.
Фото И. Маринковић
У Галерији "Рима" у Крагујевцу, од четвртка увече, зато представља макете, скице, дигиталне моделе и скулптуре, које су чиниле пројекте намењене највећој ликовној смотри на свету.
Изложба названа "Венецији с љубављу", доноси тако његов "Косовски циклус - 101 година после" из 2015, као и пројекте: "На своме месту стајати" (2017), "О користи и штети историје за живот" (2019) и "Достојни среће" (2022).
- Сваки пројекат за полазну тачку узима форме које визуелизују пажљиво одабране идеје и места из прошлости, које су превазишле актуелност у својим савременостима и постале препознатљиви простори историјског искуства - пише у каталогу др Ана Ереш, историчарка уметности.
У пројекту "Косовски циклус - 101 година после", Антонијевић од шаторског платна прави Мештровићев "Видовдански храм" ("нереализовану форму монументализације идеје о заједништву и историјској тежњи јужнословенских народа за ослобођењем"), манастир Високе Дечане ("упечатљиву форму српске средњовековне традиције у сусрету са византијским и романичким културним просторима"), и Музеј савремене уметности у Београду ("који реализује идеју о модернистичкој и социјалистичкој еманципацији југословенског културног простора"). Шатор Мештровићевог "Видовданског храма" део је рада "О користи и штети историје за живот", у коме га ставља у дијалошки однос са глиненим попрсјем Јосипа Броза Тита, конфронтирајући два споменика, две југословенске идеологије, са намером да буду постављени у павиљону који је некада припадао Југославији.
Трећи рад са којим је конкурисао за Бијенале, "На своме месту стајати", мапира географски и историјски простор омеђен планинама Олимп, Синајска гора и Арарат и твори, како примећује Ерешова, крхку симболичку топографију колевке европске и хришћанске цивилизације, али и савремени хоризонт војних конфликата и незаустављиве миграција становништва - опет у материјалу и формату шатора. И "Достојни среће" подразумевају један - монументални шатор. Али, овога пута је изведен према архитектури венецијанске, барокне цркве Санта Марија дела Салуте. Наспарам овог чувеног здања из прве половине 17. века, поставио је скулптуру - сцену атентата на америчког председника Џона Ф. Кенедија у Даласу, односно тренутак када се његова супруга Жаклина успиње на задњи део аутомобила покушавајући да избегне смрт.
- Попут скулптуре, живот тежи да измакне пролазности - објашњава Ана Ереш.
- Радош Антонијевић скулпторским поступком рематеријализације објеката и обриса из прошлости дестабилизује могућност њихове монументализације у форми историје. То чини с љубављу према скулптури која увек пронађе начине да се оствари као догађај који обликује нове темпоралности.
ВОДИЧ КРОЗ ФЕНОМЕНЕ
САМОСТАЛНО се Радош Антонијевић (1969) представио у Салону МСУ и музејима савремене уметности у Бањалуци и Новом Саду. Излагао је и у Националном музеју савремене уметности у Букурешту, на Штајерској јесени у Грацу, и три пута на Октобарским салонима у Београду. Његове скулптуре налазе се у бројним јавним колекцијама у земљи и иностранству, а на ФЛУ је докторирао са темом "Корективи облика - водич кроз скулпторске феномене".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РАСПАРЧАВАЊЕ ХРВАТСКЕ: Шешељ о подели Балкана после преговора Руса и Амера (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ изјавио је да очекује да ће Руси имати озбиљне преговоре са Американцима.
21. 02. 2025. у 18:38
УМРО МИРОСЛАВ РАДОЊИЋ Позориште се опростило: "Са великом тугом примили смо вест о смрти нашег некадашњег управника"
ДЕТАЉИ о сахрани биће накнадно објављени.
22. 02. 2025. у 20:34
ГРАД У КОМЕ НЕ СМЕТЕ ДА УМРЕТЕ: 70 година НИЈЕДАН покојник - ево зашто (ВИДЕО)
ЧАК ни ако сте становник овог града не смете да умрете на овом месту.
22. 02. 2025. у 21:55
"МОРАЈУ ДА ПРИЧАЈУ СРПСКИ! ЈА МОГУ ДА ПОБЕГНЕМ, АЛИ НАТАЛИЈА..." Никола Јокић о жени, деци, приватном животу
НАЈБОЉИ кошаркаш света Никола Јокић не воли претерано да прича о приватним стварима, међутим у једној емисији ипак се дотакао и те теме.
22. 02. 2025. у 09:07
СКАНДАЛ У САД: "Отац мог сина је Илон Маск, тражим ДНК тест - зачели смо га у јануару 2024. у романтичној вези"
СЕНТ Клер тврди да је Маск "признао родитељство детета у разним писаним препискама", укључујући размену текстуалних порука након рођења Р.С.Ц.
22. 02. 2025. у 19:08 >> 20:23
ШОК: Победник националног такмичења ОДБИО да учествује на Евровизији
"СВЕСТАН сам да је то једна од оних ствари које вам се дешавају можда само једном у животу."
22. 02. 2025. у 20:20 >> 20:24
ПУТИН ОТКРИО ЗАСТРАШУЈУЋЕ ДЕТАЉЕ О "ОРЕШНИКУ" Бојева глава издржава температуру као на Сунцу
РУСКИ председник Владимир Путин изјавио је да бојеве главе хиперсоничног система "орешник" могу да издрже екстремне температуре, упоредиве са температуром на површини Сунца.
21. 02. 2025. у 14:16
НОВИНАРИМА РЕКЛА САМО ОВУ РЕЧЕНИЦУ: Бивша градоначелница Ниша са лисицама на рукама спроведена у зграду УКП-а у Нишу (ФОТО/ВИДЕО)
БИВША градоначелница Ниша, Драгана Сотировски, која је данас приведена у великој акцији полиције против корупције, са лисицама на рукама доведeна је у зграду Управе криминалистичке полиције у Нишу.
21. 02. 2025. у 13:38
ТАСТ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ ВЕЉКУ Шта је поручио зету: "То у Београду није могао видети"
БОГДАН Родић, отац Богдане Ражнатовић, једном приликом говорио је о најмлађој ћерки која је данас удата за Вељка Ражнатовића. Богдан је тада навео да је одмах на почетку везе скренуо пажњу Вељку пажњу на то каква је његова Богдана.
22. 02. 2025. у 12:26
Најновије из рубрике
МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ: У Руском дому концерт Татјане Ступак са Јеленом Сосковом и ученицима
КОНЦЕРТ руске пијанисткиње Татјане Ступак, оснивача прве руске музичке школе на Кипру, 25. фебруара на програму је Руског дома у Београду.
23. 02. 2025. у 06:50
ЧУВЕНИ ЈУНАК ДЕЧЈИХ КЊИГА У СРПСКОМ ПРЕВОДУ, У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ СЛИКОВНИЦИ: Музичка бајка о слонићу Бабару
ГОТОВО цело столеће је минуло откако је Прижанка Сесил де Брунхоф, успављујући своја два мала сина, измислила једног маленог слона и почела да испреда приповест о његовим авантурама.
22. 02. 2025. у 19:41
НОВА ЕДИЦИЈА "ЛОКОМОТИВЕ", ОДАБРАНЕ ВЕСТЕРН КЊИГЕ СА ГЕРИНИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА: Дивљи Запад виђен оком мајстора
ПРВА у едицији књига које у наше издаваштво враћају вестерн, само у много лепшем паковању од оних на која смо навикли, привући ће пажњу многих већ насловом. Поготово што је наслов под којим је књига Woe to live on Данијела Вудрела код нас објављена, није тај мање познати оригонални, већ онај под којим знамо филмску верзију, у режији Анга Лија - "У седлу са ђаволом".
22. 02. 2025. у 19:37
У ЗДАЊУ ПРЕДСЕДНИШТВА НА АНДРИЋЕВОМ ВЕНЦУ УРУЧЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА КПЗС: Доследно Вуковим путем
ВУКОВУ награду, једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци, понело је јуче још петнаест наших угледника, стваралаца, прегалаца, оних који су живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, уписавши се тако у листу великана чија се имена нижу у најлепшу ниску још од давне 1964.
22. 02. 2025. у 19:29
ГОСТУЈУ "ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА" И "МИРАНДОЛИНА": Две представе Центра за културу Тиват у Народном позоришту
ЦЕНТАР за културу Тиват долази 23. фебруара на Сцену "Раша Плаовић" Народног позоришта са две своје представе: комадом Ежена Јонеска "Ћелава певачица" у режији Јагоша Марковића, а дан касније са ренесансном комедијом "Мирандолина", у режији Тање Мандић Ригонат.
22. 02. 2025. у 06:45
Коментари (0)